Nikad neizvesniji izbori u Holandiji: Gert Vilders ponovo pred pobedom, ali teško da će biti premijer

U Holandiji je u toku glasanje na tesnim parlamentarnim izborima na kojima bi, prema anketama, ponovo mogla da pobedi krajnje desničarska Partija za slobodu (PVV) Gerta Vildersa, iako su male šanse da će biti deo sledeće vlade.

PVV, koja je iznenadila završivši na prvom mestu na prethodnim izborima i formirala kratkotrajnu desničarsku koaliciju od četiri stranke, brzo je ostala bez prednosti. Sa skoro polovinom biračkog tela koje je neodlučno, analitičari kažu da je trka pretesna da bi se predvideo ishod.

Ankete sugerišu da bi Vildersova stranka mogla da osvoji između 24 i 28 mesta u parlamentu od 150 mesta, što je znatno manje od 37 osvojenih na izborima 2023. godine. Čak i ako završi prva, sve glavne stranke su isključile mogućnost ulaska u vladu sa antiimigracionom partijom.

Na čelu grupe za pobedu je i levičarski savez Zelene levice i Laburističke stranke (GL/PvdA) na čelu sa veteranom, bivšim evropskim komesarom Fransom Timermansom, za koji se predviđa da će osvojiti između 22 i 26 mesta.

Takođe se prognozira da će dobro proći liberalno-progresivna D66, za koju se predviđa da će udvostručiti broj mesta u parlementu sa devet na 21-25 nakon optimistične i energične kampanje koju je predvodio njen 38-godišnji lider, Rob Jeten.

Očekuje se da će centralno desnocentrična hrišćansko-demokratska stranka CDA povećati broj svojih poslanika četiri puta, sa pet na između 18 i 22.

Profimedia

Nakon višemesečnih neefikasnih unutrašnjih borbi, očekuje se da će članovi odlazećeg kabineta (PVV, liberalno-konzervativni VVD, populistički Pokret poljoprivrednika-građana (BBB) ​​i centristički Novi društveni ugovor (NSC)) izgubiti mesta, neki od njih u velikom broju.

Prema proporcionalnom holandskom sistemu, 0,67 odsto glasova daje jednog poslanika. Od 27 stranaka koje učestvuju na izborima, uključujući stranke za starije od 50 godina, za mlade, za životinje, za univerzalni osnovni dohodak i za sport, čak 16 bi moglo ući u parlament.

Ovaj visok stepen fragmentacije znači da nijedna stranka verovatno nikada neće osvojiti većinu, a Holandijom već više od jednog veka upravljaju koalicije sastavljene, u tri poslednje vlade, od četiri stranke.

Vilders je rekao da će "demokratija biti mrtva" u Holandiji ako PVV završi kao najveća stranka do sada i bude isključena iz vlade, ali protivnici i stručnjaci kažu da prvo mesto ne garantuje vladu i da je svaka koalicija sa većinom demokratska.

Iako je ishod teško predvideti i koalicioni pregovori mogu trajati mesecima, analitičari kažu da će, nakon najekstremnije vlade u njenoj novijoj istoriji, sledeći holandski kabinet verovatno biti široko zasnovana koalicija koju predvodi levi centar ili umerena desnica.

Biračka mesta će se zatvorti u 21 čas, a obično pouzdana izlazna anketa očekuje se ubrzo nakon toga.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi