Kako je nastala Velika sfinga u Egiptu: Isklesana je, ali je i priroda igrala veliku ulogu
Naučnici pokušavaju da odgonetnu zašto je Sfinga baš tog oblika
Pre više od 40 godina, Faruk el Baz, geolog poznat po terenskim istraživanjima pustinja širom sveta, izneo je teoriju da je vetar igrao veliku ulogu u oblikovanju Velike sfinge u Gizi pre nego što su drevni Egipćani dodali površinske detalje na ovoj znamenitosti.
Danas, nova studija nudi dokaze koji govore da bi to moglo biti moguće, saopštio je Univerzitet iz Njujorka.
Tim naučnika univerzitetske Laboratorije za primenjenu matematiku hteo je da isproba teoriju tako što su replicirali uslove pejzaža koji je vladao pre 4.500 godina, kada je ogromna statua najverovatnije izgrađena. Potom su sproveli razne testove kako bi videli koliki je bio uticaj vetra na stvaranje formacija od kamena.
AP Photo/Hiro Komae
- Naša saznanja nude moguću "teoriju porekla" o tome kako je Sfinga mogla da nastane od erozije. Oblici poput sfingi su mogli da nastanu od materijala koji su erodirani brzim protocima vetra - rekao je vođa studije Leif Ristrof.
Pročitajte još:
Tim je kreirao modele od gline, a onda ih je ispirao jakim mlazevima vode koji su predstavljali vetar.
Na osnovu kompozicije Velike sfinge, naučnici su unutar gline koristili i čvršće materijale koji nisu skloni eroziji, a sa protokom vode, otkrili su da je počeo da se stvara oblik nalik lavljem.
U pustinji inače postoje eolski oblici reljefa (oni nastali pod uticajem vetra) koji liče na životinje - bilo u sedećem ili ležećem položaju.
- Neki od njih toliko liče na lava koji sedi ili mačku da se ponekad zovu "blatnjavi lavovi". Uz pomoć naših eksperimenata mogli bismo bolje da razumemo ove oblike reljefa - rekao je Ristrof.
Iako Velike sfinga i dalje krije nekoliko tajni - kako je originalno izgledala i zašto je napravljena - veruje se da je statua od 20 metara visine isklesana iz jednog komada krečnjaka.
Profimedia
Prvi put se teorija da je vetar uticao na oblikovanje Sfinge pojavila u magazinu "Smitsonijan".
El Baz je rekao da ne veruje da je nedavna studija donela išta novo u odnosu na njegovu prvobitnu teoriju.
Salima Ikram, profesorka egiptologije na Američkom univerzitetu u Kairu, dovela je u pitanje tezu da je Sfinga nastala od udubljenja nastalih zbog vetra.
- Kada je Sfinga isklesana, priroda je igrala ulogu u daljoj formaciji, ali je malo verovatno da je skulptura prvobitno nastala kao pomenuti oblik reljefa, koji je inače sačinjen od blata, a ovde se radi o krečnjaku. Postoje značajni tragovi radova i ljudske intervencije na Sfingi koji negiraju teoriju o vetru - rekla je.
Sa druge strane, Ristrof je napomenuo da nije sve tako crno i belo.
- Niko ne kaže da je Sfinga u potpunosti isklesana, ali ni da ju je u potpunosti stvorila priroda. Pitanje je koliko je tačno priroda učestovala u tome, a koliko je bilo kasnijih modifikacija. Ono što naša studija može da kaže jeste da su osnova glave, vrat i šape najverovatnije nastali prirodno - erozijom - zaključio je.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari