Zašto glečeri "krvare"? Jedna od najvećih misterija Antarktika je konačno rešena
Na glečeru Tejlor je pre više od 100 godina uočena zanimljiva pojava
Tokom ekspedicije na Antarktik 1911, britanski geolog Tomas Grifit Tejlor je u jednom delu glečera, koji danas nosi njegovo ime, uočio „krvavi vodopad“.
Voda iz glečera na svom ušću u zaleđeno jezero počinje da teče bistra, ali onda odjednom poprima grimiznu boju, nalik na krv.
Decenijama se o ovome debatovalo, a sada naučnici smatraju da su konačno rešili misteriju.
Zbog crvene boje koja se pojavljuje na glečeru Tejlor na Antarktiku, on je dobio naziv „krvavi vodopad“, a nakon analize uzoraka sa ušća, stručnjaci su uz pomoć moćnog elektronskog mikroskopa otkrili prisustvo malih nanosfera bogatih gvožđem.
Pročitajte još:
Kako je rekao Ken Livi sa Univerziteta „Džons Hopkins“, jedan od autora studije, nanosfere - stotine puta manje od ljudskih crvenih krvnih zrnaca - takođe sadrže silicijum, kalcijum, aluminijum i natrijum.
Kada se ta slana, subglacijalna voda sretne s kiseonikom, sunčevom svetlošću i toplotom nakon dugog vremena, poprima crvenu boju.
Livi je radio sa timom stručnjaka iz drugih insititucija, uključujući Džil A. Mikucki, mikrobiologa sa Univerziteta u Tenesiju koja glečer Tejlor istražuje već godinama.
Do sada je sprovedeno dosta istraživanja o hemiji i mikrobima koji žive u „krvavom vodopadu“. Međutim, potpuna analiza mineralnog sastava još nije izvedena.
Naučnici su otkrili da nanosfere nisu kristalne, što je razlog zbog kojeg prethodne metode nisu uspele da ih otkriju. Brojna ranija istraživanja su se fokusirala na minerale, za koje se mislilo da su uzrok crvene boje, ali nanosfere uopšte nisu minerali.
- Da bi bili minerali, atomi moraju da budu uređeni po veoma specifičnoj, kristalnoj strukturi, što ovde nije slučaj - rekao je Livi.
Kako je naveo, da bi se razumela misterija „krvavih vodopada“, mora se prvo dokučiti mikrobiologija Antarktika.
Glečer poseduje veoma staru zajednicu mikroba koja je evoluirala ispod leda hiljadama, pa čak možda i milionima godina.
- To su drevne vode - dodao je naučnik.
Youtube/PBS Terra
Ove vode, bogate gvožđem i natrijumom, dom su za sojeve bakterija koje se verovatno nisu menjale vekovima.
Život na drugim planetama
Glečer Tejlor je zbog svega toga zanimljiv astrobiolozima koji proučavaju mogućnost života na drugim planetima.
Ova otkrića sugerišu da trenutna tehnologija možda nije dovoljno napredna da otkrije sve oblike života ispod ledenih delova planeta, poput Marsa, čak i kada roveri prolaze direktno iznad njih.
- To se posebno odnosi na hladnije planete, kakav je Mars, gde materije mogu biti nanoskopske i nekristalizovane. Posledično, naše metode otkrivanja nisu odgovarajuće - kaže Livi.
Trenutno nije moguće opremiti marsovski rover elektronskim mikroskopom jer su ti uređaji preveliki i zahtevaju previše energije, pa će uzorci morati da budu dopremljeni na Zemlju sa Marsa ako želimo da proučavamo nanoskopske dokaze života, piše „Sajens alert“.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari