Bukti energetski rat: Zašto je Ukrajina naglo promenila taktiku i hoće li Rusija uspeti da izdrži?

Ukrajina je u četvrtak saopštila da su njeni dronovi dugog dometa pogodili veliku naftnu platformu u Kaspijskom jezeru u ranije neotkrivenoj misiji koja signalizira novo proširenje liste meta u sa ciljem presecanja ruskih energetskih prihoda.

- Ovo je prvi udar Ukrajine na rusku infrastrukturu vezanu za proizvodnju nafte u Kaspijskom jezeru - rekao je izvor iz Službe bezbednosti Ukrajine za CNN, nazivajući to "još jednim podsetnikom Rusiji da su sva njena preduzeća koja rade za rat legitimne mete".

Naftna platforma Filanovski, u vlasništvu Lukoila, najveće je naftno polje u ruskom sektoru Kaspijskog jezera.

Ukrajinska kampanja dubokih udara na ruska energetska postrojenja počela je da se intenzivira početkom 2024. godine, ali od početka avgusta Kijev je posebno pojačao ove napade na najveću finansijsku uzdanicu Rusije. Ukrajina sada gađa sve širi spektar ciljeva, uključujući ne samo rafinerije, već i infrastrukturu za izvoz nafte i gasa, cevovode, tankere, a sada i infrastrukturu za bušenje na moru.

U novembru je zabeležen najveći broj napada do sada u jednom mesecu, prema podacima iz projekta Podaci o lokacijama i događajima oružanih sukoba (ACLED) i analizi CNN-a.

Ovo se dešava u ključnom trenutku rata. Nedavni mirovni napori predvođeni SAD izgleda da su samo ojačali maksimalističke zahteve Rusije, a snage Moskve napreduju u nekoliko oblasti na liniji fronta. To, zajedno sa globalnim snabdevanjem naftom koje štiti tržište od potencijalnog rasta cena, znači da zapadni saveznici Ukrajine sve više podržavaju ovu kampanju.

Profimedia

- Mislim da je opšta strategija od leta ideja da se Rusiji ne može dozvoliti da zadrži toliki deo svojih ključnih prihoda od energije koji su podstakli ogromnu prednost u regrutovanju radne snage koju Moskva ima nad Ukrajinom. Dakle, mislim da je to sistematičniji napor da se nekako zatvori taj energetski bankomat - rekla je Helima Kroft, globalna šefica za strategiju robe u "RBC Capital Markets", misleći na sposobnost Rusije da isplaćuje visoke plate i bonuse za regrutovanje vojnika.

Ponovljeni napadi, veće mete

Od početka avgusta do kraja novembra Ukrajina je pogodila najmanje 77 ruskih energetskih postrojenja, skoro dvostruko više nego za prvih sedam meseci godine, prema ACLED-u. U novembru je zabeleženo najmanje 14 napada na rafinerije i četiri napada na ruske izvozne terminale.

Višestruki napadi na iste objekte sada su ključni deo strategije. Saratovska rafinerija, u vlasništvu Rosnjefta, na primer, pogođena je najmanje osam puta od početka avgusta, od kojih četiri puta u novembru.

- Ono što su nekada bili povremeni udari koji su imali za cilj da izazovu štetu postalo je kontinuirani napor da se spreči potpuna stabilizacija rafinerija - napisao je početkom decembra Nikil Dubej, viši analitičar rafinerija u firmi za podatke i analitiku "Kpler".

Printscreen X

Dubijevo istraživanje pokazuje da su ponovljeni udari na ruske rafinerije poput Saratova značajno pogodili kapacitete i "usporavaju tempo svake popravke". On takođe procenjuje da Kijev od avgusta pokušava da maksimizira uticaj udara na rafinerije, ciljajući ne samo "vidljive delove rafinerije, već i važne segmente u sistemu rafinerije koje proizvode finalna goriva".

Sergej Vakulenko, viši saradnik u berlinskom trustu mozgova "Karnegi Rusija Evroazija", koji je proveo 25 godina u ruskoj naftnoj i gasnoj industriji, rekao je za CNN da veruje da je početna šteta koju je Ukrajina nanela do sada bila podnošljiva za Moskvu, ali to ne uzima u obzir dugoročnu štetu od požara velikih razmera koje ovi napadi obično izazivaju.

- Metali nisu posebno naklonjeni takvom tretmanu i niko zapravo ne zna koliko bi ciklusa zagrevanja vatrom i hlađenja ovi stubovi mogli da prežive - rekao je on za CNN.

Obrazac napada takođe sugeriše da Ukrajina više ne pokušava da ograniči uticaj samo na rusko domaće energetsko tržište. Od avgusta je značajno povećala napade na ruske objekte za izvoz nafte.

Luke Novorosijsk i Tuapse na Crnom moru i Ust-Luga na Baltiku pogođene su nekoliko puta. U igri su i cevovodi. Cevovod Družba koji transportuje rusku naftu do nekoliko preostalih zemalja EU koje se oslanjaju na njega, pogođen je pet puta od avgusta, što je izazvalo protest Mađarske, koja je i dalje u dobrim odnosima sa Moskvom.

Profimedia

Krajem novembra, Kaspijski konzorcijum cevovoda, koji prevozi 80 odsto kazahstanskih zaliha nafte u Crno more, saopštio je da je napadnut dva puta u četiri dana.

Kompanija za naftovode, u zajedničkom vlasništvu Rusije, Kazahstana i međunarodnih naftnih kompanija, uključujući Ekson (XOM), Ševron (CVX) i Eni, saopštila je da je drugi napad oštetio jednu od njene tri tačke za privezivanje tankera. Ukrajina nikada nije zvanično preuzela odgovornost za napad.

Čitav terminal je zatvoren na dva dana, prema rečima Homajuna Falakšahija, šefa analize sirove nafte u kompaniji Kpler. Kazahstanski ministar spoljnih poslova nazvao je to "akcijom koja šteti bilateralnim odnosima Republike Kazahstan i Ukrajine".

Vakulenko smatra da ovo pokazuje rizike ove kampanje koja se širi.

- Pretpostavljam da Ukrajina želi da ulije strah i želi da poskupe svi tankeri za naftu koji ulaze u Crno more. Mislim da ovim Ukrajina ne zaslužuje nikakve simpatije i da bi mogla da snosi određene troškove - kazao je on.

Profimedia

U sredu je Ukrajina izvršila treći napad na još jednu kritičnu kariku u ruskom lancu snabdevanja naftom - brodove koji je prevoze na svetska tržišta. Izvor u ukrajinskoj službi bezbednosti tvrdi da su dronovi korišćeni za napad na sankcionisani naftni tanker u Crnom moru, koji se kretao ka Novorosijsku.

Prva dva napada na tankere krajem novembra izazvala su redak odgovor Putina, koji je to nazvao "piraterijom", a Turska je u znak protesta pozvala i ukrajinskog i ruskog ambasadora.

- Nemamo drugi alat osim da prekinemo dotok novca u Rusiju kako bismo zaustavili ovaj rat za opstanak - rekao je Oleksandar Harčenko, direktor Istraživačkog centra za energetsku industriju u Kijevu. Činjenica da su ovi sankcionisani brodovi uopšte bili tamo, tvrdio je, jasno pokazuje da su zapadne sankcije neadekvatne.

- Dakle, ljudi, ako ne možete da sprovedete svoje sankcije, možda vam neko može pomoći - rekao je on.

Podrška Zapada

Dva spoljna faktora omogućila su Ukrajini da pojača energetske napade poslednjih meseci. Prvo, drastičan zaokret Sjedinjenih Američkih Država.

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

- Veoma je teško, ako ne i nemoguće, pobediti u ratu bez napada na zemlju osvajača - napisao je američki predsednik Tramp na "Truth Social-u" krajem avgusta.

U oktobru su dva izvora rekla CNN-u da su SAD povećale razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom nakon samita Trampa i Putina na Aljasci, sa fokusom na energetske ciljeve unutar Rusije, nadajući se da će prisiliti Rusiju da se vrati za pregovarački sto. Evropa je takođe bila uključena.

- Do kraja leta niko u prostoriji nije ni pomenuo da Ukrajina treba da se uzdrži od gađanja bilo koje mete. Shvatanje Evropljana da će neuspeh Ukrajine direktno uticati na našu bezbednost u roku od jednog standardnog parlamentarnog mandata takođe je pomoglo - primetila je Dovile Šakalijene, litvanska parlamentarka koja je bila ministarka odbrane zemlje do oktobra ove godine.

- SAD ostaju aktivan partner kada su u pitanju duboki napadi Ukrajine na ruske energetske mete, dok su evropski saveznici pojačali svoje učešće - rekao je izvor iz ukrajinskog programa dronova.

Drugi veliki vetar u leđa za Ukrajinu jeste pad cena nafte izazvan globalnom prekomernom ponudom.

Profimedia

Kroft, iz "RBC Capital Markets", rekla je da "jednostavno ne može da zamisli da će Trampova administracija, koja je bila toliko fokusirana na niže maloprodajne cene benzina", biti "tolika podrška" napadima Ukrajine na rusku energetsku infrastrukturu, što može da poveća cene.

Zapadni obaveštajni izvor rekao je za CNN da Ukrajina dobija dodatnu podršku u ovoj kampanji "po potrebi" i da je "cilj da ovi napadi imaju posledice". Globalna tržišta nafte mogu "to da podnesu", dodao je on.

Koliko dugo Rusija može da izdrži?

Dok Rusija ostaje nepopustljiva u mirovnim pregovorima, njen naftni sektor, najveći finansijski stub njenog rata, izgleda mnogo nestabilnije nego pre godinu dana.

Ruske rafinerije nafte prerađuju oko šest odsto manje nafte nego u ovo doba prošle godine, prema rečima analitičara "Kpler-a", Dubeja. Iako taj broj izgleda malo, problematičan je za Ruse jer "obično rade samo sa malim viškom benzina", rekao je Dubej.

U septembru i oktobru ove godine video-snimci automobila koji se ređaju ispred benzinskih pumpi pojavili su se na internetu, a ruska vlada, suočena sa nestašicama u nekim regionima, preduzela je mere zabrane izvoza benzina do kraja godine. Krajem novembra Putin je potpisao zakon kojim se ruskim kompanijama dozvoljava da dobiju subvencije ako prerađuju naftu u beloruskim rafinerijama, a zatim je uvezu nazad u Rusiju, objavili su državni mediji, što je mera osmišljena da stabilizuje domaće tržište.

Eskalacija napada Ukrajine takođe se poklopila sa prvim novim sankcijama uvedenim Rusiji otkako se Tramp vratio na dužnost u januaru. U oktobru je američki predsednik najavio potpune sankcije najvećim ruskim naftnim kompanijama - Rosnjeftu i Lukoilu.

Cene ruske sirove nafte marke Ural postepeno su padale od tada na najnižu tačku u ratu do sada, prema podacima "Argus Medije", što je doprinelo padu prihoda od izvoza ruske nafte na najnižu tačku od februara 2022. godine, prema podacima Međunarodne agencije za energiju. U novembru su državni mediji objavili da su ruski prihodi od nafte i prirodnog gasa pali za skoro 34 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine.

Vakulenko smatra da su napadi na ruska energetska postrojenja samo "jedan od elemenata slagalice" za pojačavanje pritiska na Putina da se okrene miru.

- Mislim da je količina ekonomske štete koju neko mora da nanese Rusiji verovatno veća nego što Ukrajina može da uradi u ovom trenutku. Verujem da bi Rusija verovatno mogla da preživi sa polovinom svog izvoza nafte i gasa - kazao je on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi