Nafta nije jedini problem: Rat na Bliskom istoku mogao bi da izazove još strašniju krizu, jedan resurs je ključan

Usred tekućeg rata u Iranu vrtoglavi rast cene nafte izazvao je veliku uzbunu otkako je prekinut transport kroz Ormuski moreuz.

Ebrahim Džabari, viši savetnik vrhovnog komandanta Iranske revolucionarne garde (IRGC), objavio je 2. marta da je Ormuski moreuz, kroz koji se transportuje 20 odsto svetske nafte i gasa, "zatvoren", što je dovelo do skoka cena nafte na više od 100 dolara po barelu.

Sada stručnjaci kažu da se nazire paralelna kriza - značajna pretnja globalnoj bezbednosti hrane, uzrokovana nadolazećom nestašicom đubriva, neophodnog za proizvodnju hrane.

Zašto je došlo do nestašice đubriva?

Skoro polovina svetske trgovine ureom, najšire korišćenim đubrivom, i velike količine drugih đubriva izvoze se iz zemalja Persijskog zaliva preko Ormuskog moreuza, što globalnu poljoprivredu čini veoma izloženom bilo kakvim poremećajima u tom području.

Nedavni poremećaji u snabdevanju gasom i transportu već su primorali fabrike đubriva, koje koriste prirodni gas za proizvodnju đubriva, u Zalivu i šire, da zatvore ili smanje proizvodnju.

Google earth

Nakon što su napadnuta njihova postrojenja za tečni prirodni gas (TPG), katarska državna energetska kompanija "QatarEnergy" obustavila je proizvodnju u najvećoj fabrici uree na svetu, nakon što je obustavila proizvodnju gasa.

Posledično, zbog pada proizvodnje TPG-a iz Katara, Indija je smanjila proizvodnju u tri svoja postrojenja uree. Bangladeš je takođe zatvorio četiri od svojih pet fabrika đubriva.

SAD već imaju blizu 25 odsto manjka zaliha đubriva za ovo doba godine.

Nestašice su dodatno pogoršane time što su izvozne cene uree sa Bliskog istoka skočile za oko 40 odsto, skočivši sa nešto manje od 500 dolara na više od 700 dolara po metričkoj toni od prošlog petka, prema podacima kompanije "Argus", specijalizovane agencije za izveštavanje o cenama energije i robe. Cena je trenutno blizu 60 odsto viša nego u ovo doba prošle godine.

Koliko svetskih zaliha đubriva proizvodi Zaliv?

Prema jednoj kompaniji za brodarske usluge, "Signal Group", 20 odsto svetskog đubriva potiče iz Zaliva, dok 46 odsto globalne ponude uree dolazi iz Zaliva.

Pixabay

Katarska kompanija za đubriva (QAFCO), koja se smatra najvećim svetskim dobavljačem uree, sama proizvodi 14 odsto svetske uree.

Analiza kompanije "Kpler", kompanije za podatke i analitiku, pokazuje da bi čak jedna trećina globalne trgovine đubrivima mogla biti poremećena ako se zatvaranje Ormuskog moreuza nastavi.

Prema rečima analitičara "Morningstar-a" Seta Goldštajna, cene azotnih đubriva mogle bi se otprilike udvostručiti u odnosu na trenutne nivoe, a cene fosfata mogle bi porasti za oko 50 odsto, objavila je ove nedelje novinska agencija Rojters.

Koje zemlje najviše zavise od ovog đubriva?

Od 2024. godine azijske zemlje su bile najviše zavisne od đubriva iz Zaliva, primajući 35 odsto uree iz Zaliva, 53 odsto sumpora i 64 odsto amonijaka, prema podacima kompanije "Kpler".

Ovaj izvoz je posebno važan za ključna poljoprivredna tržišta, posebno za Indiju, Brazil i Kinu, a značajne količine idu i u Maroko, Sjedinjene Američe Države, Australiju i Indoneziju.

Profimedia

Indija je posebno zavisna od Bliskog istoka kada su u pitanju đubriva, jer nabavlja više od 40 odsto uree i fosfatnih đubriva iz regiona.

U međuvremenu, Brazil je gotovo u potpunosti zavisan od uvoza za snabdevanje đubrivima, od čega skoro polovina tranzitira kroz Ormuski moreuz.

Zašto će nestašica đubriva tako teško pogoditi proizvodnju hrane?

Vreme ovog poremećaja posebno je loše jer pada usred sezone setve, odnosno prolećne sezone, koja generalno traje od sredine februara do početka maja na severnoj hemisferi.

Za komercijalnu poljoprivredu, đubrivo je neophodno za skoro svaki usev ako proizvođači žele jake prinose. Ali različite kulture zahtevaju različite vrste i količine đubriva.

Profimedia

Svet je već osetio nestašicu uree kada je Evropa bila primorana da smanji zalihe nakon što je izgubila pristup jeftinom ruskom gasu posle izbijanja rata Rusije i Ukrajine 2022. godine.

Pored toga, Peking je ograničio izvoz đubriva, uključujući ureu, kako bi prvo osigurao snabdevanje kineskih poljoprivrednika.

Šta ovo znači za globalnu bezbednost hrane?

Nekoliko najvećih uvoznika đubriva iz Zaliva, uključujući Indiju, Brazil i Kinu, takođe su i među najvećim svetskim proizvođačima hrane.

Indija je jedan od najvećih svetskih proizvođača poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda kao što su pirinač, pšenica, mahunarke i voće. U 2024. godini indijski pirinač je činio otprilike četvrtinu svetskog izvoza pirinča.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD, Brazil sada obuhvata 60 odsto globalnog izvoza soje. Takođe izvozi šećer i kukuruz.

Kina je glavni proizvođač čaja, snabdeva veliki deo sveta listovima čaja, kao i drugim poljoprivrednim proizvodima kao što su beli luk i pečurke.

Zato bi dugotrajna nestašica đubriva i povećanje cena đubriva mogli dovesti do toga da neki poljoprivrednici potpuno prestanu da ga koriste. To bi smanjilo prinose useva.

To bi moglo uticati na bezbednost hrane širom sveta. Niži prinosi osnovnih useva poput pirinča, pšenice, kukuruza i soje ograničili bi globalnu ponudu. Zauzvrat, to bi verovatno dovelo do povećanja cena hrane i potencijalno stvaranja lokalnih nestašica, posebno u zemljama zavisnim od uvoza.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi