Planeta u 12 meseci: Ovo su najvažnija dešavanja u svetu u 2025. godini

Povratak Donalda Trampa na vlast, prekid vatre u Gazi, ogromna ulaganja u veštačku inteligenciju, pregovori o prekidu vatre u Ukrajini, trgovinske carine i ekstremne vremenske prilike samo su neki od događaja koji su punili novinske stupce.

Oči celog sveta bile su uprte u Ameriku, Rusiju, Ukrajinu, Kinu, Izrael i Gazu, a u nastavku izdvajamo 10 najvažnijih dešavanja u godini koju ostavljamo za nama.

1) Trampov povratak

Protekcionistička ofanziva, masovne deportacije nedokumentovanih imigranata, raspuštanje čitavih delova savezne vlade.

Od povratka u Belu kuću na drugi mandat u januaru, republikanski predsednik Donald Tramp ciljao je protivnike, rasporedio Nacionalnu gardu u problematičnim gradovima, radio na zastrašivanju medija i borio se protiv programa raznolikosti i inkluzije.

Profimedia

Takođe je pokrenuo opsežne diplomatske napore, sa pomešanim rezultatima.

Pobede u diplomatiji su bile značajne, ali u sukobu koji je najvažniji za Evropu, rat u Ukrajini, i dalje nema velikih pomaka.

2) Prekid vatre u Gazi

Pritisak SAD doveo je do prekida vatre između Izraela i Hamasa, dve godine nakon početka razornog rata u Gazi gde je proglašena glad i gde je broj žrtava skoro 70.000.

Primirje je omogućilo povratak u Izrael poslednjih preživelih talaca i većine tela preminulih, u zamenu za oslobađanje palestinskih zatvorenika i pritvorenika.

Raseljeni stanovnici Gaze vratili su se svojim domovima samo da bi zatekli ruševine.

Profimedia

Primirje je takođe omogućilo povećan protok humanitarne pomoći u Gazu, iako još ni blizu dovoljno da zadovolji potrebe teritorije, prema UN i humanitarnim nevladinim organizacijama.

Ali pregovori o sledećim koracima u mirovnom planu Donalda Trampa, posebno o razoružanju Hamasa, pokazuju se delikatnim.

Izrael je poslednjih nedelja izveo nekoliko smrtonosnih vazdušnih napada u Gazi, za koje tvrdi da su bili odmazda za napade Hamasa.

Regionalne tenzije takođe i dalje postoje, sa kontinuiranim izraelskim napadima na uporišta Hezbolaha u Libanu.

Izrael je, uz pomoć SAD, takođe pokrenuo napade na iranska nuklearna postrojenja tokom 12-dnevnog rata u junu.

Profimedia

U septembru je Izrael ciljao zvaničnike Hamasa u neviđenom napadu u Kataru.

3) Razgovori o okončanju rata u Ukrajini

Dolazak Donalda Trampa u Belu kuću podstakao je napore da se okonča rat u Ukrajini, izazvan napadom Rusije 2022. godine.

Trampove simpatije su se više puta menjale između ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i ruskog kolege Vladimira Putina, a Ukrajina se plašila da bi mogla biti primorana na sporazum pod uslovima Moskve.

U februaru je Tramp kritikovao Zelenskog u Ovalnom kabinetu, optužujući ga da rizikuje Treći svetski rat i da ne poštuje američki narod.

Profimedia

Pošto direktni razgovori Rusije i Ukrajine nisu nikuda doveli, Tramp je u avgustu bio domaćin Putinu na samitu na Aljasci, a nedugo zatim Vašington je optužio Moskvu da nije ozbiljna u vezi sa okončanjem rata.

Tramp je kasnije uveo Rusiju svoj prvi veliki paket sankcija.

Međutim, međunarodni pregovori su se održali krajem novembra na osnovu nacrta američkog plana, čiju su početnu verziju Kijev i njegovi evropski saveznici smatrali uglavnom povoljnom za Moskvu.

Ruske snage su, u međuvremenu, polako napredovale uz ogromne ljudske i finansijske gubitke za obe strane, i gađale su ukrajinske gradove rekordnim brojem raketa i dronova.

4) Globalni trgovinski rat

Donald Tramp je uveo talase carina na uvoz i na čitave industrije koje se smatraju strateškim, poput čelika, aluminijuma i bakra, što je izazvalo trgovinski spor koji je potresao svetsku ekonomiju.

Profimedia

Dok su pogođene zemlje razmatrale ili sprovodile mere odmazde, teški pregovori doveli su do mnogih sporazuma, uključujući i one sa Evropskom unijom i Kinom.

Američki zvaničnici i dalje pregovaraju sa Meksikom, ali su razgovori sa Kanadom obustavljeni nakon što je jedna kanadska provincija finansirala oglas u kojem se kritikuju carine.

Pod pritiskom da smanji troškove života za Amerikance, Tramp je sredinom novembra odlučio da ukine carine na neke prehrambene proizvode, poput uvezene kafe i govedine.

5) Novi papa

Robert Fransis Prevost, star 69 godina, postao je prvi američki papa 8. maja nakon smrti svog prethodnika Franje, koga je dugo savetovao.

Beli dim se digao iznad Sikstinske kapele kako bi objavio izbor 267. poglavara Katoličke crkve nakon konklave koja je trajala manje od 24 sata.

Profimedia

Sveštenik rođen u Čikagu, koji je skoro 20 godina proveo kao misionar u Peruu i na kraju dobio državljanstvo, uzeo je ime Lav XIV.

On je sledio stope svog argentinskog prethodnika fokusirajući se na siromašne, migrante i životnu sredinu.

6) Protesti širom sveta

Masovni pokreti koje su predvodili ljudi mlađi od 30 godina pojavili su se širom Azije, Afrike i Latinske Amerike sa ciljem borbe protiv lošeg životnog standarda, cenzure na društvenim mrežama i korupcije elite.

Doživeli su pomešan uspeh - u Maroku je, na primer, vlada obećala socijalne reforme, ali se više od 2.000 demonstranata sada suočava sa krivičnim gonjenjem.

Profimedia

U drugim zemljama protesti su se transformisali u širi izazov vlasti nakon što su nasilno potisnuti.

Sa druge strane, maoistički premijer Nepala K. P. Šarma Oli i predsednik Madagaskara Andri Radžoelina bili su primorani da napuste funkcije.

Mladi ljudi su bili istaknuti u postizbornim protestima u Tanzaniji, koji su brutalno ugušeni.

7) Bum veštačke inteligencije

Tehnološki giganti i investitori trošili su sve veće sume kako bi finansirali brzi napredak veštačke inteligencije.

Očekuje se da će potrošnja vezana za veštačku inteligenciju dostići oko 1,5 biliona dolara u 2025. godini i 2 biliona dolara sledeće godine, prema podacima američke konsultantske firme Gartner.

Profimedia

Entuzijazam tržišta nakratko je doveo do toga da vrednost čip giganta Nvidija pređe 5 biliona dolara.

Ali tržišta se plaši mnogih stvari kod ove tehnologije, koja je optužena za podsticanje dezinformacija, tužbe za autorska prava se nižu, a mnoge kompanije su navele usvajanje veštačke inteligencije kao objašnjenje za masovna otpuštanja.

8) Spektakularna pljačka Luvra

Lopovi obučeni u radničke prsluke koristili su merdevine za nameštaj da bi 19. oktobra ušli u muzej Luvr u Parizu.

Pobegli su na skuterima sa krunskim draguljima vrednim 88 miliona evra, a usput su ispustili krunu optočenu dijamantima.

Profimedia

Krađa je dospela na naslovne strane širom sveta i pokrenula debatu o bezbednosti u najposećenijem muzeju na svetu.

Trojica muškaraca osumnjičenih da su bili deo pljačke optužena su i zatvorena, ali ukradeno blago nije pronađeno.

9) Američki napadi koji su razbesneli Venecuelu

SAD su od avgusta rasporedile značajnan broj vojnika i brodova kod obala Latinske Amerike, zvanično radi borbe protiv trgovine drogom koja je namenjena Sjedinjenim Državama.

Više od 20 napada izvedeno je poslednjih nedelja na Karibima i Pacifiku na brodove za koje SAD tvrde da su osumnjičeni da prevoze drogu, pri čemu je poginulo nekoliko desetina ljudi.

Profimedia

Ministarstvo pravde SAD insistira da su udari bili "zakoniti" i odbacilo je optužbe visokih zvaničnika UN da su bili "nelegalni".

Kampanja je oštro eskalirala regionalne tenzije, posebno sa Venecuelom, koja napade smatra izgovorom za svrgavanje predsednika Nikolasa Madura i zaplenu naftnih rezervi zemlje.

SAD optužuju Madura da predvodi kartel, a američke vlasti nude nagradu od 50 miliona dolara za njegovo hvatanje.

10) Ekstremne vremenske prilike

Dok je Vijetnam imao smrtonosne poplave, snažne oluje su pogodile Karibe i Filipine.

Ekstremni vremenski uslovi postaju sve češći, smrtonosniji i razorniji zbog klimatskih promena podstaknutih ljudskom aktivnošću, prema naučnicima.

Profimedia

Uragan Melisa, jedan od najmoćnijih koji je ikada pogodio Karibe, opustošio je čitave regione Jamajke i poplavio Haiti i Kubu.

U jugoistočnoj Aziji Filipine su pogodili tajfuni Ragasa, Bualoi, Kalmegi i Fung Vong u roku od nekoliko meseci, dok je Vijetnam bio razoren olujama, poplavama i klizištima.

Temperature su porasle, a šumski požari su se intenzivirali u Evropi, sa rekordnim brojem izgorelih hektara tokom leta.

Francuska mediteranska obala doživela je najgori požar u poslednjih 50 godina. U Sjedinjenim Državama požari izazvani udarom groma doveli su do zatvaranja severnog oboda čuvenog Velikog kanjona sredinom jula do kraja turističke sezone.

Oluja Eovin donela je široka razaranja Irskoj početkom 2025. godine. Udari vetra izmereni na meteorološkoj stanici Meteorološke službe Irske u Sen Masi u Konamari, okrug Golvej, dostigli su 183 kilometara na čas.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi