Veliki ćup crnog zlata: Zašto Amerika želi naftu Venecuele?

Sjedinjene Američke Države izgledaju spremne za rat sa Venecuelom, što je predsednik ove zemlje Nikolas Maduro ovog vikenda pripisao želji Vašingtona da kontroliše ogromne rezerve nafte koje ona poseduje.

Stejt department je negirao da nafta igra centralnu ulogu u slanju više desetina ratnih brodova i 15.000 vojnika američkih vojnika u region ili da je nafta iza upozorenja predsednika Donalda Trampa da bi kopneni napadi mogli biti neizbežni i da avioni treba da izbegavaju venecuelanski vazdušni prostor.

Umesto toga, Trampova administracija kaže da su njene vojne pretnje deo američkih pokušaja da zaustave priliv nedokumentovanih migranata i ilegalnih droga iz Venecuele.

Kakvo god da je obrazloženje iza brzog zaoštravanja situacije na Karibima, ako dođe do promene režima u Venecueli, najveće rezerve nafte na Zemlji igraće centralnu ulogu u budućnosti zemlje.

Pregršt crnog zlata

Većina ljudi povezuje velike zalihe nafte sa Bliskim istokom ili Teksasom, ali Venecuela ima neverovatnih 303 milijarde barela sirove nafte, što je otprilike petina svetskih rezervi, prema podacima Američke administracije za energetske informacije (EIA). To je najveća poznata masa sirove nafte na planeti.

Profimedia

Međutim, potencijal Venecuele daleko premašuje njenu stvarnu proizvodnju.

Venecuela proizvodi oko milion barela nafte dnevno, što je samo oko 0,8 odsto globalne proizvodnje sirove nafte. To je manje od polovine u odnosu na ono što je proizvodila pre nego što je Maduro preuzeo kontrolu nad zemljom 2013. godine i manje od trećine od 3,5 miliona barela koje je proizvodila pre nego što je socijalistički režim preuzeo vlast 1999. godine.

Međunarodne sankcije venecuelanskoj vladi i duboka ekonomska kriza doprinele su padu naftne industrije zemlje - ali i nedostatak investicija i održavanja, prema EIA. Energetska infrastruktura Venecuele se pogoršava, a njen kapacitet za proizvodnju nafte znatno je smanjen tokom godina.

To je poseban problem, jer vrsta nafte na kojoj Venecuela sedi, gusta, kisela sirova nafta, zahteva posebnu opremu i visok nivo tehničke sposobnosti za proizvodnju. Međunarodne naftne kompanije imaju mogućnost da je vade i rafinišu, ali im je ograničeno poslovanje u zemlji.

Vlada SAD je uvela sankcije Venecueli  2005. godine, a prva Trampova administracija 2019. efikasno je blokirala sav izvoz sirove nafte u Sjedinjene Američke Države od državne naftne kompanije "Petroleos de Venecuela" (PDVSA).

Profimedia

Kasnije je bivši predsednik Džo Bajden 2022. godine odobrio američkom "Ševronu" dozvolu za rad u Venecueli u pokušaju da snizi cene gasa, ali ju je Tramp ukinuo u martu, da bi je kasnije ponovo izdao pod uslovom da nikakav prihod ne ide Madurovoj vladi.

Zašto SAD žele venecuelansku naftu

Sjedinjene Američke Države proizvode više nafte nego bilo koja druga zemlja u istoriji. Ali i dalje moraju da uvoze naftu, posebno onu koju proizvodi Venecuela.

To je zato što SAD proizvode laku, slatku sirovu naftu, koja je dobra za proizvodnju benzina, ali ne za mnogo više od toga. Teška, kisela sirova nafta poput nafte iz Venecuele ključna je za određene proizvode napravljene u procesu rafiniranja, uključujući dizel, asfalt i goriva za fabrike i drugu tešku opremu. Dizel je ograničen širom sveta, velikim delom zbog sankcija na venecuelansku naftu.

Amerika je u septembru uvozila 102.000 barela dnevno iz Venecuele, prema podacima EIA. To je malo u poređenju sa 254.000 barela dnevno uvezenih iz Saudijske Arabije i 4,1 milion iz Kanade.

Profimedia

Decenijama je Amerika bila mnogo više zavisna od venecuelanske nafte nego što je trenutno.

Venecuela je blizu i njena nafta je relativno jeftina, što je rezultat njene teksture koja zahteva značajnu rafinaciju.

Većina američkih rafinerija izgrađena je za preradu venecuelanske teške nafte i znatno su efikasnije kada koriste tu naftu u poređenju sa američkom, prema rečima Fila Flina, višeg tržišnog analitičara u "Price Futures Group".

Šta bi moglo da se dogodi ako Maduro bude svrgnut

Otvaranje venecuelanske nafte svetu moglo bi koristiti Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim saveznicima i, potencijalno, venecuelanskoj ekonomiji.

Ograničenja i desetkovanje venecuelanske energetske industrije sugerišu da bi ona mogla postati mnogo veći dobavljač nafte. To bi moglo stvoriti mogućnosti za zapadne naftne kompanije i moglo bi poslužiti kao novi izvor proizvodnje.

Profimedia

Takođe bi moglo da kontroliše šire cene, iako bi niže cene mogle da obeshrabre neke američke kompanije da proizvode naftu.

- Kada bismo imali legitimnu vladu u Venecueli koja bi upravljala stvarima, to bi svetu dalo veću ponudu, smanjujući rizik od skokova cena i nestašica. Bila bi velika stvar kada bismo mogli da ponovo oživimo venecuelansko tržište nafte - rekao je Flin.

Čak i ako bi međunarodni pristup bio potpuno obnovljen sutra, mogle bi biti potrebne godine i neverovatni troškovi da se proizvodnja venecuelanske nafte u potpunosti oživi: PDVSA kažu da njihovi cevovodi nisu ažurirani 50 godina, a troškovi ažuriranja infrastrukture radi povratka na vrhunac proizvodnje koštali bi 58 milijardi dolara.

Ako bi na vlast u Venecueli došla vlada prijateljski nastrojena prema Zapadu, ta cena bi mogla biti vredna plaćanja, ne samo zbog profita naftnih rafinerija, već i zbog geopolitike.

Na primer, ruska nafta je slična venecuelanskoj, zbog čega Indija i Kina ostaju toliko zavisne od nje uprkos međunarodnim sankcijama koje su osmišljene da osakate sposobnost zemlje da finansira rat u Ukrajini. Dodavanje kapaciteta venecuelanskoj proizvodnji moglo bi da pruži alternativu ruskoj nafti, oslabljujući rusku ekonomiju i njenu sposobnost da vodi rat.

Sankcije su takođe nanele značajan udarac venecuelanskoj ekonomiji: PDVSA predstavlja najveći izvor prihoda za Madurovu vladu. Vraćanje kompanije na njen pređašnji kapacitet moglo bi doneti značajne dividende Venecueli.

- To je zaista tužna priča i pokazuje kako takav režim može da našteti venecuelanskom narodu. Mogu je ponovo učiniti velikom, ali moraju da se reše Madura - rekao je Flin.

Zato su neki spekulisali da nafta možda igra ulogu u odluci Trampove administracije da izvrši pritisak na Madura. Ovog vikenda Maduro je poslao pismo generalnom sekretaru OPEK-a, tvrdeći da Trampova administracija želi da zapleni rezerve nafte njegove zemlje.

- Nafta je u srži stvari. Dakle, to su pregovori o nafti. Verujem da je to Trampova logika - rekao je kolumbijski predsednik Gustavo Petro za CNN u ekskluzivnom intervjuu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi