Grčka ostrva se bore sa nestašicom vode: Već je alarmantno, a svi se plaše vrhunca turističke sezone

Grčka ostrva, poznata po svojim idiličnim gradovima, krševitim pejzažima i sunčanim plažama, u teškoj su krizi. Mnoga se bore s nestašicom vode, a ovaj problem će se pogoršati ako turistička sezona bude potrajala i ako se toplo, suvo vreme bude nastavilo.

Nekoliko ostrva, uključujući Leros, Sifnos i delove Krita i Kefalonije, proglasilo je vanredno stanje zbog nestašice vode, pošto su godine veoma niske količine padavina i neobično tople zime uticale na rezervoare i podzemne izvore vode.

Vlasti pokušavaju da pronađu rešenje, uključujući pretvaranje morske vode u vodu za piće, dok se ostrva pripremaju za dolazak miliona turista u narednim nedeljama.

Na Naksosu, planinskom ostrvu u Egejskom moru, oivičenom dugim peščanim plažama, rezervoari su se dramatično smanjili, otkrivajući isušena korita jezera. Dva ostrvska rezervoara sada zajedno imaju oko 200.000 kubnih metara vode - samo trećinu onoga što su imala prošle godine.

- Situacija je svakako loša. Klimatske promene su krive za nestašicu vode sa kojom se suočavamo - rekao je gradonačelnik Naksosa Dimitris Lianos.

Međutim, turizam pogoršava problem povećanjem potražnje, dodao je on.

Profimedia

Naksos zasada može da zadovolji potrebe stanovništva za vodom, rekao je Lianos, ali je zabrinut zbog dolaska hiljade turista tokom ostatka leta.

Klimatske promene kao poslednja kap

Nedostatak vode je problem u mnogim delovima Grčke zbog povećane potražnje, nedostatka održive politike vode i klimatskih promena, ali ostrva su najranjivija, rekao je Nikitas Milopulos, profesor specijalizovan za upravljanje vodama na Univerzitetu u Tesaliji.

- To je kombinacija nedostatka vodnih resursa, plitkih vodonosnih slojeva, retkih reka ili brana sa ogromnim porastom potražnje za vodom tokom leta - rekao je on za CNN.

Ekstremno vreme izazvano klimatskim promenama stvara dodatni pritisak. Prošla zima je bila najtoplija u zemlji od početka evidencije 1960. godine, skoro svakog meseca ove godine bilo je manje padavina nego inače, a Sredozemno more je imalo rekordno visoke temperature.

Od oktobra, padavine su na nekim ostrvima bile za 40 odsto manje nego obično, rekao je Kostas Laguvardos, direktor istraživanja u Nacionalnoj opservatoriji Atine.

Na Tinosu, ostrvu severno od Naksosa, ispresecanom belim selima na vrhu litica i stotinama crkava, vodosnabdevanje je takođe na prelomnoj tački.

Profimedia

Ostrvo, koje nema rezervoare kao Naksos, nekada je pokrivalo svoje potrebe kroz bunare i bušenje kako bi došlo do podzemnih izvora. Ali ovo postaje sve teže i teže zbog suše, rekao je gradonačelnik Tinosa Panagiotis Krontiras.

Poljoprivrednici su takođe teško pogođeni. Oni više ne mogu da zavise od svojih bunara, rekao je Krontiras. Isto važi i za Naksos, poznat po uzgoju krompira, gde presušeni bunari teraju farmere da traže vodu negde drugde, po većoj ceni.

Na Lerosu, ostrvu u južnom Egejskom moru, situacija sa vodom je postala toliko loša da su vlasti prošlog meseca proglasile vanredno stanje. Ranije ovog meseca grčka mornarica i Ministarstvo odbrane poslali su brodove koji prevoze vodu na ostrvo kako bi zadovoljili osnovne potrebe zajednice.

- Ali do kraja jula mislimo da ćemo moći da se vratimo na pravi put, pokrivajući svoje potrebe. Još nismo u poziciji da otkažemo rezervacije - rekao je Kotakis.

- To nas zasada održava, ali, naravno, nije dovoljno na duge staze - rekao je gradonačelnik Lerosa Timoteos Kotakis u intervjuu za grčku televiziju početkom jula.

Slavine bi mogle potpuno da presuše u nekim delovima ostrva, dodao je on.

Traganje za rešenjima

Profimedia

Kako se rezervoari smanjuju i podzemne vode nestaju, neka ostrva su se okrenula okeanskim vodama koje ih okružuju tražeći rešenja.

Jedinice za desalinizaciju, koje pretvaraju morsku vodu u slatku uklanjanjem soli i nečistoća, postale su spas za mnoga grčka ostrva, uprkos tome što su često skupe i energetski nepraktične.

Naksos se oslanja na četiri privremene jedinice da pokrije nedostatak vode.

Tinos ima između pet i šest jedinica za desalinizaciju koje proizvode oko 5.000 kubnih metara dnevno.

- Naš jedini način da se zaista borimo sa ovom nestašicom u narednim godinama je desalinizacija - rekao je gradonačelnik ostrva Krontiras.

Ali čak je i ovo rešenje naišlo na probleme na nekim mestima.

Kotakis je za krizu okrivio Leros zbog neuspeha u održavanju dve jedinice za desalinizaciju ostrva, obe u zapuštenom stanju.

Strahovi oko vode takođe podstiču energičnu debatu o prekomernom turizmu na ostrvima, jer broj posetilaca povećava i razvojni procvat.

Profimedia

Turizam je "neodrživ i nulto planiran", što dovodi do ogromnog porasta potražnje za vodom, rekao je Milopulos, univerzitetski profesor.

Krontiras je posebno zabrinut zbog potražnje za ​​bazenima u Tinosu i drugde, što dodatno opterećuje sisteme za vodu, zbog čega je predložio da država počne drugačije da gleda na potrebu postojanja bazena na ostrvima.

Izgleda da će situacija dostići vrhunac u avgustu, u jeku turističke sezone, kada će potražnja za vodom biti najveća, a izgleda da će se suvo, vruće vreme nastaviti.

- Mnoga druga ostrva će se suočiti sa problemima tokom ovog perioda ako ne preduzmemo mere - rekao je Laguvardos.

Grčka je na udaru brutalnog toplotnog talasa, sa temperaturama koje prelaze 40 stepeni Celzijusovih.

Izbili su višestruki šumski požari, a najmanje šest turista, uključujući britanskog televizijskog voditelja i doktora Majkla Mozlija i jednog američkog turistu, poginulo je kada su visoke temperature pritisle grčka ostrva.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi