Nepoželjnih 19: Šta predstavlja Trampova zabrana putovanja i zašto su baš te zemlje odabrane?

Američki predsednik Donald Tramp najavio je u sredu novu sveobuhvatnu zabranu putovanja za državljane skoro 20 zemalja.

Predsednička proklamacija predstavlja jedan od najambicioznijih pokušaja preoblikovanja američkog pristupa globalnoj mobilnosti u modernoj istoriji i potencijalno utiče na milione ljudi koji dolaze u SAD zbog preseljenja, putovanja, posla ili škole.

Šta je zabrana putovanja?

Zabrana putovanja ograničava ili zabranjuje građanima određenih zemalja ulazak u Sjedinjene Američke Države.

Ova ograničenja mogu se kretati od potpune suspenzije viza do specifičnih ograničenja za određene kategorije viza.

Trampova izvršna naredba koju je potpisao prvog dana drugog mandata zahtevala je od Stejt departmenta da identifikuje zemlje "za koje su informacije o proveri i skriningu toliko oskudne da opravdavaju delimičnu ili potpunu suspenziju ulaska državljana iz tih zemalja".

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

Njegova proklamacija o zabrani putovanja pozivala se na prethodnu izvršnu naredbu, kao i na nedavni napad egipatskog državljanina u Bolderu u Koloradu na grupu ljudi koji su demonstrirali za oslobađanje izraelskih talaca u Gazi.

Šta je predsednička proklamacija?

Predsednička proklamacija je dekret koji je često ceremonijalan ili može imati pravne implikacije kada su u pitanju nacionalne vanredne situacije.

Za razliku od izvršne naredbe, koja je direktiva rukovodiocima agencija u administraciji, proklamacija prvenstveno signalizira široku promenu politike.

Koje zemlje su obuhvaćene zabranom putovanja?

Zabrana ulaska u SAD uvedena je svim državljanima koji žele da putuju u SAD iz imigracionih ili neimigracionih razloga iz sledećih zemalja: Avganistan, Mjanmar, Čad, Republika Kongo, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Haiti, Iran, Libija, Somalija, Sudan i Jemen.

Tanjug/AP Photo/Cristian Hernandez, File

Tramp takođe delimično ograničava putovanja ljudi iz: Burundija, Kube, Laosa, Sijera Leonea, Togoa, Turkmenistana i Venecuele.

Zašto su izabrane baš ove zemlje?

Proklamacija uglavnom navodi pitanja nacionalne bezbednosti, ali i nekoliko različitih pitanja koja dostižu nivo zabrinutosti za zabranu putovanja.

Za neke zemlje, kao što su Avganistan, Eritreja, Somalija, Sudan, Jemen, Libija i Venecuela, proglas tvrdi da ne postoji pouzdan centralni organ za izdavanje pasoša ili proveru državljana koji putuju iz zemlje.

Za druge zemlje, kao što su Mjanmar, Čad, Republika Kongo, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Haiti, Burundi, Laos, Sijera Leone, Togo i Turkmenistan, proglas navodi visoku stopu imigranata koji prekoračuju poslovne, turističke i studentske vize u SAD.

Konačno, postoji nekoliko zemalja koje su uključene zbog terorističkih aktivnosti ili državno sponzorisanog terorizma, uključujući Iran, Avganistan, Libiju, Somaliju i Kubu.

Tanjug/AP Photo/Julia Demaree Nikhinson

U nacrtima planova za zabranu putovanja koji su procurili u martu, originalna lista je sadržala 43 zemlje u tri nivoa ograničenja. Sada je zabrana filtrirana na 19 zemalja.

Među zagonetnim izborima je Venecuela, za koju Bela kuća tvrdi da nema kompetentne organe za izdavanje dokumenata. Tramp je nedavno težio otopljenju odnosa sa tom zemljom, što se pokazalo korisnim za njegove inicijative za deportaciju, iako je uključivanje zemlje verovatno povezano sa Venecuelancima koji su već u SAD i koji su bili jasna meta Bele kuće.

Po čemu se ova zabrana putovanja razlikuje od one iz 2017. godine?

Zabrana iz 2017. godine prvobitno je bila usmerena na sedam pretežno muslimanskih zemalja pre nego što je proširena na Severnu Koreju i Venecuelu. Ova nova proklamacija je šira i takođe uključuje značajan dodatak Haitija.

Tokom svoje kampanje za predsednika 2024. godine Tramp je pojačao tvrdnje svog kandidata za potpredsednika Džej Di Vensa da haićanski imigranti u Springfildu u Ohaju "jedu kućne ljubimce ljudi koji tamo žive".

U proklamaciji se lažno tvrdi da su "stotine hiljada ilegalnih haicćanskih stranaca preplavile Sjedinjene Američke Države tokom Bajdenove administracije" i da ovaj "priliv šteti američkim zajednicama".

Tanjug/AP Photo/Jacquelyn Martin

U stvari, oko 200.000 Haićana dobilo je privremeni zaštićeni status, koji daje legalne dozvole boravka stranim državljanima koji nisu u mogućnosti da se bezbedno vrate kući zbog uslova u svojim matičnim zemljama.

Takođe su značajna ograničenja za Avganistance, s obzirom na to da su mnogi Avganistanci kojima je odobren život u SAD sa statusom izbeglica bili primorani da napuste matičnu zemlju zbog rada za američke trupe tamo pre potpunog povlačenja američkih snaga 2021. godine. Sporazum sa talibanima o povlačenju američkih trupa dogovorio je Tramp tokom svog prvog mandata.

Prošlog meseca sekretarka za nacionalnu bezbednost Kristi Noem objavila je "prekid privremenog zaštićenog statusa za Avganistan", koji je stupio na snagu 20. maja.

Ograničenja će se preispitivati svakih 180 dana radi potencijalne izmene.

Kako će to uticati na imaoce viza?

Profimedia

Trenutni imaoci viza ostaju uglavnom zaštićeni: ograničenja se primenjuju samo na osobe van SAD bez važećih viza. Nijedna postojeća viza neće biti opozvana, saopštila je Bela kuća.

Međutim, novi zahtevi za vize od ljudi iz ovih zemalja biće obustavljeni ili ozbiljno ograničeni, sa nekim izuzecima za diplomatske vize, članove uže porodice i slučajeve koji uključuju nacionalni interes SAD - jedan takav primer je Svetsko prvenstvo i Olimpijske igre 2026. godine.

Za poslodavce zabrana može izazvati značajne poremećaje u radnoj snazi u tehnološkom, zdravstvenom i obrazovnom sektoru, pri čemu kompanije neće moći da zapošljavaju iz 12 zemalja na koje se odnosi potpuna zabrana.

Iz sedam zemalja sa delimičnom zabranom poslodavci i dalje mogu da zapošljavaju sa nekim radnim vizama, ali ne mogu da sponzorišu zelene karte, a vize će imati skraćeno trajanje.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi