Trijumf razuma: Zašto je Tramp pobedio Kamalu i zbog čega su ovi izbori zaista bili od istorijskog značaja

Donald Tramp je pobedio na izborima u SAD. Nakon što je bio 45. predsednik između 2017. i 2021. godine, sada će biti 47.

Tramp je odneo ubedljivu pobedu nad Kamalom Haris, koja je bila toliko skrhana da čak nije uspela ni da se obrati svojim pristalicama na tradicionalnoj izbornoj zabavi i umesto toga je pobegla.

U međuvremenu, govoreći o svojoj pobedi, Tramp je svojim biračima rekao da su oni i on "ušli u istoriju" i verovatno je u pravu kad to kaže.

- Dok je retorika o "najvažnijim izborima u našem životu" bila preterano korišćena u svrhe kampanje, u ovom slučaju Trampova druga pobeda je zaista posebna. Činjenica da je on prvi predsednik od 1880-ih koji je osvojio drugi mandat nakon što je ostao van funkcije najmanje je važna od svega, a ali ono što povratak Donalda pretvara u istorijski događaj jeste to što se dešava u veoma neobičnom trenutku - piše za RT Tarik Siril Amar, istoričar iz Nemačke koji radi na Univerzitetu Koč u Istanbulu, gde predaje o Rusiji, Ukrajini i istočnoj Evropi, istoriji Drugog svetskog rata, kulturnom hladnom ratu i politici sećanja.

- Svedoci smo opadanja i pada barem američke nadmoći, a možda i američke politike kakvu poznajemo. Istovremeno nastaje multipolarni svetski poredak. Na toj pozadini istorijske promene moramo da razumemo Trampov fenomen - dodao je Amar.

- Skoro da nemam simpatija za Trampovu politiku, a pošto sam ja socijalista, malo je verovatno da će on imati za mene. Ali je budala onaj ko i dalje poriče činjenicu da je tvrdoglavi milijarder i bivša rijaliti zvezda rođeni političar izuzetne pameti. To ga ne čini ni dobrim ni lošim - to jednostavno znači da će njegov uticaj i dalje biti ogroman - objašnjava istoričar.

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

Što se tiče prošlosti, Trampov put je bio senzacionalan. Od 2011. on je sa margine ušao u politički sistem SAD, nametnuvši se tradicionalnim elitama. On je transformisao taj sistem i te elite, posebno desni deo, Republikansku partiju, u svoj lični domen, smatra analitičar.

Opstao je ceo jedan mandat, iako su mnogi predviođali da neće, boreći se protiv ogromnog otpora medija i duboke države. Dva puta su pokušali da ga opozovu, pokušali su da ga ubiju i osude za za krivična dela za koja se ispostavilo da nisu bitna.

- Ne morate ni da ga volite ni da mu se divite da biste prihvatili očiglednu činjenicu da je ovo pokazatelj veoma neobičnog političkog talenta, jer niko nije baš te sreće - istakao je Amar.

Sve pokazuje da je Tramp daleko od toga da se zaustavi. On ima volju da suštinski promeni SAD, politički i kulturno, uključujući i način na koji se odnose prema ostatku sveta.

- Dokle će Tramp stići sa tom agendom? Trampizam je svakako mnogo organizovaniji, kao što neprijateljski raspoloženi Ekonomist nevoljko prepoznaje, ovoga puta. Ipak, na kraju će vreme pokazati. Ono što je sigurno jeste da će Tramp pokušati da ostvari obećano - piše istoričar.

Zašto je Tramp pobedio Kamalu?

AP Photo/Ben Curtis

Neki se možda sećaju retkih predviđanja 2021. godine da bi se Bajdenovo predsedništvo moglo pretvoriti u savršenu odskočnu dasku za Trampovu "osvetu".

Drugi će se držati očiglednog: starenje predsednika Džoa Bajdena i besramno laganje o tome.

- Ljigava isticanje u poslednjem trenutku na prvo mesto potpredsednice Kamale Haris, karijeriste koja nikada nije pobedila na predizborima i koja je ponudila bizarnu mešavinu i sramotnu praznu retoričku svinjariju čak i po američkim standardima - providno kratkovido i bolno očajničko okretanje udesno. I, što zasenjuje sve, podržala je i bila saizvršilac zločina Izraela, uključujući genocid i svaki ratni zločin i zločin protiv čovječnosti ikada kodifikovan, kao deo administracije "genocidnog" Džoa Bajdena - piše Amar.

- U moralnom, ali i političkom smislu, olakšanje je da oni koji su učestvovali u genocidu barem izgube izbore. Mala, suviše mala pobeda u veoma mračnom svetu, ali ipak bolja nego da nisu pretrpeli nikakve posledice - dodaje on.

Pored toga, njihovo razmetljivo zanemarivanje američkih glasača palestinskog ili generalno arapskog porekla možda nije kvantitativno bilo odlučujuće za ishod izbora. Ali bezobzirno vređanje ovih glasača, kao u bizarnom izjednačavanju genocida u Gazi sa cenama namirnica, jeste odigralo ulogu.

Tanjug/AP Photo/Evan Vucci

Stručnjak za Bliski istok Mouin Rabani primetio na Iksu da je ovo bio "prvi put u modernoj američkoj istoriji" da su se "prezir i mržnja prema Arapima i demonizacija Palestinaca, pokazali kao gubitnička, a ne pobednička izborna strategija".

Jedna od fundamentalnih promena kroz koje SAD prolaze na unutrašnjem planu jeste, prema rečima nedavnog članka "Forin afersa", "trajna tranzicija zemlje iz većinski belačkog društva u društvo bele manjine".

- Iz te perspektive, politički samoubilačka uvreda demokrata prema arapsko-američkim građanima preteča je budućnosti u kojoj vse izraelski lobi neće više zadovoljiti time da samo ostane na vlasti. Zaista, biće potrebno suprotstaviti se izraelskom lobiju - objašnjava Amar.

Sada je pitanje i šta bi moglo da se promeni tokom drugog Trampovog mandata.

- Za početak, šta se neće promeniti? Trampovi instinkti jasno naginju ka autoritarizmu. Ipak, nema potrebe plakati krokodilske suze, jer bez obzira na samoidealizaciju i propagandu, SAD, naravno, ionako nisu demokratija već oligarhija sa autoritarnim tendencijama. To je surova, ali elementarna istina: ne može se izgubiti ili odbraniti demokratija koje nema. U tom pogledu, Tramp je, sviđalo se to vama ili ne, Amerikanac, i njegova vladavina neće napraviti suštinsku razliku - smatra istoričar.

AP Photo/Evan Vucci

- Još jedna stvar koja se neće promeniti je politički sumanuta posvećenost američkog establišmenta Izraelu. Tramp bar nije dao nikakav suštinski razlog da sumnja da i on planira da bude bezuslovno podložan genocidnoj cionističkoj državi aparthejda. Istina je da je Tramp u poslednjim danima kampanje odjednom signalizirao izvesnu nejasnoću, demonstrativno slušajući američke kritičare Izraela na način na koji isto tako demonstrativno to nisu radili njegovi protivnici demokrate. Ipak, to je možda bila samo taktika, ciničan potez da se iskoristi slabost njegovih rivala - dodaje on u tekstu.

Da li bi mogao da nas iznenadi?

Postavlja se pitanje da li možda postoje razlozi za verovanje da bi Trampova administracija mogla da iznenadi svet u pogledu Izraela? Amar smatra da postoje tri razloga.

- Prvo, generalno je teško predvideti šta bi Tramp mogao da uradi i on je ponosan na to. Drugo, Tramp je nacionalista, dosta mu je troškova američkog imperijalnog preopterećenja, a Izrael je pakleno skupa stvar. Trampova baza, i on to svakako zna, uključuje ne samo hrišćanske cioniste, već i Amerikance-prvake kojima je dosta, ako ne zločina Izraela, onda njegove nemilosrdnosti. Treće, Tramp je, kako se često primećuje, veoma transakcijski nastrojen, što znači da je spreman na uslugu za uslugu, što nije tako loš kvalitet kod političara. Ako Iran nabavi nuklearno oružje i, ovo je ključno, sredstva da ga pošalje na SAD, Tramp bi mogao da pomisli na Izrael kao na strateško breme, a ne o prednosti - napisao je on.

AP Photo/Alex Brandon

- Izraelsko rukovodstvo ne bi želelo ništa drugo do da SAD vode još jedan sumanuti rat na Bliskom istoku u ime Izraela, ovog puta, naravno, protiv Irana. Ključno pitanje je da li će Tramp to učiniti - dodao je.

Tramp je antiiranski nastrojen, a njegov prvi mandat bio je posvećen kampanji "maksimalnog pritiska" na Teheran, uključujući ubistvo iranskog generala Kasema Sulejmanija, čovek koji je učinio više da pobedi pošast ISIS-a od bilo kog lidera. Zato Iranci imaju dobre razloge da budu veoma zabrinuti.

Ali pitanje je da li će Tramp krenuti u još jedan veliki rat samo zbog Izraela. I tamo njegov nacionalizam i njegov pragmatizam mogu da "zavrnu slavinu". Sve dok Iran ne bude imao nuklearno oružje za efikasno odvraćanje Amerike, najbolje čemu se možemo nadati je da će onaj ko vlada u Vašingtonu i dalje oklevati samo zato što je rat velikih razmera rizičan, napominje Amar.

Šta je s Kinom i Rusijom?

Sa Kinom su stvari izgleda još očiglednije. Kineske valute i berze su pale posle Trampove pobede sa dobrim razlogom. Ako postoji nešto što je bilo stabilno u vezi sa Trampovim političkim žigom, to je jastrebsko raspoloženje prema Pekingu.

AP Photo/Susan Walsh, File

Čini se da i sada namerava da se suprotstavi Kini kao omiljenom neprijatelju Vašingtona. Ovde, međutim, ključno pitanje nije "da li" već "kako". Za razliku od svojih demokratskih protivnika, verovatnije je da će Tramp svoj napad na Kinu izvesti isključivo kao ekonomski rat. Pretnja od vojne konfrontacije, posebno zbog Tajvana, može se, u stvari, smanjiti pod njim.

A tu je, naravno, i Rusija.

- Tramp nije ruski agent. Bajden je možda bio ukrajinski i izraelski. Blinken sigurno radi više za Izrael nego za SAD. Ali to je druga stvar. Tramp je uvek bio sposoban da bude nehisteričan u vezi sa Rusijom, koja je u sferi američke politike danas retka supersila. Neki oblik približavanja SAD i Rusije sada je skoro neizbežan. Ali od Vašingtona će zavisiti kakav će oblik poprimiti, koliko će daleko ići i koliko će biti produktivan, jer Moskva više neće dati ništa besplatno. Ti dani su zaista prošli - isiče istoričar.

AP Photo/Pablo Martinez Monsivais, File

- Rusija je krvarila, obilno, u odbrani od pokušaja Zapada predvođenog SAD da je degradira do beznačajnosti. Zbog toga će Tramp morati da ponudi stvarne ustupke da popravi odnos. Fantazije o raskidanju defakto kinesko-ruskog saveza moraće da zaboravi. A ako SAD ne mogu da urade toliko, onda neće imati s kim da razgovaraju - zaključio je.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi