Černobilj bez panike, ali ne i bez opasnosti: Štit oštećen, rizici rastu

Na mestu najveće nuklearne katastrofe u istoriji ponovo raste zabrinutost. Iako trenutno nema opasnosti od curenja radijacije iz Černobiljske nuklearne elektrane, poslednja zvanična procena Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) otkriva novu, ozbiljnu pretnju: oštećenje zaštitne konstrukcije iznad reaktora broj 4 koje remeti dugoročne planove za bezbednost, sanaciju i monitoring lokacije.

U pitanju je čelična kupola poznata kao New Safe Confinement, konstrukcija teška 36.000 tona, koja je 2016. postavljena preko starog betonskog “sarkofaga” kako bi trajno sprečila izlazak preostale radioaktivnosti i omogućila bezbedno uklanjanje preostalog nuklearnog otpada.

Međutim, nakon dronskog udara početkom godine i više tehničkih kvarova koji su usledili, stručnjaci upozoravaju da kupola više “ne ispunjava primarne bezbednosne funkcije”. Iako se ne beleži porast zračenja, oštećenja su dovoljna da unesu dodatnu nervozu u već napeto okruženje.

Nema povećane radijacije – ali ima ozbiljnih pukotina u sistemu

Profimedia

Od februara do danas, sva merenja u blizini elektrane i šire zone isključenja pokazuju da su nivoi zračenja stabilni i unutar granica uobičajenih za područje koje je već decenijama izolovano. Monitoring sistemi IAEA potvrđuju da nije došlo do oslobađanja radioaktivnog materijala.

Ipak, problem je mnogo dublji. Oštećena konstrukcija otežava planirani pristup zapaljivim, nestabilnim i opasnim delovima unutar stare jezgre reaktora, gde se još uvek nalazi nekoliko tona visoko radioaktivnog otpada i stvrdnutih ostataka nuklearnog goriva. Popravke, koje su već godinama pažljivo planirane, sada zahtevaju dodatne procene, nova inženjerska rešenja i još više vremena — što povećava rizik da će materijal tokom godina postati sve nestabilniji.

IAEA: „Ne postoji trenutna opasnost, ali dugoročna bezbednost je ugrožena“

U najnovijem izveštaju, IAEA precizira da struktura nije pred kolapsom, ali više ne garantuje hermetičku izolaciju kao ranije. Drugim rečima: danas je bezbedno, ali nije izvesno da će tako ostati ukoliko se kupola ne sanira na vreme.

Njihova preporuka je jasna — potrebne su opsežne i hitne popravke, uključujući zamenu delova čeličnih panela, jačanje spoljnih nosača i reinstalaciju sistema za kontrolu vlage, koja je izuzetno agresivna u području sa visokim nivoom korozije.

Pixabay

 

Černobilj između politike i fizike

Situaciju dodatno komplikuje ratno stanje u Ukrajini. Infrastruktura od globalnog značaja, uključujući nuklearne objekte, u više navrata bila je izložena napadima ili pretnjama. Tokom prvih meseci sukoba, Černobilj je bio pod kontrolom ruskih snaga, a radnici su tada radili u izuzetno teškim uslovima.

Danas je vidljivo da se posledice tog perioda još osećaju: od kašnjenja investicija, preko otežanog pristupa opremi i materijalima, do neizvesnosti u pogledu bezbednosnih protokola.

Svaki dan bez popravki znači da je rizik od daljeg pogoršanja stanja veći. Černobiljska zona nije pretnja danas — ali bi mogla biti kroz godinu ili pet, ukoliko se zaštitna kupola ne dovede u ispravno stanje.

Stručnjaci upozoravaju da čak i mali pomaci u strukturi kupole mogu dovesti do oslobađanja radioaktivne prašine, posebno tokom ekstremnih vremenskih uslova. Upravo zato IAEA insistira na ubrzanoj rekonstrukciji i međunarodnoj finansijskoj podršci.

Černobilj ne predstavlja neposrednu opasnost, ali oštećeni zaštitni štit stavlja svet pred novu realnost: bez hitne intervencije, jedno od najkontrolisanijih nuklearnih mesta na planeti moglo bi ponovo postati ozbiljna pretnja. Dugoročna bezbednost više nije garantovana — a svaki dan odlaganja popravki čini rizik većim.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi