Malo ostrvo, veliki problem: Zašto je iranski Hark toliko važan i kako bi ceo svet mogao da ispašta ako Tramp povuče drastičan potez

Tokom prve dve nedelje aktuelnog rata na Bliskom istoku, dok su američki i izraelski napadi ciljali vojne i energetske objekte širom Irana, jedno mesto je ostalo upadljivo netaknuto.

Uprkos tome što je malo, ostrvo Hark je ekonomski spas za Iran i zaslužno je za otprilike 90 odsto izvoza sirove nafte zemlje, što znači da svaki napad na njega rizikuje veliku eskalaciju.

Međutim, njegov status se promenio u petak, kada su SAD pogodile vojne objekte na ostrvu. Lokacije povezane sa trgovinom naftom nisu pogođene, prema američkim zvaničnicima i iranskim državnim medijima, ali je Tramp zapretio da će i njih pogoditi, ako Iran nastavi da blokira brodove u Ormuskom moreuzu.

Zašto je ostrvo toliko važno?

Hark je koralno ostrvo površine 20 kvadratnih kilometara, koje se nalazi 25 kilometara od iranske obale, u Persijskom zalivu.

Gotovo svakog dana, milioni barela sirove nafte izviru iz glavnih iranskih polja, uključujući "Ahvaz", "Marun" i "Gahsaran", kroz cevovode do ostrva, poznatog među Irancima kao "Zabranjeno ostrvo" zbog stroge vojne kontrole.

SWNS / SWNS / Profimedia

Njegova duga pristaništa, koji zalaze u vode dovoljno duboke da prime supertankere za naftu, čine ostrvo ključnim mestom za distribuciju nafte. Ono prerađuje 90 odsto iranskog izvoza sirove nafte.

Ostrvo je dugo bilo ključno za iransku ekonomiju. U dokumentu CIA iz 1984. godine navodi se da su postrojenja "najvažnija u iranskom naftnom sistemu i da je njihov kontinuirani rad neophodan za ekonomsku dobrobit Irana".

Izraelski opozicioni lider Jair Lapid nedavno je rekao da bi uništavanje terminala "osakatilo iransku ekonomiju i srušilo režim".

Iran proizvodi oko 4,5 odsto svetske nafte, obezbeđujući 3,3 miliona barela sirove nafte i 1,3 miliona barela kondenzata i drugih tečnosti dnevno, prema Rojtersu.

Sa ostrva se "neprekidno utovarivalo na tankere od izbijanja rata", prema podacima sajta "TankerTrackers.com", koji koristi satelitske snimke, fotografije sa obale i podatke za praćenje pošiljki sirove nafte.

U nedeljama koje su prethodile američko-izraelskim napadima na Iran izvoz iz Harka je porastao na skoro rekordne nivoe, saopštila je američka investiciona banka "JP Morgan" u napomeni koju je objavio Rojters.

Fatemeh Bahrami / AFP / Profimedia

Kapacitet skladištenja u Haku procenjuje se na oko 30 miliona barela, a prema rečima analitičara globalne trgovine "Kpler", trenutno se tamo skladišti oko 18 miliona barela sirove nafte, izvestio je Rojters.

Šta se desilo sa Harkom?

Tramp je u petak objavio da je američka vojska izvršila "jedno od najmoćnijih bombardovanja u istoriji Bliskog istoka", uništavajući vojnu imovinu na ostrvu Hark.

Video koji je objavio na društvenoj mreži "Truth Social" prikazuje američke napade na aerodromske objekte i pistu u Harku.

Zvaničnik američke vojske rekao je za CNN da su napadi bili "velikih razmera", ali da nisu pogodili naftnu infrastrukturu ostrva. Mete su uključivale skladišta pomorskih mina, bunkere za skladištenje raketa i drugu vojnu infrastrukturu, dodao je zvaničnik.

Iran je saopštio da je na ostrvu prijavljeno više od 15 eksplozija, ali da nije oštećena naftna infrastruktura, prema državnoj novinskoj agenciji "Fars".

 

 

Tramp je, međutim, zapretio da će napasti naftna postrojenja ostrva ako Iran nastavi da blokira brodove iz Ormuskog moreuza.

Kakav bi uticaj napadi imali na rat i globalne cene nafte?

Iran je saopštio da će svaki napad na njegovu naftnu i energetsku infrastrukturu dovesti do odmazdnih udara na objekte u regionu u vlasništvu naftnih kompanija prijateljskih sa SAD, objavili su iranski državni mediji, pozivajući se na štab vojne komande Teherana.

Američki udari su podigli uloge u ratu, rekao je za CNN penzionisani vojni zvaničnik.

- Preraslo je iz "uništimo vojsku, uništimo režim" u uništavanje ekonomske životne sredine ove zemlje, potencijalno - rekao je bivši brigadni general američke vojske Mark Kimit.

Kimit je naveo da SAD drže ostrvo "kao taoca" kako bi se osigurale da će Iran dozvoliti brodovima da prođu kroz Ormuski moreuz, čije je zatvaranje već dovelo do skoka cena sirove nafte.

Profimedia

Ako ta naftna infrastruktura bude ciljana, rekao je Kimit, "jasno je da će Iran napasti ostatak infrastrukture na Bliskom istoku".

- I u tom trenutku cene nafte će jednostavno izmaći kontroli - dodao je.

Ako bi naftna postrojenja na Harku bila napadnuta, Iranu bi možda trebalo nekoliko meseci, ako ne i više od godinu dana, da se obnovi, rekao je Muju Sju, viši analitičar sirove nafte u "Kpleru", dodajući da bi Kina, kao glavni kupac iranske nafte, verovatno osetila najveće posledice.

- Oni (Iran) se i dalje suočavaju sa zapadnim sankcijama, ne mogu zaista da obezbede dovoljno sredstava, a takođe i tehnologije i stručnosti, pa bi im bilo teško da se obnove - dodao je Sju.

Šta bi dalje moglo da se desi?

Iran bi mogao još više da eskalira tenzije ispunjavanjem svoje pretnje da će napasti naftnu infrastrukturu širom regiona, rekli su analitičari. Već je napao rezervoare za skladištenje nafte u američkim saveznicima Omanu i Bahreinu, a ciljao je i naftne tankere i teretne brodove u Persijskom zalivu.

Islamska revolucionarna garda takođe je pretila da će "zapaliti" naftnu i gasnu infrastrukturu regiona ako iranska energetska postrojenja budu napadnuta.

Napadi na Hark usledili su nakon što su SAD najavile da će poslati jedinicu za brzi odgovor od oko 2.500 marinaca i mornara na Bliski istok. Bivši brigadni general američke vojske Kimit pomenuo je mogućnost da te snage okupiraju ostrvo Hark.

Još nije jasno za šta će se koristiti ili gde će tačno biti raspoređena, ali ove jedinice su tradicionalno korišćene za misije poput evakuacija velikih razmera i amfibijskih operacija koje zahtevaju kretanje brodova do obale, uključujući prepade i napade.

Stručnjaci su takođe tvrdili da bi pokušaj zauzimanja ili napada na ostrvo Hark zahtevao značajan broj kopnenih trupa, što je Trampova administracija do sada nerado radila.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi