Sve sluti na katastrofu! Šta je cilj SAD u Južnoj Americi?

Od kada je američki predsednik Donald Tramp stupio na dužnost u januaru ove godine, svet je počeo da se menja, ali ne svuda na isti način.

Na nekim mestima, Tramp se radije povukao, kao u Ukrajini i Evropi uopšte, dok je u drugim delovima sveta, kako kaže, okončao nekoliko sukoba, premošćavanjem suprotstavljenih stavova i "smirivanjem" regiona, kao u Gazi.

Sa druge strane, pokrenuo je ofanzivu u drugim regionima, što je rezultiralo prisilnim merama i carinama, dajući prioritet uticaju na ekonomsku sferu.

Međutim, upravo u Latinskoj Americi predlaže nešto drugačije. Na Karibima je nastavio ratobornu retoriku protiv Venecuele, koju je njegov prethodnik, bivši predsednik Džo Bajden, ublažio, i otvorio je sukobe sa Meksikom i Kolumbijom.

Što se tiče ovih zemalja, Tramp je otišao dalje od pukih sankcija, preteći bombardovanjem i vojnim napadima. Za samo nekoliko nedelja SAD su angažovale ogromnu količinu vojnih sredstava na Karibima, što znači da daju prioritet ovom regionu u odnosu na druga područja u pogledu bezbednosti i odbrane.

Sada SAD ne koncentrišu svoju pažnju i vatrenu moć samo na Venecuelu, već prete i drugim zemljama u regionu. Njihov ratoborni ton podseća na invaziju na Panamu, mada u drugačijem kontekstu.

Profimedia

Iako broj trupa okupljenih u karipskom regionu ne deluje dovoljan za kopnene invazije, kontingent, koji se sastoji od ratnih brodova sa ozbiljnim raketnim kapacitetima (uključujući i USS Džerald R. Ford, najmoćniji nosač aviona na svetu), nuklearnih podmornica i vojnih aviona, kao i njihovo raspoređivanje na različitim strateškim lokacijama, pokazuje da njihove namere za region predstavljaju radikalan pomak od politike Vašingtona u poslednje tri decenije.

Strateški pomak

Važno je zapamtiti da je tokom ovog veka, otkako su SAD preuzele ulogu "svetskog policajca" i unipolarnost se učvrstila nakon pada Berlinskog zida, Vašington izvršio invaziju na mesta daleko od sopstvenih granica, poput Iraka, Avganistana i Somalije.

Slično tome, nasilno je orkestrirao promene režima u Libiji i Siriji. Tokom ovog vremena SAD nisu smatrale Latinsku Ameriku primarnom lokacijom za intervenciju. Invazija na Panamu 1989. godine nije ponovljena u regionu.

Tramp aktivno učestvuje u unutrašnjoj politici latinoameričkih zemalja, ocrnjujući njihove lidere i mešajući se u izborne procese, kao što je slučaj u Argentini i Ekvadoru.

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

S druge strane, nekoliko levičarskih vlada konsolidovalo je svoju moć tokom mnogih godina, omogućavajući potkontinentu da se okrene ka novim trgovinskim saveznicima i regionalnoj integraciji putem sredstava koja nisu pod kontrolom Vašingtona, kao što su Unija južnoameričkih nacija (UNASUR) i Zajednica latinoameričkih i karipskih država (CELAK). Monroova doktrina, koja kaže da je "Amerika za Amerikance", efikasno je odložena tokom tog vremena.

Ali sa novom Trampovom administracijom stvari se menjaju. Za devet meseci koliko je republikanac u Beloj kući, došlo je do potpune transformacije.

Tramp aktivno učestvuje u unutrašnjoj politici latinoameričkih zemalja, negodujući protiv njihovih lidera, mešajući se u izborne procese, kao u Argentini i Ekvadoru, preteći prvo carinama, a zatim bombama, birajući podređene saveznike sa kojima potpisuje memorandume o razumevanju, kao što su Panama i Dominikanska Republika, i počinjući da sprovodi vojnu obuku i taktičke vežbe sa njima.

Za razliku od prethodnih administracija, Tramp više voli da napada i preti umerenim vladama, poput onih u Kolumbiji i Meksiku, nego da usmerava svoje napade protiv navodnih "zakletih neprijatelja" Vašingtona.

Profimedia

Sa Trinidadom i Tobagom, na granici sa Venecuelom, sprovodi ofanzivne vojne vežbe. Odlučuje da ponovo okupira vazduhoplovnu bazu u Portoriku, gde prebacuje značajan kontingent vojnih aviona. Virtuelno silom on ponovo osvaja strateške lokacije i akumulira neviđenu vojnu silu širom celog novog operativnog teatra.

U ponedeljak, jedan od ozloglašenih bombardera B-52, zajedno sa drugim avionima, preleteo je granice venecuelanskog vazdušnog prostora, tačno na dan kada je Vašington dodao "Kartel Sunca" na listu terorističkih organizacija.

Tako je Ministarstvo odbrane pokrenulo Operaciju "Južno koplje" u prvoj nedelji novembra. Njen pravi cilj ostaje nejasan i, iako je navodno usmerena na elemente trgovine drogom, ona je samo poslužila za otvaranje političkih bokova. Pre samo nekoliko dana Tramp je predložio bombardovanje kartela na meksičkoj teritoriji, dok, istovremeno, nastavlja neosnovane optužbe protiv kolumbijskog predsednika Gustava Petra, nazivajući ga "kraljem droge".

Međutim, još nije jasno koji su Trampovi ciljevi ovim vojnim gomilanjem na Karibima, niti šta se nada da će postići. Nije to u potpunosti objasnio, a do sada se, pored svoje retorike, fokusirao na gađanje brodova koje, bez dokaza, povezuje sa trgovinom drogom, ubivši više od osamdeset članova njihove posade.

Poslednjih dana povukao se i po pitanju Venecuele, rekavši da bi mogao da razgovara sa predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom, ali, s druge strane, nastavlja provokacije u vazdušnom prostoru karipske zemlje i, paralelno, nastavlja da gomila vojne snage na okolnim ostrvima.

Anketa CBS-a objavljena prošle nedelje pokazuje da 70 odsto Amerikanaca ne bi podržalo vojnu akciju u Venecueli. Ovaj nedostatak razumevanja među američkim glasačima u vezi sa Trampovim postupcima mogao bi da spreči produženi sukob, čineći brzo rešenje najverovatnijim scenarijem. Međutim, priroda raspoređivanja vojske sugeriše da američke oružane snage planiraju dugoročni scenario, a kako će se sve odigrati ostaje da vidimo, jer svi dobro znaju da je Tramp, u najmanju ruku, nepredvidiv.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi