Finsku stalno proglašavaju najsrećnijom zemljom na svetu, ali evo šta o tome misle sami Finci

Na pitanje šta ga čini srećnim, Frank Martela je pokazao fotografiju bicikala njegove dece, jarkih boja.

- Vodio sam najmlađe dete u vrtić kada sam video ove bicikle, stotine njih parkiranih napolju - rekao je.

Pojedina deca, neka stara sedam godina, sama putuju od kuće do škole i natrag ili sama odlaze napolje da se igraju.

Martela, filozof i istraživač na Univerzitetu Alto u Espu u Finskoj, ceni slobodu koju njegova deca tamo imaju.

- Mlađa deca mogu sama da se kreću. To je nešto što o čemu možda Finci ne razmišljaju sve dok ne odu u neku drugu zemlju. Uzimaju to zdravo za gotovo - rekao je.

Visoki nivoi društvenog poverenja bi mogli da objasne zašto se Finska već šest godina zaredom proglašava najsrećnijom zemljom na svetu.

AP Photo/David Goldman, file

Prema Svetskom izveštaju sreće, većina Finaca očekuje da će im novčanik biti vraćen ukoliko ga izgube.

- U Helsinkiju je potpuno normalno da bebe budu napolju, naravno, prate ih preko monitora ili sa prozora, ali možete videti kolica kako stoje napolju dok roditelji pazare u prodavnici ili piju kafu - rekla je Dženifer De Paola, psiholog i stručnjak za finsku sreću koja se u tu zemlju doselila kada je imala 25 godina.

Finska je takođe poznata po balansu između privatnog i poslovnog okruženja. Finci su, primera radi, iznenađeni kada čuju da ljudi u drugim zemljama nemaju neke "jednostavne veštine", poput paljenja vatre u prirodi.

Finci su "oslobodili" decu, veruju komšijama, stopili su se sa prirodom i posao napuštaju na vreme. Poslovne četvrti su posle 17 sati prazne.

Međutim, kada ih upitate šta misle o tome da je njihova zemlja najsrećnija na svetu, odgovori variraju.

- Uvek smo iznenađeni da smo i dalje prvi. Svake godine raspravljamo kako je to moguće - rekla je Meri Larivara, stručnjak za pitanja mentalnog zdravlja.

Profimedia

- Mi se ne slažemo sa tim, to za nas nije stvarnost - rekao je jedan Finac za Biznis insajder.

Možda bi Finci više voleli da kažu da su zadovoljni, a ne srećni.

Šta kaže anketa?

Jedan od problema je samo istraživanje tima nezavisnih stručnjaka koje je objavila Mreža za razvoj održivih rešenja UN. 

Podaci su uzeti od Galupove ankete u kojoj su ljudi širom sveta ocenjivali svoje živote na osnovu određenih parametara, od najboljeg do najgore zamišljenog scenarija života za njih. Ispitanici su sopstvene živote ocenjivali na skali od 1 do 10.

- Pitanje je glasilo koliko ste trenutno zadovoljni svojim životom, tako da sreća nije pomenuta. Sreća ima više veze sa emocijama i načinom na koji se ispoljavaju. Smejanje i radost su više povezani sa srećom nego sa pojmom zadovoljstva životom. Jednostavno, bolje zvuči da to nazovete izveštaj o sreći nego izveštaj o tome koliko ste zadovoljni životom - rekla je De Paola.

Profimedia

Zapravo, Finci mogu biti krajnje pesimistični i ne opisuju sebe kao preterano srećne ljude.

Larivara kaže da Finci nisu baš dobri u kreiranju atmosfere optimizma. Ipak, naglasila je da pesimizam i zadovoljstvo mogu simultano postojati.

Finci su često stereotipno opisivani kao introvertni i povučeni i ljudi koji gledaju svoja posla.

Tokom leta odlaze u privatne letnje kolibe i vikendice u ruralnim područjima, i to na nekoliko nedelja.

Klima takođe utiče na sve. Zime su hladne i nenormalno duge, pogotovo na severu, gde tokom zimskih meseci neprestano vlada tama.

Ipak, tačno je da su Finci zadovoljni onim što imaju.

- Zovu nas i pitaju da li volimo kako živimo. Mi jednostavno kažemo da je trenutno sve u redu, možda da pozovu sutra - rekao je jedan lokalni meštanin komentarišući slične ankete.

Država blagostanja

Možda Finci nisu baš toliko srećni, ali zato nemaju strahove i brige kao ljudi na nekim drugim mestima.

Finska je poznata po svom sistemu blagostanja. Vlada je 2021. godine potrošila 24 odsto BDP-a na društvenu zaštitu. Porezi su veći, ali zato građani dobijaju dosta toga zauzvrat.

Zdravstveno osiguranje i obrazovanje je besplatno za sve građane, sve do doktorskih studija. Država takođe plaća deo dečijeg dodatka, a zaposleni imaju pravo na četiri nedelje letnjeg godišnjeg odmora i jednu nedelju zimskog, uz 13 državnih praznika koji se takođe obeležavaju neradno.

AP Photo/Pavel Golovkin

Od malih nogu se Finci uče da se ne mire sa lošim radnim uslovima.

- Adekvatna plata, odmori, radni sati, posao koji se slaže sa njihovim sposobnostima... Sve su to stvari koje svaki Finac očekuje - rekla je De Paola.

Primera radi, ukoliko neko u Finskoj izgubi posao, država će mu pomoći dok ne nađe drugi.

- Ne morate toliko brinuti o novcu kao, na primer, u SAD. Ako ostanem bez posla, to neće uticati na obrazovanje moje dece ili ženino zdravstveno osiguranje - dodao je Martela.

"I mi imamo probleme"

Svakako, i u Finskoj ima dosta izazova.

- Ljudi zaboravljaju da i u drugim zemljama ne cvetaju uvek ruže. Teško je naći zemlju u kojoj nema društvenih problema - rekla je Larivara.

Ona posebno ističe krizu mentalnog zdravlja, naročito među tinejdžerima.

Kao i u većini drugih država, problemi mentalnog zdravlja su se pojačali tokom pandemije koronavirusa. U proleće 2021. je zadovoljstvo životom među tinejdžerima opalo, dok su se pojačali depresija, anksioznost i usamljenost.

Prema studiji objavljenoj u magazinu o psihijatriji i mentalnom zdravlju adolescenata, mladi Finci se u poslednje dve decenije sve više žale na mentalne probleme.

Osim toga, populacija Finske stari - 21,9 odsto čine stariji od 65 godina. Zemlja je treća na svetu po udelu starijih ljudi u društvu, posle Japana i Italije.

Profimedia

Tu je, naravno, i jaz između onih sa većim i manjim primanjima. Mnogi smatraju da su srećni samo bogati koji žive u gradovima jer mogu da priušte i vikendice za svoje duge letnje odmore.

De Paola, koja se preselila iz Italije u Finsku, kaže da je osetila promenu.

Najviše je cenila to što u Finskoj može da "naprave pauzu" i promeni tok svog života, zahvaljujući državnoj politici. Tamo građani često naprave pauzu u svojoj karijeri, pa se vrate na univerzitet ili se bave nečim drugim.

Nakon godina studiranja kliničke psihoilogije u Italiji, za De Paolu je bilo prirodno da se bavi psihoterapijom.

- Međutim, radila sam druge poslove godinama kako bih shvatila šta zapravo želim da radim - rekla je Italijanka koja je trenutno na doktorskim studijama.

Ono što ju je takođe iznenadilo jeste da Finci često u svojim vikendicama uopšte nemaju struju, a pojedinci ni vodu.

- Oni vole da se kupaju u jezerima. To je nešto neobično što njih čini srećnima - zaključila je.

 

BONUS VIDEO

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi