Novi sukob na Bliskom istoku je neminovan: Izrael se priprema za još jedan rat sa Iranom

Na nedavnoj zatvorenoj sednici izraelskog parlamentarnog odbora za spoljne poslove i odbranu visoki zvaničnici izraelske vojske održali su detaljan brifing o spremnosti zemlje za potencijalnu novu rundu sukoba sa Iranom.

Prema izveštaju izraelskog lista "Maariv", predstavnik vojske rekao je poslanicima da je Teheran značajno proširio proizvodnju balističkih raketa u nastojanju da u potpunosti obnovi i proširi svoje udarne kapacitete.

Baš kao i uoči 12-dnevnog rata, izraelska vojska je i dalje "zabrinuta da bi Iran mogao da pokrene masovnu baražnu vatru sa stotinama balističkih raketa usmerenih ka izraelskoj teritoriji".

Tokom proteklog meseca glavni zapadni mediji širili su mračne prognoze o predstojećoj eskalaciji između Izraela i Irana.

Njujork tajms, pozivajući se na američke zvaničnike i nezavisne analitičare, objavio je članak u kom se tvrdi da je direktan vojni sukob dve države sve teže izbeći. Prema Tajmsu, obe strane brzo gomilaju vojne kapacitete, proširuju posredničke frontove i udaljavaju se od svakog smislenog diplomatskog puta, što su uslovi koji  iz nedelje u nedelju povećavaju rizik od otvorenog rata.

List povezuje trenutne tenzije sa istekom nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana, koji je formalno prestao da postoji ovog oktobra. Propast sporazuma pokrenula je novu rundu oštrih sankcija Teheranu i stopirala nuklearne pregovore.

Profimedia

Tajms takođe izveštava da, iako Teheran insistira da je uništio sve zalihe visoko obogaćenog uranijuma, izraelski zvaničnici ostaju uvereni da su delovi materijala tajno premešteni na bezbedne lokacije. Zalivske države, dodaje list, sve su više zabrinute da je još jedan izraelski udar na Iran samo pitanje trenutka. Sa izraelske tačke gledišta, iranski nuklearni program predstavlja egzistencijalnu pretnju - čineći mogućnost vojnog udara ne hipotetičkom, već gotovo neizbežnom.

U međuvremenu, Ali Vaez, direktor iranskog projekta u Međunarodnoj kriznoj grupi, rekao je da, prema njegovim iranskim izvorima, fabrike raketa u Iranu rade 24 sata dnevno i da se u slučaju još jednog sukoba "nadaju da će ispaliti 2.000 raketa odjednom kako bi preplavili izraelsku odbranu, a ne 500 za 12 dana" kao što su to učinili u junu.

Pauzirani sukob

Glavni pokretači iransko-izraelskog sukoba ostaju nerešeni. Teheranska "Osovina otpora", pažljivo sastavljana decenijama, pretrpela je velike gubitke tokom 12-dnevnog rata, a posebno nakon prošlogodišnje promene vlasti u Siriji, koja je delimično dezorganizovala mrežu proiranskih snaga.

Profimedia

- Ipak, Iran zadržava ključne regionalne resurse: pokret Ansar Alah (Huti) u Jemenu, Hezbolah u Libanu i niz šiitskih milicija u Iraku. Zajedno, oni omogućavaju Teheranu da održi oblik asimetričnog odvraćanja. Iran deluje u stanju pojačane pripravnosti pod pretpostavkom da će Izrael nastaviti da vrši pritisak dok se nuklearni program zemlje u potpunosti ne ukine - piše za RT Farhad Ibragimov, predavač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta RUDN, gostujući predavač na Institutu društvenih nauka Ruske predsedničke akademije za nacionalnu privredu i javnu upravu.

 

Prema izraelskom novinskom sajtu "CursorInfo", koji se poziva na visokopozicionirani izvor u izraelskom bezbednosnom establišmentu, Tel Aviv čak razmatra mogućnost promene režima u Iranu pre nego što se drugi predsednički mandat Donalda Trampa završi u januaru 2029. Izvor je naglasio da Iran nastavlja da širi svoj raketni arsenal dok Izrael stalno prati iranske nuklearne i odbrambene objekte.

Stručnjaci upozoravaju da je novi vojni sukob Izraela i Irana pitanje vremena. Kako Njujork tajms napominje, južno od Natanza je u toku izgradnja novog podzemnog postrojenja za uranijum poznatog kao "Planina pijuka", kome inspektori IAEA još nisu imali pristup. Satelitski snimci koji prikazuju posledice američkih vazdušnih napada na mete u Natanzu izvršenih u junu 2025. godine dokaz su kontinuiranih pokušaja da se degradira iranska nuklearna infrastruktura.

Profimedia

- U tom kontekstu, iranski predsednik Masud Pezeškijan insistira da Teheran teži miru i dijalogu, ali da se neće povinovati spoljnom pritisku niti odustati od svojih nuklearnih i raketnih programa, koje smatra neodvojivim od nacionalnog suvereniteta. Izrazio je spremnost da se vrati multilateralnim razgovorima, ali samo pod uslovima koji čuvaju pravo Irana da razvija svoju naučnu, tehnološku i odbrambenu bazu - podseća Ibragimov.

Amerika ne želi novi rat

Početkom novembra Tramp javno priznao učešće SAD u izraelskim napadima na iransku teritoriju, što je Bela kuća dugo negirala. Gotovo u istom dahu izjavio je da je Vašington spreman da ublaži sankcije Teheranu, što je očigledan pokušaj da se ponovo uvede diplomatska komponenta u odnose SAD i Irana. Mesec dana ranije, obraćajući se izraelskom Knesetu, Tramp je pokrenuo ideju o "novom sporazumu" sa Iranom, ali nije ponudio detalje, pa je predlog ostao nejasan. A krajem novembra Tramp se ponovo hvalio napadima na iranske nuklearne objekte.

- Jedno je jasno: američki predsednik nema želju da gurne Ameriku u otvoreni rat sa Iranom. On razume da bi uvlačenje Sjedinjenih Država u još jedan veliki bliskoistočni sukob nosilo ozbiljne političke i ekonomske troškove, posebno usred domaćih turbulencija i oživljavanja Demokratske stranke. Izrael, međutim, izgleda odlučan da dovede sukob do krajnje tačke, smatrajući ovaj trenutak retkom istorijskom prilikom za neutralizaciju iranskog nuklearnog i raketnog potencijala. To bi primoralo Trampovu administraciju da na neki način odgovori. Sa sve većom neizvesnošću oko Ukrajine i Venecuele, Vašington jednostavno ne može sebi da priušti još jedan potpuni "novi rat" - ovog puta sa Iranom - ističe stručnjak.

Profimedia

Samo nekoliko sati nakon pomenutih izjava Tramp se sastao sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, koji je bio u Vašingtonu u radnoj poseti. Tada je ponovo rekao da Iran hoće sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama i da je Vašington spreman za razgovore.

Istog dana, Kamal Harazi, viši savetnik iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, objavio je da je Teheran spreman za pregovore sa SAD, ali samo na osnovu međusobnog poštovanja i jednakosti. Naglasio je da prvi potez mora doći iz Vašingtona. Harazi je takođe naglasio da iranski program balističkih raketa nije predmet pregovora, nazivajući ga osnovnim stubom nacionalnog odvraćanja. Jedino područje u kom je Teheran spreman da se uključi u suštinski dijalog jeste nuklearni program, i čak i tada samo kroz okvir koji ne krši suverene interese Irana.

- Drugim rečima, Teheran ne veruje u optimističnu retoriku. Iranski stratezi, sudeći po Harazijevim izjavama, očekuju dalji pritisak, provokacije i pokušaje da se Iran uvuče u "upravljanu eskalaciju". Uvereni su da Izrael nastavlja da planira vojnu akciju bez obzira na regionalne posledice ili rezerve Vašingtona. Štaviše, prema mišljenju Teherana, ako Izrael odluči da napadne, učiniće sve što je moguće da uvuče Sjedinjene Američke Države u sukob, iako Tramp očigledno želi da izbegne novi rat na Bliskom istoku - ističe Ibragimov.

- Dok su SAD zaglavljene u unutrašnjim političkim turbulencijama, a Izrael napreduje sa strateškom odlučnošću, Vašington rizikuje da bude uvučen u sukob, hteo to ili ne, završivši kao prećutni partner koji "ne stoji na putu" izraelskim akcijama, ali i odbija da preuzme odgovornost za njihove posledice. Nova slika sugeriše da se Izrael sprema za dugu konfrontaciju u okviru nove faze u bliskoistočnoj geopolitici. Ako Iran snažnije odgovori na izraelske napade, Sjedinjene Američke Države će se suočiti sa teškim izborom: intervenisati ili izgubiti kontrolu nad situacijom. Intervencija bi, zauzvrat, pokrenula egzistencijalna pitanja o budućnosti Irana kao države. Ipak, Teheran ističe da se ne plaši uništenja i upozorava da bi u totalnom ratu "povukao Izrael sa sobom" - zaključuje on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi