Pakistan pravi savez koji će razbesneti Indiju: O čemu se tačno radi i da li će uspeti?

Zamenik premijera Pakistana Ishak Dar izjavio je da bi se trilateralna inicijativa između Bangladeša, Kine i Islamabada mogla "proširiti" kako bi uključila druge regionalne zemlje i šire.

- Protivili smo se pristupima sa nultim zbirom i dosledno isticali imperativ saradnje, a ne konfrontacije - rekao je on na forumu Konklava u Islamabadu u sredu.

U stvari, predlog se svodi na stvaranje alternativnog bloka usmerenog na Južnu Aziju, uz dodatak Kine, u vreme kada je Južnoazijska asocijacija za regionalnu saradnju (SAARC), glavna grupacija regiona, gotovo ugašena zbog povećanih tenzija između Indije i Pakistana poslednjih godina.

U junu su diplomate iz Kine, Pakistana i Bangladeša održale trilateralne razgovore usmerene na regionalnu stabilnost, ekonomski razvoj i poboljšanje života ljudi, saradnju za koju su rekli da "nije usmerena ni na jednu treću stranu".

Darove izjave dolaze u kontekstu eskalacije regionalnih tenzija, uključujući decenijsko rivalstvo Pakistana sa Indijom. Dva suseda sa nuklearnim oružjem vodila su kratak četvorodnevni vazdušni rat u maju, dodatno zatežući odnose.

U međuvremenu, odnosi između Dake i Nju Delhija takođe su se naglo pogoršali nakon svrgavanja bivše premijerke Bangladeša Šeik Hasine u avgustu prošle godine. Hasina je pobegla u Indiju nakon što je svrgnuta u narodnom ustanku, a Nju Delhi je do sada odbio da vrati bivšu premijerku kući, gde ju je sud u novembru osudio za zločine protiv čovečnosti i izrekao smrtnu kaznu.

Profimedia

Ali da li će se većina drugih zemalja Južne Azije (SAARC čine Indija, Pakistan, Bangladeš, Šri Lanka, Nepal, Maldivi, Butan i Avganistan) složiti sa novom regionalnom grupom koja izgleda ima za cilj da isključi Indiju ili barem ograniči njen uticaj?

Šta Pakistan predlaže?

Zamenik premijera Dar, koji je takođe ministar spoljnih poslova Pakistana, rekao je da trilateralna inicijativa sa Bangladešem i Kinom ima za cilj da "podstiče međusobnu saradnju" u oblastima od zajedničkog interesa i da se koncept "proširi i duplira" kako bi uključio više zemalja i regiona.

- Kao što sam već rekao, mogle bi postojati grupe sa promenljivom geometrijom po pitanjima od ekonomije do tehnologije i povezanosti. Naše sopstvene potrebe za nacionalnim razvojem i regionalni prioriteti ne mogu i ne bi trebalo da budu taoci bilo čije krutosti, i znate na šta mislim - rekao je on, očigledno misleći na Indiju.

Govoreći o tenzijama između Islamabada i Nju Delhija, Dar je istakao da je proces "strukturiranog dijaloga" Indije i Pakistana ostao u neizvesnosti "više od 11 godina", dodajući da su druge države regiona takođe imale "klackavi odnos sa našim susedom Indijom".

Ministar spoljnih poslova je rekao da Pakistan zamišlja Južnu Aziju kao mesto gde veze i saradnja zamenjuju "podele, ekonomije rastu u sinergiji, sporovi se rešavaju mirno u skladu sa međunarodnim legitimitetom i gde se mir održava dostojanstveno i čašću".

Prema rečima akademika Rabije Ahtar, predlog u ovoj fazi je verovatno "više ambiciozan nego operativan".

- Ali to signalizira nameru Pakistana da diverzifikuje i reinterpretira mehanizme regionalne saradnje u vreme kada je SAARC paralizovan - rekla je za Al Džaziru Ahtar, direktorka Centra za bezbednost, strategiju i politička istraživanja (CSSPR) na Univerzitetu u Lahoru.

Šta je regionalna organizacija SAARC?

SAARC je osnovan 1985. godine na samitu u Daki u Bangladešu.

Njegovih sedam osnivačkih članica bili su Bangladeš, Butan, Indija, Maldivi, Nepal, Pakistan i Šri Lanka. Avganistan se pridružio kao osmi član 2007. godine.

Profimedia

Prema veb-stranici, ciljevi SAARC-a uključuju poboljšanje dobrobiti i kvaliteta života stanovnika Južne Azije, generisanje ekonomskog rasta i kulturnog razvoja.

Uprkos visokim ambicijama, organizacija se mučila da ostvari svoje ciljeve tokom proteklih 40 godina, velikim delom zbog višedecenijskih tenzija između Indije i Pakistana, koji su vodili tri rata velikih razmera od sticanja nezavisnosti od Britanaca 1947. godine, što se takođe poklopilo sa podelom potkontinenta.

Devetnaesti samit SAARC-a 2016. godine, koji je trebalo da bude održan u Islamabadu, odložen je na neodređeno vreme nakon što se Indija povukla, navodeći smrtonosni napad u delu Kašmira kojim upravlja Indija i smatrajući Pakistan odgovornim.

- Organizaciji je potreban konsenzus da bi funkcionisala i bez političke spremnosti dva najveća člana da odvoje regionalnu saradnju od bilateralnih sporova, SAARC ne može da napreduje - rekla je Ahtar iz CSSPR-a.

Poslednji samit regionalnog tela održan je 2014. godine u Katmanduu, u Nepalu. Međutim, analitičari kažu da, iako je SAARC neaktivan, organizacija ima potencijal da doprinese regionu, ako joj Indija i Pakistan to dozvole.

Zašto je SAARC važan?

Od 2025. godine zemlje SAARC-a obuhvataju više od dve milijarde svetske populacije, što Južnu Aziju čini najgušće naseljenim regionom na svetu.

Ipak, trgovina unutar Južne Azije je minimalna, predstavlja samo oko 5 procenata ukupne trgovine regiona, oko 23 milijarde dolara, saopštila je Svetska banka. Nasuprot tome, trgovina između zemalja članica ASEAN-a, bloka od 11 zemalja jugoistočne Azije u kojima živi oko 700 miliona ljudi, predstavlja 25 procenata međunarodne trgovine, primetila je institucija sa sedištem u Vašingtonu.

Zemlje Južne Azije mogle bi da razmene robu u vrednosti od 67 milijardi dolara, tri puta više od trenutne trgovine, ako bi smanjile barijere, procenjuje Svetska banka.

Naročito trgovina između Indije i Pakistana ostaje loša. U fiskalnoj godini 2017-2018, zvanična trgovina između dva suseda iznosila je samo 2,41 milijardu dolara. Dalje je pala, prepolovivši se na 1,2 milijarde dolara do 2024. godine, iako je nezvanična trgovina između njih, koja se odvija preko drugih zemalja, veća, oko 10 milijardi dolara, kažu stručnjaci.

Godine 2014, grupacija je bila spremna da potpiše Sporazum o motornim vozilima koji bi omogućio automobilima i kamionima da putuju širom Južne Azije, kao što je moguće u Evropi, ali Pakistan je blokirao taj sporazum i onaj o regionalnoj železničkoj saradnji usred tenzija sa Indijom.

Profimedia

Od tada je sposobnost grupe da se složi bila ograničena na nekoliko prilika, kao tokom pandemije kovida 19 kada su države članice osnovale fond za hitne slučajeve i izdvojile 7,7 milijardi dolara kako bi pomogle u rešavanju krize javnog zdravlja.

- Ako bi dve zemlje bile u stanju da identifikuju čak i ograničene puteve za saradnju u službi širih regionalnih interesa, SAARC bi, u principu, mogao biti oživljen - rekla je analitičarka Farva Aamer za Al Džaziru.

- Međutim, s obzirom na trenutnu političku dinamiku, takav proboj deluje kao daleka perspektiva - dodala je Amer, direktorka Inicijative za Južnu Aziju u Institutu za politiku društva Azije (ASPI).

Pakistan nije prvi koji pokušava da zaobiđe SAARC kako bi izgradio svoja regionalna partnerstva. Nakon što SAARC nije odobrio regionalni transportni pakt, Bangladeš, Butan, Indija i Nepal, u grupi nazvanoj BBIN po inicijalima zemlje, potpisali su sličan sporazum međusobno.

Indija je takođe deo drugih regionalnih organizacija poput Inicijative Bengalskog zaliva za multisektorsku tehničku i ekonomsku saradnju (BIMSTEC), istakla je Amer. BIMSTEC uključuje Indiju, Bangladeš, Butan, Mjanmar, Nepal, Šri Lanku i Tajland.

Amer u celini smatra da će "bilateralni i trilateralni aranžmani nastaviti da dominiraju" nad "regionalnim multilateralizmom" zato što bavljenje samo jednom ili dvema zemljama istovremeno "nudi veću fleksibilnost, jasnije podsticaje i veću verovatnoću da se postignu opipljivi rezultati".

Hoće li pakistanski predlog uspeti?

- Ovaj predlog, iako ambiciozan, veoma je potreban. Južna Azija je više puta propala u pragmatičnom regionalizmu ili čak takozvanom minilateralizmu, zarobljena u razmišljanju kojim je dominirala bezbednost ili možda političkoj kratkovidosti - rekao je profesor Šahab Enam Kan, izvršni direktor Bangladeškog centra za indo-pacifičke poslove.

U teoriji, postoji prostor za novo regionalno telo, rekao je Pravin Donti, viši analitičar Međunarodne krizne grupe.

- Tihi kraj SAARC-a, zbog zamrznutih odnosa Indije i Pakistana, stvorio je vakuum za još jedan južnoazijski forum. Pogoršanje veza Bangladeša sa Indijom i poboljšanje odnosa sa Pakistanom otvorilo je put trilateralnoj saradnji sa Kinom - rekao je za Al Džaziru.

Ali da li će predlog zaista uspeti zavisiće od dva faktora, rekla je akademik Ahtar.

- Prvo, da li potencijalne države vide funkcionalnu vrednost u manjim, na probleme fokusiranim grupacijama u trenutku kada su tradicionalne arhitekture zastale. i drugo, da li učešće ne pokreće političke troškove u odnosu na Indiju - kaže ona.

Prema njenom mišljenju, nekoliko zemalja Južne Azije moglo bi pokazati preliminarno interesovanje za predloženu regionalnu inicijativu Pakistana, iako se očekuje da će svaki potez ka formalnom učešću ostati ograničen.

- Mislim da bi zemlje poput Šri Lanke, Nepala, Maldiva i možda Butana mogle biti otvorene za istraživačko angažovanje, posebno u pogledu povezanosti, prilagođavanja klimatskim promenama i ekonomske otpornosti - rekla je ona.

Da bi to funkcionisalo, od zemalja će se zahtevati da pokažu da mogu da se udruže i razmotre potrebe manjih država, rekao je Kan.

- Zemlje moraju da prevaziđu tradicionalna geopolitička rivalstva. Nepal, Butan, Šri Lanka i Maldivi sve više prepoznaju da im je potrebna dublja regionalna saradnja koja služi njihovim ekonomskim interesima, a ne samo zabrinutostima većih sila. Nalazim dovoljno osnova da se zemlje u regionu i šire pridruže alternativnoj inicijativi kao što je ova - istakao je on.

Međutim, Ahtar je primetila da regionalna osetljivost Indije i šire geopolitičko rivalstvo sa Pakistanom i Kinom "znače da će stvarno prihvatanje članstva biti oprezno".

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi