AfD na udaru: Ako ostale stranke u Nemačkoj urade ono što su naumile, to bi svima moglo da se obije o glavu

Nemačka obaveštajna služba Savezni zavod za zaštitu Ustava objavila je šokantnu vest: Na osnovu izveštaja od preko hiljadu stranica, klasifikovao je stranku AfD (Alternativa za Nemačku) kao "potvrđeno desno-ekstremističku", tojest, pojednostavljeno "ekstremno desničarsku".

To znači da je AfD sada zvanično označena kao neprijateljska prema ustavnom poretku Nemačke.

Regionalni ogranci stranke, kao i njena bivša omladinska organizacija, ranije su dobijale istu etiketu. Stranka u celini je godinama formalno označena kao "sumnjivi slučaj", što je već omogućilo Zavodu da je špijunira. Ova nova klasifikacija još nije zabrana. Više je slična ekstremnom obliku zvanične crne liste: u praktičnom smislu, AfD i dalje može da se takmiči na izborima, građani i dalje mogu da glasaju za nju, a njeni kandidati i dalje mogu da ih predstavljaju.

Takođe nije zločin biti član AfD - trenutno ih ima oko 51.000. Istovremeno, članovi koji su takođe javni službenici, na primer u policiji, mogu se suočiti sa individualnim procenama svoje lojalnosti državi.

Zavod nije objavio izveštaj koji je osnova njegovog nalaza, ali njegove ključne optužbe protiv AfD-a su opštepoznate: "Zbog svoje veoma stvarne i često brutalne ksenofobične retorike, AfD je optužen za sistematsko vređanje ljudskog dostojanstva, ideala koji je eksplicitno zaštićen kao "nepovrediv" prvim članom i prvim pasusom nemačkog ustava (formalno poznatog kao Osnovni zakon).

U širem smislu, AfD, tvrdi Zavod, promoviše etno-šovinistički koncept nemačkog stanovništva koji diskriminiše one koji nisu ili nisu u potpunosti etničkog nemačkog porekla. Ni to, tvrde stručnjaci za domaće obaveštajne poslove, nije kompatibilno sa nemačkim ustavnim poretkom.

Profimedia

- Činjenica da Nemci, za sada, još mogu da glasaju za AfD ne znači da je novi potez Zavoda formalnost. Naprotiv, to je teška i pogrešna eskalacija, na tri načina: omogućava vladi da maksimalno pojača špijuniranje AfD-a putem nadzora i doušnika. Barem u principu, to u velikoj meri stigmatizuje stranku u javnoj sferi. Konačno, ako bi se pokrenula formalna procedura za postizanje potpune zabrane, šanse za uspeh su joj sada povećane - piše za RT Tarik Siril Amar, istoričar iz Nemačke koji radi na Univerzitetu Koč u Istanbulu.

AfD je već najavio da će se boriti protiv nove klasifikacije na sudovima. Teško je predvideti njene šanse da je poništi. S jedne strane, prošle godine AfD je izgubio sličan slučaj kada je osporio prethodnu kategorizaciju Zavoda koja je stranku označila kao "sumnjivu".

Borba neće biti laka

Neki politički protivnici AfD-a već glasno traže da se opet pokuša da se AfD potpuno zabrani i ukloni iz nemačke politike brutalnim suzbijanjem.

- Uprkos glupim tvrdnjama o suprotnom, eskalacija napada na stranku neizbežno je politička i odražava ogroman nedavni uspeh AfD: sa 25 odsto i više, AfD je sada često najjača pojedinačna stranka u nemačkim anketama; veoma dobro se pokazala na poslednjim saveznim izborima, zauzevši drugo mesto sa skoro 21 odsto posle vodećih konzervativaca; ima veliko parlamentarno prisustvo od 152 mesta, što je udvostručilo njenu prethodnu težinu. To je, ubedljivo, najveća i najvažnija opoziciona stranka. Mnogi Nemci će, s pravom, trenutne poteze protiv AfD videti kao političku zloupotrebu pravnih normi, ukratko zloupotrebu zakona, kako bi se ograničio ili uništio politički rival koji je postao prevelika pretnja - objašnjava Amar.

Profimedia

Međutim, nemački zakon otežava potpunu zabranu stranke: samo tri institucije mogu pokrenuti pravni postupak – parlament, savezni savet (gornji dom, koji predstavlja nemačke pokrajine) i savezna vlada u Berlinu – i samo ustavni sud zemlje može odlučiti o takvom slučaju. Slične prepreke bi morale biti prevaziđene da bi se AfD lišila javnog finansiranja, što je još jedan zahtev njenih protivnica.

Ukoliko bi došlo do pokušaja zabrane AfD-a i ako bi on propao, jedina stranka koja bi od toga profitirala bila bi, očigledno, AfD: tada bi mogla da preuzme i plašt mučeništva i pobede nad dubokom državom i njenim zakonima. Kao i Donald Tramp nedavno u SAD, AfD ima ugrađeni kapacitet da politički profitira od progona koji njeni neprijatelji potcenjuju na sopstvenu štetu.

Čak i ako bi pokušaj zabrane uspeo, jednostavno ukidanje stranke koju podržava četvrtina (i raste) nemačkih birača bi, naravno, izazvalo ogromne, opravdane frustracije i masovnu reakciju naroda.

Brojni razlozi za dizanje ruku od progona

Ali postoji još razloga zbog kojih su i trenutna izopštavanja AfD-a i potencijalna potpuna zabrana veoma loše ideje.

Prvo, razni komentatori i političari već su istakli da će stavlljanje AfD-a na crnu listu verovatno podržati takozvani "zaštitni zid", to jest, u suštini, sve ostale stranke koje već isključuju AfD kao koalicionog partnera.

Tanjug/AP Photo

- Zaštitni zid već ima značajne iskrivljujuće efekte na posledice izbora, i svi Nemci to mogu da vide. Zaštitni zid takođe znači da je do sada više od petine nemačkih birača, u stvari, delimično lišeno prava glasa i tretirano kao birači drugog reda, a samim tim i građani drugog reda. To je zato što su njihovi glasovi očigledno lišeni, namerno i, takoreći, po definiciji, moći koju imaju svi ostali glasovi da potencijalno utiču ne samo na sastav parlamenta, već i na vladu - kaže Amar.

- Drugim rečima, zaštitni zid nije nešto na šta bi dobre demokrate trebalo da budu ponosne - to je očigledan oblik masovne diskriminacije. Ono što ovo čini posebno štetnim jeste to što je AfD dominantan u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. Dakle, diskriminacija nje i njenih birača neizbežno znači diskriminaciju ne samo politički, što je dovoljno loše, već i regionalno, duž najgore moguće linije razdora u celoj Nemačkoj - dodaje on u svom tekstu.

Drugo, istina je da su značajni delovi AfD-a krajnje desničarski ili ekstremno desni. Ali, čak i ako je to previše kontraintuitivno, boriti se protiv stranke pravnim merama i dalje je principijelno pogrešno, jer sve nemačke mejnstrim stranke, kao i veliki deo AfD, podržavaju, šta god da se desi, veoma desničarski izraelski režim koji decenijama gazi to čuveno ljudsko dostojanstvo, objašnjava analitičar. 

- Treće, izgleda da je premalo Nemaca svesno da cela ideja zaštite demokratije agresivnim identifikovanjem onih optuženih da je ne podržavaju, a zatim njihovom marginalizacijom i suzbijanjem ima veoma mračnu istoriju. Umesto toga, pojednostavljena priča koju Nemci iznova i iznova slušaju od svojih lidera i mejnstrim medija jeste da je ovaj ideal takozvane "militantne demokratije" ispravan odgovor nakon Drugog svetskog rata na način na koji su nacisti došli na vlast 1933. godine. Kao da to takozvano "preuzimanje vlasti" nije pre svega bio rezultat zavere malih tradicionalnih elita - piše Amar.

Profimedia

"Militantna demokratija", s druge strane, zapravo je već isprobana tokom Drugog svetskog rata, ističe on - ne očigledno u nacističkoj Nemačkoj, već u SAD, pod direktnim uticajem priznatog i obično poštovanog intelektualnog oca koncepta, nemačkog emigranta Karla Levenštajna.

- Što se tiče onih koji misle da "militantna demokratija" može da nanese "samo" političku, a ne baš konkretnu, brutalnu štetu, trebalo bi hitno da pročitaju o ovom prvom eksperimentu u "odbrani" Levenštajnove demokratije. Jer Levenštajn nije samo teoretisao, raspravljao i lobirao. Kao što je američki istoričar Udi Grinberg odavno pokazao u svojoj knjizi "Vajmarski vek" i kraćem onlajn članku, Levenštajn je inspirisao i igrao važnu ulogu u dugoj međunarodnoj kampanji SAD za identifikaciju i suzbijanje navodnih "subverzivaca" na zapadnoj hemisferi - podseća analitičar.

Sprovedena pod vođstvom Vašingtona i u nekoliko zemalja Latinske Amerike, ova kampanja se završila nadzorom, zatvaranjem i deportacijom hiljada ljudi, bez zakonskog postupka ili žalbe, jednostavno administrativnim dekretom. Na svom vrhuncu bili su bukvalni, sada uglavnom zaboravljeni koncentracioni logori na tlu SAD.

Profimedia

- I, iznenađenje, iznenađenje, mnoge žrtve su, naravno, bile nevine. Zaista, Grinberg je otkrio da su američki zvaničnici znali da "ne predstavljaju nikakvu bezbednosnu pretnju" i da je "samo mala manjina" među njima uopšte politički aktivna na bilo koji način. Ono zbog čega je pretežna većina bila represirana nije zato što su nešto uradili, nego zbog onoga što su bili ili što je, u očima previše željnih i previše moćnih bezbednosnih birokrata, izgledalo je da jesu. Isti američki zvaničnici su takođe znali da su mnoga hapšenja zapravo "motivisana rasizmom ili pohlepom", a interni izveštaji pominju "planove policajaca da preuzmu kuće zatvorenika" - dodaje Amar.

Konačno, da bi apsurd dostigao vrhunac, američki zvaničnici su iz internih izveštaja bili svesni da su među žrtvama njihove kampanje jevrejske izbeglice iz nacističke Nemačke, sada apsurdno ciljane kao neprijateljski agenti, tvrdi analitičar.

- Nemačka bi mogla na kraju da zabrani svoju najveću, najvažniju opozicionu stranku u ime "demokratije". To bi bila nova prekretnica u neumoljivo eskalirajućoj (Rumunija, Francuska, čak i Moldavija, koja još nije ni članica) autoritarnoj kampanji EU da okrene birače volji radikalno-centrističkih partija establišmenta koje monopolizuju pojam demokratije i time potkopavaju, čak i uništavaju sve što je ostalo od njene stvarnosti. Bez obzira na to da li vam se sviđa politika AfD ili ne, trebalo bi da shvatite da prava, iako podmukla, pretnja demokratiji dolazi od onih koji uvode zakone protiv nje - zaključio je Amar.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi