Rusija se spema da testira "Leteći Černobilj": "Glasnik oluje" može da dođe do SAD, a skoro ga je nemoguće uočiti (VIDEO)

Satelitski snimci i pojačana aktivnost na poligonu Pankovo na arhipelagu Nova Zemlja sugerišu da se Rusija sprema za novo testiranje krstareće rakete na nuklearni pogon "Burevestnik" ("Glasnik oluje"), koju je predsednik Vladimir Putin još 2018. predstavio kao deo novog strateškog arsenala.

Zbog nuklearnog pogona raketa je u SAD dobila nadimak "Leteći Černobilj".

Kako bi detektovali moguće radioaktivne čestice, američko ratno vazduhoplovstvo angažovalo je avion WC-135R Constant Phoenix, koji je nedavno patrolirao iznad Barencovog mora, u blizini Murmanska.

Do sada ovaj projekat beleži niz neuspeha - od oktobra 2023. zabeleženo je 13 testiranja bez potpunog uspeha. Najduži let trajao je svega dva minuta.

Tokom jednog testa 2019. raketa je pala u more, a eksplozija prilikom izvlačenja ubila je sedmoro ljudi, uključujući nuklearne stručnjake. Tada je radioaktivni oblak stigao čak do Skandinavije.

 

 

Američki zvaničnici poput Maršala Bilingslija ranije su pozivali Rusiju da obustavi razvoj, upozoravajući da "raketa može da zagađuje okolinu tokom samog leta". Ipak, Putin je prošle godine izjavio da je "poslednje testiranje bilo uspešno" i da je razvoj "skoro završen".

Za razliku od klasičnih raketa sa mlaznim motorima, Burevestnik koristi nuklearni reaktor, što mu daje skoro neograničen domet. Američki pokušaj razvoja sličnog sistema u 1950-im godinama napušten je zbog prevelikih rizika.

General Džejms Hokenhal iz britanske obaveštajne službe opisao je raketu kao oružje sa "globalnim dometom koje može napadati iz neočekivanih pravaca" i koje ima "gotovo neograničeno vreme krstarenja". Drugim rečima, može dugo da kruži oko mete pre udara, čak i oko cele planete.

 

 

Ipak, Burevestnik nije bez mana. Oslanja se na inercijalnu navigaciju, koja vremenom može generisati greške u vođenju, posebno tokom dugog leta. Rusija bi mogla koristiti daljinsko upravljanje, ali ograničen domet njenih komunikacionih sistema, kao i zakrivljenost Zemlje, predstavljaju ozbiljno ograničenje.

Iako teoretski može da leti danima, to ne znači da je raketa nevidljiva. Duže prisustvo u vazduhu povećava šanse da je NATO sistemi otkriju i presretnu. Za razliku od američkog Tomahavka, koji ima domet do 2.500 kilometara, Burevestnik bi mogao da dosegne i ciljeve u SAD, leteći nisko da izbegne radare. Međutim, precizno navođenje ostaje veliki izazov.

Glavna prednost ovog oružja jeste u tome što ne mora da bira između dužine leta i nevidljivosti, ali što duže ostane u vazduhu to je izloženiji.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi