Šta će biti s Grenlandom? Moguća su samo 4 scenarija, a jedna stvar se neće promeniti

Proteklih nedelja, još pre nego što je dosšao na mesto predsednika SAD, Donald Tramp je izrazio obnovljeno interesovanje za preuzimanje kontrole nad Grenlandom, većinski autonomnom teritorijom Danske na Arktiku i najvećim ostrvom na svetu.

Prvo je nagovestio nameru da kupi Grenland 2019. godine, tokom prvog mandata, ali je sad otišao dalje, odbijajući da isključi ekonomsku ili vojnu silu kako bi preuzeo kontrolu nad njim.

Danski i evropski zvaničnici odgovorili su odrično, rekavši da Grenland nije na prodaju i da se mora sačuvati njegov teritorijalni integritet.

Sada se postavlja potanje kako bi ova neobična situacija mogla da se odigra. Ogromna teritorija koja je 80 odsto prekrivena ledom, ali ima značajna neiskorišćena rudna bogatstva, mogla bi da posvađa dva NATO saveznika u vreme kada je sve veći broj od 56.000 stanovnika Grenlanda za nezavisnost, nakon što je ostrvo više od 300 godina bilo pod danskom kontrolom.

Postoje samo četiri moguća ishoda.

1) Tramp gubi interesovanje, ništa se ne dešava

Tanjug/AP Photo/Evan Vucci

Postoje spekulacije da je Trampov potez samo prazna priča, način da se Danska natera da pojača bezbednost Grenlanda zbog "pretnji" Rusije i Kine koje traže uticaj u regionu.

Prošlog meseca Danska je najavila novi vojni paket od 1,5 milijardi dolara za Arktik. Bio je pripremljen pre Trampovih izjava, ali je danski ministar odbrane to saopštio samo nekoliko sati nakon njih, što je opisao kao "ironiju sudbine".

- Ono što je bilo važno u onome što je Tramp rekao jeste da Danska mora da ispuni svoje obaveze na Arktiku ili da pusti SAD da to urade“, kaže Elizabet Svane, glavni politički dopisnik lista "Politiken".

Mark Džejkobsen, vanredni profesor na Kraljevskom danskom odbrambenom koledžu, smatra da je ovo želja da se Tramp "pozicionira pre stupanja na funkciju", dok Grenland koristi tu priliku da dobije veći međunarodni autoritet u važnom koraku ka nezavisnosti.

Dakle, čak i ako bi Tramp sada izgubio dalje interesovanje za Grenland, za koji Džejkobsen misli da je najverovatniji scenario, on je svakako stavio u centar pažnje to pitanje.

Nezavisnost Grenlanda je na dnevnom redu već dugi niz godina, a neki kažu da bi debata mogla ići u suprotnom smeru.

Tanjug/AP Photo/Julia Demaree Nikhinson

- Primetila sam poslednjih dana da je premijer Grenlanda smireniji u komentarima, to jest da želi nezavisnost, ali na duge staze - kaže Svane.

2) Grenland glasa za nezavisnost, traži bliže veze sa SAD

Na Grenlandu postoji opšti konsenzus da će do nezavisnosti na kraju doći, a takođe i da će je Danska prihvatiti i ratifikovati ako Grenland bude glasao za to.

Međutim, takođe je malo verovatno da bi Grenland glasao za nezavisnost osim ako se njegovom narodu ne daju garancije da može da zadrži subvencije koje trenutno dobija od Danske za plaćanje zdravstvene zaštite i sistema socijalne zaštite, između ostalog.

- Premijer Grenlanda je možda sada aktivan, ali u slučaju da zaista raspiše referendum, biće mu potrebna neka vrsta uverljivog narativa o tome kako će spasiti grenlandsku ekonomiju i održati blagostanje - rekao je za BBC Ulrik Gad, viši istraživač na Danskom institutu za međunarodne studije.

Jedan mogući sledeći korak je slobodna asocijacija - nešto kao što SAD trenutno imaju sa pacifičkim državama Maršalovim Ostrvima, Mikronezijom i Palauom.

Tanjug/Emil Stach/Ritzau Scanpix via AP

Danska se ranije protivila ovom statusu i za Grenland i za Farska ostrva, ali prema Gadovim rečima, aktuelna premijerka Mete Frederiksen nije kategorički protiv.

- Dansko razumevanje istorijskog iskustva Grenlanda mnogo je bolje nego što je bilo pre 20 godina - kaže on, dodajući da Danska prihvata kolonijalnu odgovornost.

Nedavne rasprave "mogle bi ubediti Frederiksen da kaže da je bolje zadržati Dansku na Arktiku, zadržati neku vrstu veze sa Grenlandom, čak i ako je labavija", dodaje on.

Ali čak i ako Grenland bude u stanju da se otarasi Danske, poslednjih godina je postalo jasno da se ne može otarasiti SAD. Amerikanci nisu otišli ​​nakon što su preuzeli kontrolu nad ostrvom u Drugom svetskom ratu i vide ga kao vitalno za svoju bezbednost.

Sporazum iz 1951. potvrdio je suverenitet Danske nad ostrvom, ali je, u stvari, dao SAD šta god žele.

- Oni sada znaju da SAD nikada neće otići - rekao je Gad.

3) Tramp pojačava ekonomski pritisak

Tanjug/AP Photo/Evan Vucci

Postojale su spekulacije da je Trampova ekonomska retorika potencijalno najveća pretnja Danskoj. SAD bi mogle drastično da povećaju carine na dansku, ili čak EU robu, što bi primoralo Dansku na neku vrstu konsenzusa u vezi sa Grenlandom.

Profesor Jakobsen kaže da su se danske vlade spremale za to, i to ne samo zbog arktičke teritorije.

Tramp je zapretio univerzalnim carinama od 10 odsto na sav uvoz u SAD, koje bi, između ostalog, mogle značajno da poremete evropski rast, a neke danske i druge evropske kompanije sada razmatraju uspostavljanje proizvodnih baza u SAD.

Moguće opcije za povećanje carina uključuju pozivanje na Međunarodni zakon o ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama (IEPA) iz 1977. godine, rekao je za veb-stranicu MarketWatch Bendžamin Kote iz međunarodne advokatske firme Pilsburi.

Jedna od glavnih danskih industrija na koje ovo može uticati jesu farmaceutski proizvodi. SAD dobijaju proizvode kao što su slušni aparati i većinu insulina iz Danske, kao i lek za dijabetes ozempik, koji proizvodi danska kompanija Novo Nordisk.

Analitičari kažu da povećanje cena koje bi bilo posledica ovih mera ne bi naišlo na naklonost američkoj javnosti.

4) Tramp napada Grenland

Profimedia

"Nuklearna opcija" izgleda malo verovatno, ali pošto Tramp nije isključio upotrebu vojne sile, mora se razmotriti.

U suštini, za SAD ne bi bilo teško da preuzmu kontrolu nad ostrvom s obzirom na to da već imaju baze i dosta trupa na Grenlandu.

- Amerika već ima defakto kontrolu - kaže profesor Džejkobsen.

Međutim, svaka upotreba vojne sile stvorila bi međunarodni incident.

- Ako napadnu Grenland, napašće NATO. Dakle, tu se zaustavljaju. Član 5 bi morao da se aktivira. A ako NATO zemlja izvrši invaziju na zemlju NATO-a, onda nema NATO-a - kazao je Svane.

Gad kaže da Tramp zvuči kao kineski predsednik Si Đinping koji govori o Tajvanu ili ruski Vladimir Putin koji govori o Ukrajini.

- On kaže da je legitimno da uzmemo ovo parče zemlje. Ako ga shvatimo zaista ozbiljno, ovo je loš znak za ceo zapadni savez - zaključio je Gad.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi