Senzacionalna otkrića: Ove misterije su rešene u 2024. godini

Ove godine naučnici su uspeli da reše brojne misterije koje okružuju ličnosti kroz istoriju, i poznate i nepoznate, kako bi otkrili više o njihovim jedinstvenim pričama.

U nekim slučajevima analiza drevne DNK pomogla je da se popune nejasnoće i promene unapred formirana shvatanja.

Evo kako je ove godine nauka dovela do boljeg razumevanje istorijskih ličnosti, a u nekim slučajevima i do još više misterija koje tek treba da se razmrse.

Razotkrivanje nepoznatog

Detaljna analiza zubne gleđi, kamenca i koštanog kolagena pomogla je istraživačima da otkriju detalje o "Čoveku iz Vitrupa", migrantu iz kamenog doba koji je nasilno umro u močvari na severozapadu Danske pre oko 5.200 godina.

Njegovi ostaci, pronađeni u tresetištu u Vitrupu, u Danskoj, 1915. godine, bili su pored drvene palice kojom su ga verovatno tukli po glavi.

Profimedia

Koristeći najsavremenije analitičke metode, Anders Fišer, istraživač projekta na odeljenju za istorijske studije Univerziteta u Geteborgu u Švedskoj, i njegove kolege razjasnili su priču o najstarijem poznatom imigrantu u Istorija Danske.

Čovek iz Vitrupa je odrastao duž skandinavske obale i pripadao je zajednici lovaca i sakupljača, hraneći se ribom, fokama i kitovima. Njegov život se drastično promenio u kasnim tinejdžerskim godinama kada se preselio u Dansku i prešao na ishranu farmera, jedući ovce i koze. Umro je između 30. i 40. godine. Otkriveno je i da je ubijen u okviru žrtvovanja ili da je možda samo bio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Ko je "Čovek iz bunara" iz nordijske sage

Istraživači su uspeli da povežu identitet skeleta pronađenog u bunaru zamka sa odlomkom iz 800 godina starog nordijskog teksta.

Saga o Sverisu, koja se odnosi na priču o stvarnom kralju Svereu Sigurdsonu, uključuje opis invazione vojske koja je 1197. bacila telo mrtvog čoveka u bunar u norveškom zamku Sveresborg u pokušaju da zagadi vodu.

Tim naučnika je nedavno proučavao kosti otkrivene u bunaru zamka 1938. Koristeći radiokarbonsko datiranje, istraživači su utvrdili da su ostaci stari oko 900 godina. Genetsko sekvencioniranje uzoraka zuba pokazalo je da je "Čovek iz bunara" imao srednji ton kože, plave oči i svetlosmeđu ili plavu kosu. Osim toga, njegova genetika se nije poklapala sa genetikom lokalnog stanovništva.

Tako je utvrđeno da je poreklom iz regiona na jugu Norveške. To sugeriše da je opsadna vojska bacila jednog od svojih mrtvih u bunar.

Razotkrivanje "izgubljenog princa"

Poboljšanja molekularne genetike tokom skoro dve decenije pomogla su istraživačima da dođu do rešenja dugogodišnje istorijske zagonetke o takozvanom "izgubljenom princu" koji se pojavio niotkuda u Nemačkoj sredinom 19. veka.

Više od 200 godina spekulisalo se da je zagonetni čovek po imenu Kaspar Hauser bio član nemačke kraljevske porodice. Kada je pronađen kako luta bez identifikacije u Nirnbergu u maju 1828. u dobi od 16 godina, Hauser je jedva mogao da komunicira sa onima koji su ga ispitivali.

Priča o tome da je Hauser kidnapovani princ, uzet iz kraljevske porodice Badena u sadašnjoj jugozapadnoj Nemačkoj, proširila se poput požara. Bilo je više studija genetskih podataka uzetih iz predmeta koji su pripadali Hauseru, ali oprečni rezultati doveli su do zastoja bez odgovora.

Ove godine istraživači su sproveli novu analizu Hauserovih uzoraka kose i uspeli su da dokažu da se njegov DNK ne poklapa sa DNK iz porodice Baden. Ipak, i dalje ostaje bez odgovra pitanje "ko je on".

Bolesni, izmučeni kompozitor

Profimedia

Kompozitor Ludvig van Betoven umro je u 56. godini 1827. nakon bolesti koje uključuju gluvoću, bolest jetre i gastrointestinalne tegobe. Kompozitor je izrazio želju da se njegove bolesti proučavaju kako bi se "barem svet pomirio sa njim posle njegove smrti, koliko god je to moguće".

U maju su istraživači objavili studiju koja pokazuje visok nivo olova otkriven u autentičnim pramenovima Betovenove kose i sugerišu da je kompozitor imao trovanje olovom, što je možda doprinelo njegovim zdravstvenim problemima.

Pored olova, Betovenovi pramenovi sadržali su povećane količine arsena i žive. Supstance su se verovatno nagomilale zbpg stalne ishrane ribe iz zagađenog Dunava i vina, koje je bilo zaslađeno i konzervirano olovom.

Kolonijalne tajne i skandali

Studija skeletnih ostataka korišćenjem novih tehnika analize DNK rasvetlila je u martu sudbinu članova porodice prvog predsednika SAD Džordža Vašingtona.

Profimedia

Vašingtonov mlađi brat Semjuel, koji je umro 1781, i još 19 članova porodice sahranjeni su na groblju na Semjuelovom imanju u blizini Čarls Tauna u Zapadnoj Virdžiniji.

Međutim, neke od grobnica bile su neobeležene, najverovatnije da bi se sprečila pljačka grobova, rekla je za CNN u martu Kortni L. Kavanjino, naučnik istraživalac iz vojne Laboratorije za identifikaciju DNK.

Karavanjino je predvodila tim koji je proučavao ostatke iskopane sa groblja 1999. godine, identifikujući dva Semjuelova, unuka kao i njihovu majku. Istraživački tim je izvršio iskopavanja kako bi pronašao Semjuelovo poslednje počivalište, ali gde se nalazi njegov grob ostaje misterija.

U međuvremenu, druga istraga neobeleženih grobova pronađenih u britanskom naselju Džejmstaun, u Virdžiniji, otkrila je dugo skrivani skandal u porodici prvog guvernera kolonije Tomasa Vesta.

Istraživači su analizirali DNK iz dva muška skeleta u grobovima, a oba muškarca su bila povezana sa Zapadom kroz zajedničku majčinu lozu. Jednog od muškaraca, kapetana Vilijama Vesta, rodila je vanbračno Vestova tetke usidelica Elizabet.

Detalji o Vestovom rođenju namerno su uklonjeni iz porodičnih genealoških zapisa u to vreme, otkrili su istraživači, sugerišući da je tajna o tome ko su mu roditelji ono što ga je inspirisalo da otplovi preko Atlantskog okeana i pridruži se koloniji.

U umovima (i laboratorijama) slavnih astronoma

Danski astronom Tiho Brahe povezan je sa nebeskim otkrićima tokom 16. veka. Bio je i alhemičar koji je pravio tajne lekove za elitne klijente, kao što je Rudolf II, car Svetog rimskog carstva.

Profimedia

Renesansni alhemičari su svoj rad držali u tajnosti, a malo alhemijskih recepata je preživelo do modernih vremena. Iako je Braheova alhemijska laboratorija, koja se nalazi ispod njegove rezidencije u zamku i opservatorije Uraniborg, uništena nakon njegove smrti, istraživači su izvršili hemijsku analizu komada stakla i grnčarije pronađenih na tom mestu.

Analiza je otkrila elemente kao što su nikl, bakar, cink, kalaj, živa, zlato, olovo i, na veliko iznenađenje: volfram, koji u to vreme nije bio ni opisan. Moguće je da ga je Brahe izolovao iz minerala, a da toga nije bio svestan, ali otkriće postavlja nova pitanja o njegovom tajnom radu.

Osim toga, vekovima nakon što je nemački astronom Johan Kepler napravio skice sunčevih pega 1607. na osnovu svojih zapažanja površine Sunca, pionirski crteži su pomogli naučnicima da sastave istoriju Sunčevog solarnog ciklusa.

Profimedia

Dok svaki ciklus rasta i opadanja solarne aktivnosti obično traje oko 11 godina, bilo je trenutaka kada se Sunce ponašalo drugačije nego što se očekivalo, a Keplerovi davno zaboravljeni crteži, napravljeni pre pojave teleskopa, ove godine su analizirani kako bi se saznalo više o Maunderovom minimumu, periodu izuzetno slabih i abnormalnih solarnih ciklusa između 1645. i 1715. godine.

Keplerovi crteži su napravljeni pomoću kamere obskure, uređaja koji je koristio malu rupu u zidu instrumenta da projektuje sliku Sunca na listu papira. Njegove skice su uhvatile sunčeve pege, što je pomoglo astronomima da utvrde da se solarni ciklusi i dalje dešavaju kako se očekivalo kada ih je Kepler posmatrao, a ne da traju izuzetno dugo kao što se ranije verovalo.

Dakle, i ove godine su Braheov i Keplerov rad doprineli novim saznanjima koja pomažu naučnicima da rekonstruišu zagonetke prošlosti.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi