Kinezi kopaju jednu od najdubljih rupa na svetu: Kada su Rusi to uradili, rekli su da su došli do samog pakla (VIDEO)
Moćna bušilica bi mogla da dođe do sistema krede u kojem se nalaze stene stare više od 140 miliona godina
Kineski naučnici su krajem maja započeli bušenje najdublje rupe u toj zemlji, a moćne bušilice bi trebalo da prodru na dubinu od deset kilometara.
Poduhvat se sprovodi u regiji Hinjiang koja je veoma bogata naftom.
- Ovaj projekat nije bio nimalo lak. Konstrukcija mašinerije uz pomoć koje bi mogla da se iskopa najdublja rupa u našoj zemlji, može da se uporedi sa velikim kamionom koji vozi na dve tanke čelične sajle - objasnio je Sun Jinsheng iz Kineske inžinjerske akademije.
Youtube/New China TV
Stručnjaci su predvideli da će moćna bušilica proći kroz više od deset kontinentalnih slojeva i da će doći do sistema krede u kojem se nalaze stene stare više od 140 miliona godina.
Pročitajte još:
Sprovođenje ovog projekta planirano je duže vreme, a priprema je počela posle izjave predsednika Kine Sija Đinpinga, koji je 2021. godine pozvao vodeće nacionalne naučnike da više istražuju unutrašnjost planete kako bi se otkrili mineralni i energetski resursi koji se kriju u utrobi Zemlje, ali i kako bi se poboljšala procena rizika od prirodnih katastrofa, poput potresa i erupcija vulkana.
Prema prvim analizama, utvrđeno je da su stene duboko ispod površine naše planete mnogo vlažnije nego što se očekivalo, jer eksperti nisu do sada imali saznanja da se voda nalazi tako duboko u stenama.
- Umesto sloja bazalta, koji su stručnjaci očekivali da otkriju ispod sloja granita, prilikom ovog iskopavanja utvrđeno je da se ispod sloja magmatskog granita nalazi sloj metamorfnog granita - saopšteno je.
Podaci koji budu prikupljeni u ovom istraživačkom poduhvatu biće dragoceni stručnjacima iz najrazličitijih oblasti.
Ruski poduhvat
Iako ova kineska avantura deluje impozantno, to nije najveća bušotina na planeti.
Najdublja rupa koju je čovek iskopao u Zemlji je bila ruska superduboka bušotina Kolja, nastala 1989. godine i to posle 20 godina bušenja, a njena dubina iznosi 12.262 metra.
Nalazi se na poluostrvu Kolji u severozapadnom delu Rusije, a projekat je započet krajem maja 1970. godine.
Lokalno stanovništvo je uvereno da se odatle mogu čuti vrisci duša mučenih u paklu.
Youtube/Discovery Channel Россия
Kopali su u ime nauke, kako bi saznali šta se nalazi ispod nas. Projekat bušenja Zemljine površine počeo je blizu Murmanska sedamdesetih godina, kad su sovjetski naučnici želeli da ispitaju Zemljinu koru.
U vreme Hladnog rata, velike sile su se borile na mnogim frontovima, pa i u svemiru, a postojala je i želja da se prodre što dublje u Zemljinu koru.
Bušenje je obustavljeno 1992, jer je temperatura bila oko 180 stepeni, što je bilo toplije nego što su naučnici predvideli.
Ukoliko istraživači žele da nastave da kopaju, morali bi da da otkriju kako da prevaziđu temperaturnu prepreku.
Put u središte Zemlje
Amerikanci su prvi počeli sa istraživanjem dubina. Kasnih pedesetih godina, zanimljivo nazvano Američko društvo raznovrsnosti skovalo je plan da se buši do omotača. Bilo je to neformalno društvo sastavljeno od istaknutih članova američke naučne zajednice.
Nisu želeli da izbuše veoma duboku rupu već su, predvođeni piscem Džonom Stajnbekom, odlučili da idu prečicom kroz okeansko dno Pacifika nadomak Gvadalupea, u Meksiku. Zemljina kora je tanja na okeanskom dnu, pa su mislili da će im to dati određenu prednost. Međutim, mana tog plana je što je tu i okean najdublji.
Sovjeti su počeli da buše na Arktičkom krugu 1970. godine. Godine 1990, Nemci su počeli sa kopanjem u Bavariji, a dostigli su dubinu od devet kilometara.
Ipak, ekspedicije su se završavale neuspesima. Bilo je blokada, visokih temperatura, troškova i politike - sve to je zaustavilo san naučnika da kopaju dublje ili da obore rekord.
Od Koljske bušotine se odustalo 1992. godine, kada su temperature dostigle 180 stepeni, što je bilo dvostruko više nego što su naučnici očekivali. Osim toga, nakon sloma Sovjetskog Saveza nije bilo ni novca kako bi se nastavilo finansiranje takvih projekata. Ovakve ekspedicije su veoma skupe, zbog čega ih je veoma teško ponoviti.
Vrata pakla
Uprkos svemu, Rusi su došli do više naučnih otkrića. Otkrivena je voda na 12 kilometara dubine, kao i 24 nove vrste dugo izumrlih ćelijskih organizama i kamenje staro 2,7 milijardi godina.
Superduboka bušotina ima prečnik od 23 centimetra, a njen metalni poklopac je zavaren.
Međutim, ono što je privuklo najviše pažnje i ono po čemu je ova rupa postala poznata i u svetu jesu čudni zvuci koji dopiru iz nje.
Lokalni stanovnici kažu da je rupa toliko duboka da mogu da čuju vrištanja ljudi koje muče u paklu, zbog čega su je i nazvali “bunar za pakao”.
- Znamo šta smo videli i čuli. I apsolutno sam siguran da smo bušili do kapija pakla - navodno je tada rekao jedan geolog.
Ipak, većina snimaka čudnog vrištanja koji se mogu naći na internetu su, kako se ispostavilo, iz filma "Baron Blood" iz 1972. godine i uopšte ne potiču iz rupe.
Inače, ako biste upali u tu rupu, bilo bi vam potreno 3,5-4 minuta da padnete na dno.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari