Ne mož' to bez Sunca? Ili može? Kako bi mogao da izgleda život ispod površine Marsa

Da Mars nije samo crvena nego i vlažna planeta, utvrdili su američki istraživači koji su 12. avgusta izneli dokaze o ogromnom rezervoaru tečne vode duboko njegovoj u kamenoj kori.

Podaci su došli od Nasinog lendera "Mars Insight", koji je zabeležio više od 1.300 potresa tokom četiri godine. Istraživači koje je predvodio Vašan Rajt, geofizičar sa Instituta za okeanografiju Skrips Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, proučavali su seizmičke talase koji su stigli do lendera i zaključili da su oni prošli kroz slojeve mokrih stena. Dok je površina Marsa pustinja, Rajtovi podaci sugerišu da su znatne količine vode prisutne u stenama na dubini od 11,5 do 20 kilometara.

- Ako je to tačno, to menja sve - kaže Karen Lojd, mikrobiolog sa Univerziteta Južne Kalifornije u Los Anđelesu.

Podzemne vode na Marsu otvaraju mogućnost podzemnog života na Marsu. Poslednjih nekoliko decenija otkriveno je da postoji ogromna biosfera skrivena duboko ispod površine Zemlje. Sada se čini da bi isto to moglo da bude slučaj i na Marsu. Život na Marsu, ako postoji, mogao bi biti podzemni.

Duboka biosfera

Više od 30 godina biolozi su prikupljali dokaze o tome da život postoji duboko pod zemljom na Zemlji. Istraživači su prodrli duboko u morsko dno i tlo, pronalazeći život u zakopanim sedimentima, pa čak i među slojevima i kristalima čvrstih stena.

NASA/JPL-Caltech

Većina ovih stanovnika mraka su jednoćelijski mikroorganizmi, posebno bakterije i arheje. Ove dve ogromne grupe su najstariji poznati oblici života na Zemlji - postojali su više od tri milijarde godina, mnogo pre životinja i biljaka.

U poslednjih 20 godina takođe se pokazalo da je duboka biosfera veoma raznolika.

Metaanaliza iz 2023. otkrila je da većinom ekosistema pod kopnom dominiraju dva tipa, Pseudomonadota i Firmicutes. Druge vrste bakterija bile su mnogo ređe, ali su uključivale filu koja nikada ranije nije viđena.

Pošto je tamnocrna, ovi mikrobi ne mogu dobiti energiju direktno od sunčeve svetlosti, kao što to čine fotosintetski organizmi na površini.

- Zaista je važno napomenuti da oni uglavnom ne zavise od Sunca - ističe Lojd.

Oni takođe ne dobijaju nikakve druge hranljive materije odozgo. Mnogi od ovih dubokih ekosistema "potpuno su odvojeni od površine".

Ovi ekosistemi su zasnovani na hemosintezi. Mikrobi dobijaju energiju izvodeći hemijske reakcije, uzimajući hemikalije iz okolnih stena i vode. Na primer, mogu da koriste gasove kao što su metan ili vodonik-sulfid kao izvorni materijal.

NASA

Hemosintetički mikrobi mogu izgledati vanzemaljski jer su retki na sunčanim površinama na kojima provodimo vreme i ograničeni su na more i podzemlje, ali su i neke od najstarijih vrsta živih organizama na Zemlji. Prema nekim hipotezama o poreklu života, pretpostavlja se da je prvi život na Zemlji bio hemosintetski.

Iako jednoćelijski mikrobi dominiraju podzemnom površinom, postoji nekoliko retkih životinja. Studija iz 2011. godine identifikovala je valjakste crve ili nematode u pukotinama vode na dubini od 0,9 do 3,6 kilometara u ​​južnoafričkim rudnicima.

Pretpostavlja se da je voda tu bila najmanje 3.000 godina, što sugeriše da bi populacija nematoda mogla biti stara milenijumima. Praćenje iz 2015. godine otkrilo je pljosnate crve, člankovite crve, rotatorije i zglavkare u vodi u pukotinama na dubini od 1,4 kilometara: voda je tamo stara oko 12.300 godina. Životinje su se hranile tankim slojem mikroba na površini stene.

Osim toga, oko 70 odsto svih bakterija i arheja na Zemlji je pod zemljom. Koliko duboko se prostire biosfera još nije jasno.

Daleko u podzemlju i pritisak postaje problem. Značajna je i vrsta stene, jer utiče na hemijske reakcije do kojih može doći, a samim tim i na vrste hemosintetičkih mikroba koji tu mogu da žive. Međutim, granica bi mogla biti iznenađujuće duboka: studija uzoraka iz blatnog vulkana iz 2017. godine pokazala je da bi život mogao postojati na čak 10 kilometara ispod morskog dna.

NASA

Bez novih hranljivih materija koje dolaze odozgo i bez načina da pobegnu, mikrobi na ovim mestima imaju veoma malo hrane. Zato oni usporavaju svoj metabolizam i skoro su u stazi.

Takav život, koji se oslanja na hemijske reakcije između stena i vode, a verovatno i sa izuzetno sporim metabolizmom, može se verovatno naći u stenama bogatim vodom duboko ispod površine Marsa.

Marsovski mikrobi

Zasada nema čvrstih ili direktnih dokaza o životu na Marsu, uprkos brojnim misijama bez posade na Crvenoj planeti. Površina je suva i hladna, a nijedan živi organizam nikada nije zalutao u snimak kamere Marsovog rovera.

Međutim, karakteristike koje imaju kanjoni ukazuju na to da je Mars imao tekuću vodu na svojoj površini pre nekoliko milijardi godina. Deo te vode je verovatno otišao u svemir, ali Rajtov tim je zaključio da je veliki deo pod zemljom.

- Znamo da je voda preduslov za život kakav poznajemo - kaže Lojd. Dakle, možda je površina Marsa nekada bila pogodna za žavot, a sada je to slučaj samo u podzemlju.

Poput sporih mikroba koji žive duboko ispod Zemljinih okeana, marsovski mikrobi možda opstaju uprkos oskudnim hranljivim materijama.

Pexels

Isti procesi koji se dešavaju u našem podzemlju mogu se odvijati i na Marsu.

Najsugestivniji dokaz o životu do sada su plume metana u vazduhu Marsa, koje variraju u zavisnosti od godišnjih doba. Na Zemlji metan često proizvode mikroorganizmi, tako da bi gas mogao biti otpadni proizvod iz podzemnog života, ali bi mogao biti i proizvod drugih procesa.

Osim toga, postoje mnoge druge prepreke za život u podzemlju Marsa.

- Za život nije potrebna samo voda, nego i energija i mesto gde će biti, stanište. Još ne znamo da li su pore u stenama na Marsu dovoljno velike za mikrobe. Isto tako, hemijski sastav dubokih stena je ključan, jer bi on bio izvor hemijske energije.

Na sve to, ne znamo ni da li su uslovi na Marsu ikada bili pogodni za nastanak života, a čak i ako ova duboka biosfera postoji tamo, kako bismo je mogli pronaći? Trebalo bi da se buši duboko, do 10 kilometara i više, što je poduhvat čak i na Zemlji. A ako se to radi na planeti kojoj nedostaju vazduh za disanje i tekuća voda, onda je neuporedivo teže.

Međutim, trebalo bi da bude moguće da se dođe do dokaza. Nasina planirana misija "Mars Sample Return" vratila bi marsovske stene na Zemlju i ti uzorci bi mogli da sadrže tragove života.

Možda će proći decenije pre nego što dobijemo konačan odgovor i on bi mogao biti razočaravajući - život bi mogao biti retkost ili bi moglo da se desi da ga uopšte nema, kao i da se pronađu samo fosilni dokazi o nekadašnjem životu.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi