Holandija dobija najmlađeg i prvog gej premijera? Stigli rezultati izbora, on i Vilders dele prvo mesto, ali to ništa ne znači

Centralno-leva stranka D66 ostvarila je ogroman uspeh na opštim izborima u Holandiji, verovatno preuzimajući vođstvo u pregovorima o formiranju vlade, jer je krajnje desničarska Partija za slobodu (PVV) izgubila podršku među biračima.

Sa 90 odsto prebrojanih glasova rano u četvrtak, projektovano je da će D66 i PVV osvojiti po 26 mesta u donjem domu parlamenta, u kom ima 150 mesta.

Rezultati su označili oštar pad popularnosti lidera PVV Gerta Vildersa u odnosu na rekord iz 2023. godine, dok je D66 ostvarila najveći napredak i skoro utrostručila broj mesta u parlamentu.

Izlazne ankete i preliminarni rezultati ukazivali su na tesnu pobedu progresivne D66, dok je Vilders (62) zaostajao na drugom mestu, da bi sa kasnije situacija poboljšala za njega.

Kakav god da je konačni rezultat, Vilders gotovo sigurno neće biti premijer, jer su sve vodeće stranke isključile mogućnost vladavine sa njim.

Vilders je u sredu uveče rekao da je razočaran što je njegova stranka izgubila mesta i priznao da verovatno neće biti deo sledeće vlade, ali je obećao da će se boriti protiv opozicije.

Profimedia

- Naravno, voleli bismo da osvojimo više mesta i žalim zbog gubitka, ali nije kao da smo zbrisani sa mape - rekao je.

Prvi gej premijer?

Rezultat umesto toga otvara put lideru D66 Robu Jetenu (38) da formira vladu kao najmlađi i prvi otvoreno gej premijer u zemlji.

Na proslavi izborne večeri D66 odjeknuli su uzvici "Da, možemo" dok je gomila mahala holandskim zastavama.

- Pokazali smo ne samo Holandiji, već i svetu da je moguće pobediti populističke i ekstremno desničarske pokrete. Milioni Holanđana danas su okrenuli stranicu i rekli zbogom politici negativnosti, mržnje, beskrajnog "Ne, ne možemo" - rekao je Jeten okupljenima.

Tanjug/AP Photo/Peter Dejong

Jetenova popularnost je porasla u poslednjih mesec dana, dok je u kampanji obećavao da će rešiti problem stanovanja, investirati u obrazovanje i rešavati probleme imigracije.

Vildersov pad i nepredvidiva budućnost

Vilders, jedan od najdugovečnijih populističkih lidera u Evropi, poznat je po žestokom antimuslimanskom stavu i živi pod stalnom zaštitom zbog pretnji smrću. Predložio je odbijanje svih zahteva za azil, što bi kršilo ugovore Evropske unije, vraćanje muških ukrajinskih izbeglica u njihovu ratom razorenu zemlju i obustavljanje razvojne pomoći kako bi se finansirala energetika i zdravstvena zaštita.

Vilders je predvodio svoju stranku do zapanjujućeg prvog mesta na poslednjim izborima 2023. godine i formirao je potpuno konzervativnu koaliciju, iako su njegovi partneri odbili da on bude premijer. Srušio je vladu u junu jer je ona odbila da usvoji njegove tvrdokorne mere.

Holandski izbori su viđeni kao test da li krajnja desnica može da proširi svoj domet ili je dostigla vrhunac u delovima Evrope, a ishod sugeriše da postoje ograničenja njene trajne privlačnosti.

Za 76 mesta potrebnih za formiranje vladajuće koalicije u parlamentu Holandije, biće potrebne najmanje četiri stranke. Jedan scenario je pakt koji uključuje D66, konzervativne hrišćanske demokrate, desnocentričnu VVD i Zeleno-laburističku stranku.

Međutim, izgradnja stabilnih koalicija je teška i očekuje se da će razgovori trajati mesecima.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi