Borba za Crno more: Zašto je ovaj region tako važan i šta tek sledi?

Tenzije u regionu Crnog mora se ne smiruju, posebno nakon što su ukrajinske vazduhoplovne snage krajem septembra napale ruski grad Sevastopolj. Tom prilikom je oštećena zgrada štaba Crnomorske flote.

Kako se navodi, napad su izvele ukrajinske letelice Su-24 koristeći francusko-britanske krstareće rakete "storm šedou". Kijev je napomenuo da su napadi bili deo operacije "Zamka za rakove", koju su izvele zajednički vazduhoplovne snage i specijalne operativne jedinice.

Ukrajina je saopštila da su 34 ruska vojnika poginula, uključujući komandanta Crnomorske flote Viktora Sokolova. Međutim, 26. septembra se Sokolov pojavio preko video-veze na sastanku Ministarstva odbrane.

Ukrajina je napad pripremila unapred, koristeći dronove protiv ruske protivvazdušne odbrane. I zvaničnici i nezvanični "izvori" su naveli da je uništenje Crnomorske flote ili njeno proterivanje sa Krima bio strateški cilj operacije.

Profimedia

Iako ovakvi ciljevi zvuče preambiciozno, pogotovo što Kijev nije uspeo da preseče veze Krima sa ostatkom Rusije, oni vode ka daljoj eskalaciji sukoba.

Zašto je Crno more važno?

Nakon što je 2014. Rusija pripojila Krim, Ukrajina je izgubila kontrolu nad važnom infrastrukturom u regionu Crnog mora, što je svojevremeno nasledila od Sovjetskog Saveza. Ukrajinska Crnomorska flota, jedinice Obalske straže i mornarica su praktično desetkovani jer je veliki deo njihovih kolega, koji je služio na poluostrvu, prešao na rusku stranu. Oni koji su ostali lojalni Kijevu uglavnom su prebačeni u Nikolajev i Odesu.

Iako su Ukrajinci govorili da će povratiti Krim, vojska se fokusirala na Donbas, gde su sukobi sa proruskim borcima počeli 2014. godine. Pošto je imala relativno mali vojni budžet, Ukrajini je finansiranje kopnenih trupa bio prioritet, piše novinar Vladislav Ugolnij.

Svakako, Kijev je nastojao da nadomesti gubitak uticaja u ključnim regionima Crnog i Azovskog mora. Koristeći ono što im je ostalo iz sovjetskog doba (fabrika "Artem" u prestonici, fabrika motora u Zaporožju i fabrika aviona u Harkovu), počeli su da proizvode krstareće rakete "neptun". Osam godina kasnije, ti projektili su odigrali važnu ulogu u Crnom moru.

Profimedia

Nekoliko nedelja pre nego što su ruske trupe ušle u Ukrajinu u februaru 2022, Ukrajina je priobalna područja minirala kako bi sprečila rusku Crnomorsku flotu da izvodi operacije. Ipak, ruska strana tvrdi da to nisu dobro uradili, jer su mnoge mine otplutale ka drugim državama, a bilo i slučajeva kada su civili stradali zbog njih.

Kada je rat počeo prošle godine, Crno more je postalo jedno od glavnih pravaca ruske ofanzive. Moskva je preuzela kontrolu nad strateški važnim Zmijskim ostrvom. Ipak, ruska vojska nije preuzela potpunu kontrolu nad svom infrastrukturom na Crnom moru, uključujući luku Nikolajev i brodogradilište, mornaričku bazu Očakov, luke u Odesi.

Ukrajina je, stoga, zadržala uticaj u regionu, prvenstveno zbog Inicijative o žitu, kojoj je cilj sprečavanje globalne prehrambene krize tako što se ruske i ukrajinske žitarice izvoze u inostranstvo, baš kao i rusko đubrivo. U sklopu dogovora, Kijev ne sme da koristi koridor Crnog mora i luke u vojne svrhe, a UN bi trebalo da osiguraju da ruska roba ima pristup međunarodnim tržištima.

Međutim, sve je obustavljeno u julu, nakon što je Ukrajina sprovela nekoliko napada na Krim, zbog čega je Rusija imala problema sa izvozom. Moskva je potom navela da više neće učestvovati u Sporazumu o žitu. Garancije bezbedne plovidbe Crnim morem su povučene, a severozapadne vode su proglašene opasnim. Obe strane su upozorile brodove koji ulaze u druge luke na Crnom moru. Posle toga je situacija počela da se pogoršava.

Profimedia

Geostrateški značaj Crnog mora

Luke Odese su postale jedina pogodna opcija Kijeva, naročito nakon što je izgubio kontrolu nad Marijupoljem. Značajan deo izvoza i uvoza, posebno poljoprivrednih proizvoda, prolazi kroz tu oblast.

Luke mogu da se koriste i za brže i jeftinije isporuke oružja morskim putem, kao i za hipotetičko raspoređivanje stranih vojnih jedinica u Ukrajini. Slično se odnosi i na lučku infrastrukturu na ukrajinskoj strani Dunava, koji zemlju povezuje sa Centralnom Evropom.

Naslage ugljovodonika se takođe nalaze između Krima i Odese. Infrastruktura i oprema za iskopavanje pripadale su ukrajinskoj naftnoj kompaniji "Černomorneftegas" do marta 2014, kada je Rusija preuzela kontrolu. 

Kontrola nad Krimom i Sevastopoljem je krucijalna za Rusiju kako bi zadržala moć nad Crnim morem. Tu im se nalazi sedište Crnomorske flote, a nakon izbijanja rata 2022, Krim je postao važan logistički centar za ruske trupe stacionirane u Hersonu i Zaporožju.

Profimedia

Gomilanje ukrajinskih trupa

Ukrajina je počela da napada Krim u leto 2022. Na sedište Crnomorske flote u Sevastopolju su 31. jula bačene eksplozivne naprave uz pomoć dronova. Napadi, koji su u prvi mah bili retki i koji su imali za cilj da prouzrokuju konflikt u informacionom domenu, postali su sve češći. Raspon oružja koji se koristio je takođe rastao. Kijev je 29. oktobra 2022. pokrenuo vazdušni i morski napad dronovima na Sevastopolj.

Ukrajina je potom koristila i krstareće projektile, nakon što je počela da ih dobija od zemalja NATO-a. Ukrajinci su preplavili ruski PVO kombinacijom jeftinih dronova i sofisticiranijim raketama. Kijev je tvrdio da je uništio nekoliko kompleksa raketnog sistema S-400, ali za to nisu dati jasni dokazi.

AP Photo/LIBKOS

Kao što smo već napomenuli, jedan od poslednjih ukrajinskih "uspeha" bio je novi napad na Crnomorsku flotu 22. septembra ove godine, što je pokazalo sposobnost Kijeva da gađa strateški važne ciljeve na Krimu. Naravno, komanda flote nije zaista sprovodila svoje operacije unutar zgrade, jer je ta lokacija dobro poznata, ali je incident svejedno privukao dosta pažnje u ruskoj javnosti.

Ukrajina je pokazala da se ne libi ničega kada je reč o napadima na Krim. Šef bezbednosne službe Ukrajine je ovog leta priznao da su njihove snage izvele napad na Krimski most, postavivši eksploziv u jednom kamionu. Tom prilikom je stradalo petoro ljudi, uključujući vozača.

Cilj ukrajinskih napada

Ciljeve ovakvih napada najbolje je opisao nekadašnji savetnik ukrajinskog lidera Aleksej Arestovič: "Nastavićemo da udaramo dok ih ne dokrajčimo, dok ne završimo zadatak. Krim je pozadinska baza sa pet vojnih aerodroma, ogromnim skladištima goriva i municije i kontrolnim tačkama. Sve to treba da bude uništeno, i čitava Crnomorska flota ne bi trebalo da više bude stacionirana na Krimu. Novorosijsk je opcija, ali i do njega ćemo stići. Kada tamo pređu, i tamo ćemo ih naći."

Ukrajinci su više puta napominjali da je njihov zadatak da ponovo osvoje Krim. Međutim, njihova operacija u Zaporožju, koja bi trebalo da prekine kopnenu vezu sa Krimom, nije dosad imala taktičkog uspeha. Ukrajinska vojska je uspela da zauzme samo uništeno selo Rabotino.

AP Photo

Ruske akcije

Izgleda da ukrajinski napadi nisu značajno smanjili ruske mogućnosti u regionu. Prvo, imali su malo uticaja na logistiku, a ruska vojska je nastavila da koristi Krim kao bazu za svoje trupe duž Dnjepra i Zaporožja.

Takođe, kako bi se smanjio rizik od novog napada na Krimski most, železnička ruta je napravljena duž severne obale Azovskog mora.

Drugo, Rusija je sposobna da nanese veću štetu po Ukrajinu u Crnom moru. Razmere redovnih udara na vojne mete u Odesi i okolna mesta teško je proceniti, ali se na društvenim mrežama mogu naći snimci operacija.

Treće, Moskva nastavlja da uništava ukrajinsku avijaciju, uključujući avione Su-24 koji mogu da nose zapadne krstareće rakete.

Šta se može očekivati u budućnosti?

Posle više od 500 dana rata, Ukrajina je sposobnija za operacije u Crnom moru i postepeno je prelazila iz defanzivnih ka ofanzivnim taktikama. To je bilo moguće uz stranu vojnu pomoć i isporuke oružja koje može da pogađa pozicije ruske vojske.

AP Photo/Efrem Lukatsky

Zato su obe strane gađale suparničku vojnu infrastrukturu, ali nisu u potpunosti uspele da unište neprijateljske snage. Ipak, iako je Ukrajina koncentrisana u ovom regionu, ruskih vojnika ima na više frontova.

Kako zaključuje Ugolnij, pobeda bilo koje strane će moći da se osigura kopnenom operacijom - ili će se ruska zastava zavijoriti u Odesi, ili će se ukrajinska nadviti nad Sevastopoljem. Ukoliko se to ne dogodi, u regionu će se samo pojačati sukobi i pretnje, uključujući i napade na civile. 

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi