Njih dvojica su favoriti za novog papu: Jedan tačno zna šta radi, a drugi bi nastavio Franjinim putem

Kako analitičari i kladionice procenjuju uoči konklave koja počinje u sredu, dva kardinala iz vrha Vatikana, Italijan Pjetro Parolin i Filipinac Luis Antonio Tagle, smatraju se najizglednijim naslednicima pape Franje.

Parolin kao nada Italijana

Parolin, veteran diplomatskih zadataka i dugogodišnji blizak saradnik Franje, važi za ozbiljnog pretendenta. Tokom gotovo celog Franjinog pontifikata bio je državni sekretar Vatikana, što mu je omogućilo vidljivost i uticaj na međunarodnoj sceni.

Njegov pristup je smiren, a stil komunikacije promišljen - govori više jezika i ima bogato iskustvo u različitim delovima sveta, uključujući Aziju, Latinsku Ameriku i Bliski istok.

Ključne diplomatske misije, poput uspostavljanja boljih odnosa SAD i Kube, kao i sporazuma sa Kinom o izboru biskupa, nose njegov potpis. Pored toga, bio je deo kruga kardinala koji su savetovali papu i ima duboko razumevanje unutrašnjih tokova vatikanske administracije.

Ukoliko bi preuzeo funkciju poglavara Crkve, verovatno bi nastavio Franjinim putem, posebno po pitanju umerenih stavova u društvenim temama.

Profimedia

- On je najprepoznatljiviji kardinal među svima, ali pitanje je da li će mu ta istaknutost pomoći u sticanju šire podrške - možda mu i odmogne - rekao je jedan izvor iz Crkve za AFP, pa dodao da Parolin "nikada nije imao direktnu pastirsku odgovornost i retko se javno izjašnjavao o društvenim pitanjima".

- Ostao je u čisto institucionalnoj ulozi. Teško je proceniti njegova lična uverenja, što bi mogla biti njegova slabost - zaključio je neimenovani izvor.

Kada ga je papa Franja 2014. postavio za državnog sekretara, Parolin je, sa svojih 58 godina, bio najmlađi koji je obavljao tu funkciju još od vremena pape Pija XII. Tečno govori francuski, engleski i španski i poznat je po tome što se uzdržava od izjava koje bi mogle izazvati kontroverze - za razliku od Franje, čiji komentari o, na primer, ratu u Ukrajini, nisu uvek nailazili na razumevanje. Parolin je tada morao da ublaži posledice tih izjava. Bio je i glavni akter u vatikanskom posredovanju koje je obnovilo veze između SAD i Kube, kao i u sklapanju dogovora s Kinom, uprkos kritikama konzervativaca da time ugrožava vernike koji deluju u ilegali.

Zalaže se za sličan dogovor sa Vijetnamom.

Profimedia

Rođen 1955. godine u blizini Venecije, u verničkoj porodici. Rano je ostao bez oca nakon što je on poginuo u saobraćajnoj nesreći. Već sa 14 godina ulazi u semenište, a sa 25 biva zaređen za sveštenika. Studirao je crkveno pravo u Rimu i pridružio se diplomatskom koru Svete stolice 1986. godine. Tokom narednih decenija radio je u Nigeriji, Meksiku, Ruandi i Venecueli.

Iako se retko izjašnjava o društvenim temama, izjavio je da celibat nije crkvena dogma, a pokušaj da se seksualno zlostavljanje u Crkvi poveže sa homoseksualnošću 2023. godine nazvao je "neodrživim". O celibatu je rekao da je "Božji dar za Crkvu", a protiv je i abortusa i surogat majčinstva, koje smatra povredom ljudskog dostojanstva. Takođe je odbacio ideju o odvajanju roda od pola.

Prvi papa iz Azije?

Kao druga moguća opcija za papu, Tagle, poreklom sa Filipina, predstavlja glas Azije. Ovaj 67-godišnji kardinal često se poredi sa Franjom zbog jednostavnosti i bliskosti narodu. Nazivaju ga "azijskim Franjom" jer već decenijama promoviše brigu za siromašne i marginalizovane.

- On bi nastavio ono što je papa Franjo radio - rekao je velečasni Emanuel Alfonso, Tagleov bivši student.

Profimedia

Tagle je rođen u radničkoj porodici blizu Manile, zaređen je 1982, a od 2011. bio je nadbiskup glavnog grada. Za kardinala ga je 2012. imenovao papa Benedikt XVI, a njegovo ime se već tada pominjalo među favoritima za naslednika.

Kada je postavljen za šefa vatikanske Kongregacije za evangelizaciju 2019, to je shvaćeno kao potvrda njegovih bliskih odnosa sa papom Franjom. Od 2022. nosi titulu "proprefekta" i zadužen je za nove biskupije.

Poznat je po otvorenom i neposrednom pristupu - često bi ostajao da razgovara sa vernicima posle mise, a beskućnike je pozivao na večeru u svoju rezidenciju. Prilagođavanje na rigidan rimokatolički aparat u Vatikanu nije mu lako palo. Jednom je rekao teolozima: "Mučim Italijane kad govorim njihovim jezikom".

Tagle je bio odlučan i kritičan kada je trebalo - osudio je brutalnu politiku tadašnjeg predsednika Rodriga Dutertea: "Ne smemo dozvoliti da uništavanje života postane normalno. Ne možemo vladati ubijanjem".

Profimedia

Pozivao je na Crkvu koja će se više otvoriti svojim vernicima i priznati sopstvene greške. Na sastanku u Vatikanu 2019. o zlostavljanju dece u Crkvi rekao je: "Mi, biskupi, naneli smo rane žrtvama i zapravo celom Hristovom telu". 

- Odbacivanje patnji žrtava i zataškavanje radi zaštite počinilaca i institucije povredilo je naše ljude - dodao je tada.

Ipak, neki ga optužuju da nije dovoljno reagovao na slučajeve zlostavljanja u svojoj zemlji. Njegovo ime bilo je povezano sa slučajem zapošljavanja sveštenika Luka Delfta, ranije osuđivanog zbog zlostavljanja.

Uprkos tome, Tagle ostaje jedan od najuglednijih predstavnika azijskog katoličanstva. Franja mu je poverio nekoliko važnih misija - između ostalog, bio je njegov izaslanik na Euharistijskom kongresu u Kongu 2023. godine, kao i na biskupskoj skupštini u Bangkoku 2022.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi