Bajden je započeo, ona će dokrajčiti: Kamala Haris gura SAD u propast, njen novi plan to dokazuje

Novoobjavljeni ekonomski plan američke demokratske predsedničke kandidatkinje Kamale Haris već izaziva kritike da je populistički, prepun potencijalnih povećanja federalne potrošnje, i generalno otkriva njeno slabo razumevanje načina na koji ekonomija funkcioniše.

Novootkrivene kontrole potrošačkih cena potpredsednice SAD Kamale Haris sigurno će "preplašiti" američke birače.

Politika demokratske predsedničke nade, "čak i ograničena i neodređena kakva je trenutno", sigurno će "uplašiti" mnoge Amerikance, rekao je za Sputnjik Aleksej Zubec, prorektor Finansijskog univerziteta Ruske Federacije.

Postoje "izvesne slične karakteristike" između onoga što Harisova predlaže i načina na koji je cene u Sovjetskom Savezu fiksirao Državni odbor za planiranje, opšte poznat kao "Gosplan", primetio je on, ali je dodao da SAD još nisu dostigle tu tačku.

- Jasno je da su to samo opšta obeležja, jer je u Sovjetskom Savezu regulativa bila mnogo stroža. Trend nije toliko prema onome što je Sovjetski Savez imao, već u pravcu evropskih društvenih modela gde, opet, postoje različiti instrumenti za upravljanje cenama, uključujući i potrošačko tržište - rekao je Zubec.

Evropski socijalni model (Sozialstaat, ili "Država blagostanja") koncept je koji se opisuje kao suprotan društvenom modelu koji postoji u SAD. Smatra se da takve države pružaju osnovnu ekonomsku sigurnost građanima od tržišnih rizika.

Tanjug/AP Photo/J. Scott Applewhite

Ali čak i kretanja u opštem pravcu nečega što podseća na evropsku državu blagostanja "mnogo plaše Amerikance, jer shvataju da će to dovesti do viših poreza", naglasio je Zubec.

Šta je obećala?

Harisova je u petak predstavila svoju agendu ekonomske politike na predizbornom skupu u Severnoj Karolini, koja bi trebalo da bude ključna država na bojnom polju u novembru.

Njena obećanja uključuju snižavanje cena namirnica, lekova na recept i druge robe putem savezne zabrane povećanja cena.

Ona je takođe najavila planove da se uhvati ukoštac sa stambenom krizom kroz bespovratna sredstva za kupce kuća od 25.000 dolara i ponudi podršku srednjoj klasi kako bi se smanjili troškovi života.

- Kada budem izabrana za predsednika, staviću kao glavni prioritet smanjenje troškova i povećanje ekonomske sigurnosti za sve Amerikance. Pozabaviću se visokim troškovima koji su najvažniji za većinu Amerikanaca, poput cena hrane - rekla je Harisova.

Takođe je obećala proširenje poreskog kredita za decu kako bi porodicama sa novorođenčadima dala poreski odbitak od 6.000 dolara.

Tanjug/AP Photo/Paul Sancya

Pomenula je i ograničenje od 35 dolara za kupovinu insulina i otkazivanje medicinskog duga.

Njen ekonomski program će verovatno "predstavljati problem za nju", predviđa Zubec.

- Morate shvatiti da je Amerika fundamentalna zemlja sa stanovišta kapitalizma, gde su tržišne vrednosti duboko ukorenjene. Uopšteno govoreći, za Amerikance, očuvanje osnovnih vrednosti tržišne ekonomije predstavlja osnovnu stvar o kojoj se brinu. Dakle, svaka druga alternativa ih plaši - rekao je stručnjak.

Inflacija u SAD trenutno iznosi 2,9 odsto. Pod Bajdenovom administracijom, cene hrane su porasle za više od 20 odsto. Prema poslednjoj anketi CBS Newsa, samo devet odsto registrovanih birača ocenilo je stanje nacionalne ekonomije kao veoma dobro. Ekonomija i inflacija se u ovogodišnjim anketama svrstavaju među najveće probleme.

Da bi rešila stambenu krizu u SAD, Harisova je takođe predložila izgradnju tri miliona novih domova i kirije koje su pristupačne srednjoj klasi.

To bi trebalo da bude podstaknuto poreskim olakšicama za građevinare koji grade nekretnine za kupce koji kupuju kuće prvi put.

Tanjug/AP Photo/Carlos Osorio

Fond od 40 milijardi dolara koji potpredsednica razmatra mogao bi da pomogne lokalnim samoupravama da se izbore sa nedostatkom stambenog prostora.

Harisova se takođe založila za zakon o zaustavljanju predatorskog ulaganja - predlog zakona kojem je cilj ograničavanje poreskih olakšica za velike investitore i privatne kapitalne kompanije koje masovno kupuju kuće za iznajmljivanje.

Što se tiče predloga za izgradnju jeftinih stanova, može se nagađati "kako će tržište nekretnina reagovati na njega", rekao je Zubec.

Trenutno nema dovoljno domova na američkom tržištu, a faktori u rasponu od pandemije kovida 19 do inflacije i rastućih stopa na hipoteke utiču na nestašicu. Pristupačnost je izdvojena kao jedno od glavnih ograničenja na tržištu nekretnina.

Komentator je primetio da je tržište nekretnina jedan od glavnih pokretača američke ekonomije.

- Ako vlada iz vedra neba baci na tržište tri miliona kuća i da ih siromašnima, nije jasno da li će to biti neka vrsta dugoročnog zakupa ili samo poklon siromašnima - rekao je Zubec.

- To će dovesti do ozbiljnih promena na tržištu nekretnina. Finansijske kompanije, banke i poslovni ljudi koji se bave stambenom izgradnjom mogu imati gubitke zbog devalvacije stanova koji su već na američkom tržištu - zaključio je on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi