Gruzija na raskrsnici: Zašto su buknuli nasilni protesti u zemlji i zbog čega se ne očekuje da će se uskoro završiti?

Od 28. novembra masovni protesti tresu Gruziju nakon odluke vlade da zamrzne pregovore o pristupanju EU do 2028. Uprkos pokušajima policije da blokira Aveniju Rustaveli u Tbilisiju, sukobi su nastavljeni tako što su demonstranti podizali barikade, palili vatre, i ispaljivali vatromet na policiju.

Premijer Irakli Kobahidze insistirao je da Gruzija neće dozvoliti da bude "ukrajinizovana", pošto su njegovi protivnici koji podržavaju Zapad podsticali masovnu mobilizaciju.

Političke posledice su bile ogromne. Odlazeća predsednica Salome Zurabišvili odbacila je legitimitet novog parlamenta, insistirajući da će ostati na funkciji uprkos činjenici da su izbori zakazani za decembar. Vladajuća partija Gruzijski san, koja je ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima, na to je odgovorila da će se predsednički izbori odvijati po planu.

Protesti se ne odnose samo na unutrašnju politiku - takođe signaliziraju širu geopolitičku borbu, sa Gruzijom na raskrsnici rusko-zapadnog rivalstva.

Rezultati izbora i protesti

Nekoliko nedelja nakon pobede partije Gruzijski san na oktobarskim izborima, Kobahidze je najavio zamrzavanje pregovora o pristupanju EU do 2028. godine, što je podstaklo proteste širom zemlje. Kritičari su odmah optužili vladajuću stranku, koju nazivaju "proruskom", da podriva evropsku budućnost zemlje.

Tanjug/AP Photo/Pavel Bednyakov)

I predsednica Zurabišvili i bivši predsednik Mihail Sakašvili, izrazito prozapadne ličnosti, brzo su se pobunili protiv izbornih rezultata, nazvavši ih lažnim i delom "ruske specijalne operacije".

Uprkos tvrdnjama o prevari, međunarodna zajednica nije podržala optužbe opozicije. Zapadne vlade su pozvale na istrage o navodnim izbornim kršenjima, ali su brzo prestale sa formalnim odbacivanjem rezultata. Evropski parlament je bio jedini entitet koji je odbio da prizna izbore i koji je čak pozao na sankcije rukovodstvu Gruzije.

U međuvremenu, Azerbejdžan, Jermenija, Mađarska, Turska i Kina čestitale su vladajućoj stranci pobedu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naglasio je da se Rusija ne meša u unutrašnje stvari svog suseda i pozvao druge da delaju na sličan način.

- Ovo je izbor gruzijskog naroda - ključno je da se nijedna treća strana ne meša u rezultate ovih izbora - rekao je on.

Sve u svemu, prema posmatračima OEBS-a, proces glasanja je protekao glatko, a medijski izveštaji ukazuju na samo nekoliko velikih incidenata. Međutim, nakon negodovanja izbornih gubitnika, Centralna izborna komisija odlučila je da ponovo prebroji glasačke listiće iz pet biračkih mesta u svakom izbornom okrugu radi provere podataka.

AP Photo/Zurab Tsertsvadze

Ponovno brojanje je potvrdilo prve rezultate, ali to nije zaustavilo opoziciju.

Nasilni protesti

Protesti su tokom nedelje dobili novi intenzitet. Oko 20.000 demonstranata okupilo se u Tbilisiju iste večeri kad je objavljeno obustavljanje pregovora, a skupovi su se proširili i na druge gradove, uključujući Poti, Rustavi, Telavi i Kutaisi.

Uprkos čvrstom Kobahidzeovom stavu protiv "ukrajinizacije", opozicija ostaje nepokolebljiva i zahteva nove izbore uz međunarodni nadzor.

- Jedini pregovori koje ćemo voditi sa vladom biće o sprovođenju novih izbora uz pomoć međunarodnih posmatrača - rekao je opozicioni poslanik Giorgi Vašadze.

Međutim, prema gruzijskom zakonu, ponovni izbori mogu biti raspisani samo ako je prvobitni glas poništen ili ako nijedna stranka ne dobije najmanje 5% glasova. Stoga je malo verovatno da će poziv opozicije na nove izbore uspeti.

AP Photo/Zurab Tsertsvadze

Opozicija ima malo sredstava da utiče na vladu, zbog nedostatka moći i administrativnih resursa, smatra dr Stanislav Pričin, šef sektora za centralnu Aziju Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose (IMEMO) Ruske akademije nauka. rekao je za RT.

- Prvo, opozicija nema većinu u parlamentu i može samo da blokira inicijative za koje je potrebna ustavna većina. Stoga imaju veoma ograničenu mogućnost da utiču na odluke vlade. Drugo, što se tiče uticaja javnosti, protesti su se pokazali neefikasnim. Opoziciji nedostaju pristalice, energija i značajna podrška sa Zapada - tvrdi Pričin.

Čak i uz aktivnu podršku EU i SAD, opozicija bi se i dalje borila da promeni situaciju u zemlji ili utiče na raspoloženje javnosti, smatra Pričin, pošto su oktobarski izborni rezultati ubedljivi i priznali su ih međunarodni posmatrači.

Budućnost geopolitičkog uređenja Gruzije

Premijer Kobahidze je više puta naglašavao da budućnost Gruzije leži u evroatlantskim integracijama, ali nedavne izjave sugerišu da je put zemlje daleko komplikovaniji. On je izrazio nadu da će ona biti spremna za članstvo u EU do 2030. godine, ali njegova vlada takođe vidi strateška partnerstva sa Rusijom i Kinom kao važne delove budućnosti Gruzije.

Tanjug/ AP/ Zurab Tsertsvadze

- Imamo veoma važne spoljnopolitičke prioritete, a glavni su, naravno, evroatlantske integracije - rekao je on, iako je to ublaženo željom za unapređenjem odnosa sa Rusijom.

Sukob između gruzijskih domaćih političkih snaga i Zapada oko članstva u EU pogoršan je pritiskom zapadnih sila, posebno EU i SAD. Dok je Gruzija preduzela korake da se diplomatski sarađuje sa Rusijom, tenzije su i dalje velike oko Abhazije i Južne Osetije, koje Gruzija želi da reintegriše. Rusija ih priznaje kao nezavisne države. 

Nasuprot tome, opozicija, koju podržavaju zapadne sile, želi da se Gruzija odlučno okrene ka EU i NATO-u, čak i uz rizik da pogorša odnose sa Moskvom. Sa fragmentiranim biračkim telom i duboko polarizovanim političkim frakcijama, malo je verovatno da će se aktuelni protesti završiti bez značajnije političke promene - bilo kroz reformu ili potencijalni kolaps vlade Gruzijskog sna.

SAD su 30. novembra suspendovale strateško partnerstvo sa Gruzijom, navodeći kao razlog "antidemokratske" akcije vladajuće stranke. Stejt department je tvrdio da je zaustavljanjem procesa pridruživanja EU Gruzijski san učinio zemlju ranjivijom za Rusiju.

Sledećeg dana, 1. decembra, nova visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, bivša premijerka Estonije, nagovestila je da bi EU mogla da uvede sankcije Gruziji zbog oštrog gušenja protesta.

Tanjug/AP Photo/Denes Erdos

Nakon eskalacije ukrajinskog sukoba 2022. godine gruzijske vlasti su tvrdile da "globalna ratna strana" želi da otvori "drugi front" protiv Rusije u Gruziji. Bivši premijer Irakli Garibašvili tvrdio je da je to cilj opozicije i njenih "ideoloških saveznika iz ukrajinske vlade".

Kako je izborna kampanja odmicala, ova retorika se intenzivirala. Zvaničnici nisu pominjali EU ili SAD, iako je nekoliko dana pre izbora bivši gruzijski premijer Bidžina Ivanišvili izjavio da je visoki zvaničnik "jedne od zemalja" predložio Garibašviliju da započne rat protiv Rusije.

Poboljšanje odnosa sa Rusijom, koji su zategnuti od rata oko Abhazije i Južne Osetije 2008, postalo je ključna tema predizborne kampanje. Kobahidze je označio normalizaciju bilateralnih odnosa kao ključni prioritet za naredne godine, dok je Ivanišvili izrazio uverenje da će Gruzija "naći snage da se izvini" Abhaziji i Južnoj Osetiji, teritorijama koje je izgubila nakon sukoba 2008. koji je započeo Sakašvili iz UMP. Krajnji cilj Gruzije je reintegracija nepriznatih republika. 

Međutim, posle izbora umereno proruska retorika u Gruziji ustupila je mesto hladnijem tonu. Kobahidze je izjavio da zemlja ne planira da obnavlja diplomatske odnose sa Rusijom, navodeći da je "10 odsto naše teritorije okupirano".

- Imamo veoma važne spoljnopolitičke prioritete, a glavni su, naravno, evroatlantske integracije - rekao je on, napominjući da će se odnosi sa EU resetovati "intenzivno" od 2025. godine.

AP Photo/Zurab Tsertsvadze

Ivanišvili, jedan od najbogatijih ljudi Gruzije, elaborirao je to pitanje i rekao da će se veze sa Zapadom poboljšati kada se sukob u Ukrajini bude završio, što bi, kako veruje, moglo da se dogodi uskoro. Međutim, do tada će Gruzija odlučno braniti svoje interese i izbegavati konfrontaciju sa Rusijom, čak i po potencijalnu cenu odnosa sa EU.

Stanislav Pričin je za rsuki portal RT rekao da će gruzijske vlasti slediti uravnotežen pristup u međunarodnim odnosima i da će nastojati da izgrade pragmatične veze sa Rusijom, a da pritom drže otvorena vrata za pregovore sa zapadnim zemljama.

- Odnosi Rusije i Gruzije verovatno će ići istim putem kao i sada. Možda će biti pokušaja produbljivanja bilateralnih veza i uspostavljanja redovnijih političkih kontakata. Ali za sada Gruzija nije spremna da obnovi diplomatske odnose ili da u potpunosti sarađuje u ekonomiji i drugim oblastima. Mnogo će zavisiti od sposobnosti zapadnih zemalja da prilagode svoj stav i ponude nešto u svetlu novih uslova, kao što je odmrzavanje pregovora o članstvu u EU sa Gruzijom - primetio je ekspert.

Zemlja na raskrsnici

Budućnost Gruzije ostaje neizvesna, uhvaćena između suprotstavljenih interesa Rusije i Zapada.

AP Photo/Zurab Tsertsvadze

Tekući protesti odražavaju duboku podelu unutar zemlje: jedna strana vidi da je put Gruzije vezan za Rusiju, dok se druga zalaže za integraciju sa EU.

Vladajuća partija Gruzijski san je možda pobedila na izborima, ali opozicija, iako nema značajnu podršku javnosti, bori se da zadrži Gruziju na putu svojih pristalica. 

Ova politička kriza postala je kritična tačka u istoriji zemlje. Krajnji pravac Gruzije neće samo odrediti budućnost njenog suvereniteta, već će oblikovati i njenu ulogu u široj geopolitičkoj borbi između Rusije i Zapada.

Da li će Tbilisi u potpunosti prihvatiti zapadnu budućnost ili će krenuti putem pragmatizma koji priznaje uticaj Moskve? Ishod je i dalje neizvestan, a posledice će se osetiti daleko izvan Gruzije.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi