Da li će se NATO osramotiti? Obećavaju kule i gradove Švedskoj, a Erdogan ih drži u šaci

Zvaničnici NATO-a su u trci sa vremenom da izbegnu sramotu da Alijansa na kraju ne ispuni sopstveni cilj da se Švedska primi u vojni savez do 11. jula.

I Švedska i njen sused Finska izrazile su nameru da se pridruže NATO-u kroz svoju politiku u maju prošle godine, samo nekoliko nedelja nakon što je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini. Finska je pristupila Alijansi u aprilu ove godine, udvostručivši granicu saveza sa Rusijom, ali je pristupanje Švedske trenutno blokirano.

Opšte je prihvaćeno da su oružane snage Švedske kompatibilne sa NATO-om. Švedska ima stalnu delegaciju u NATO-u i smatra se bliskim partnerom Alijansi, što znači da bi pridruživanje trebalo da bude relativno jednostavno.

Zašto onda Švedska ne može da se pridruži?

Problem je Turska, strateški važna članica NATO-a zbog svog geografskog položaja i na Bliskom istoku i u Evropi, i druga po veličini vojna sila Alijanse, koja blokira pristupanje Švedske iz više razloga.

Ono što je najvažnije, Ankara tvrdi da Švedska dozvoljava pripadnicima priznatih kurdskih terorističkih grupa da deluju u Švedskoj, pre svega militantnoj Radničkoj partiji Kurdistan (PKK). Švedska je promenila svoje zakone o terorizmu ranije ove godine, čineći krivičnim delom pripadnost ovim grupama, iako je još nejasno da li je to dovoljno za Tursku.

AP Photo/Markus Schreiber

Turska takođe tvrdi da je švedska vlada bila saučesnik u protestima krajnje desnice u kojima su ljudi spaljivali Kuran ispred turske ambasade u Stokholmu. Nedavno je Ankara poručila da želi da Švedska reaguje nakon što su švedski poslanici projektovali zastavu PKK na zgradi parlamenta u Stokholmu u znak protesta zbog reizbora turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u nedelju. Portparol švedskog parlamenta je priznao da su ljudi projektovali slike na bočne strane zgrade, ali nisu imali konkretne dokaze o tome šta je projektovano ili ko je odgovoran, navodi Rojters.

Konačno, postoji zabrinutost zbog toga koliko je Erdogan voljan da sebe opiše kao Putinovog prijatelja. Neposredno pre nego što je ponovo izabran, rekao je za CNN da on i Putin imaju „poseban odnos“.

Zvaničnici NATO-a i ljudi u švedskoj vladi sada su zabrinuti da bi propuštanje roka 11. jula, datuma sledećeg zvaničnog samita Alijanse u litvanskoj prestonici Vilnjusu, poslalo opasnu poruku protivnicima. To uključuje Rusiju, Severnu Koreju i Kinu.

- Ako se rok propusti, to govori ljudima poput Putina da postoji slaba karika u zapadnom savezu. To im daje vremena i prostora da izazovu probleme. To bi moglo biti bilo šta, od sajber napada do finansiranja i podsticanja daljih spaljivanja Kurana kako bi se izazvala podela u Švedskoj - rekao je jedan diplomata NATO-a za CNN.

Jedan istočnoevropski diplomata rekao je da, pored „ohrabrivanja neprijatelja“ NATO-a, svako odlaganje rizikuje „davanje osećaja da Erdogan ima moć nad Alijansom“. Neimenovani diplomata koji je pričao za pomenuti američki medij dodao je da će „Erdogan iskoristiti trenutak da iscedi svaku kap iz ove situacije i baciće loptu Švedskoj - čineći je taocem svojih antiterorističkih zakona“.

Profimedia

Zvaničnici iz većine država NATO-a su optimisti da se dogovor može postići pre jula, ali su svesni da bi to moglo da ima određenu cenu.

Više zvaničnika ukazuje na način na koji je Erdogan postigao dogovor sa Evropskom unijom prema kom je Turskoj, između ostalih pogodnosti, dala 6 milijardi evra u zamenu da primi sirijske izbeglice koje su bile na putu ka Evropi. Erdogan je, više puta su ponavljali evropski zvaničnici, znao da ima Brisel u šaci jer je mogao efikasno da „preplavi“ Evropu izbeglicama kad poželi.

Treba sklopiti dogovor

Šta bi saveznici iz NATO mogli da daju Erdoganu što bi ga moglo navesti da se predomisli u vezi sa Švedskom?

Za početak, Turska želi da američki Kongres odobri kupovinu američkih borbenih aviona F-16. Dok američki zvaničnici ne žele da otvoreno povežu pitanje Švedske i F-16, zvaničnici kažu da iza kulisa postoji očigledan dogovor koji treba sklopiti.

Diplomate su takođe svesne da je turska ekonomija u teškom stanju, sa rastućom inflacijom i kolapsom vrednosti njene valute u odnosu na dolar i da su SAD i EU uvele sankcije zemlji.

Iako postoji prostor za postizanje dogovora, a saveznici koji se zalažu za ulazak Švedske imaju šta da ponude, postoji nekoliko pitanja zbog kojih bi NATO do 11. jula mogao da ostane bez onog što želi.

Prva je Erdoganova nepredvidljivost. Nedeljni izbori bili su najbliži gubitku vlasti u poslednjih 20 godina, pa saveznici strahuju da znači da bi to moglo da podstakne Švedsku kada je u pitanju njena antiteroristička politika.

Kenny Holston/Pool Photo via AP

Malo je verovatno da će Švedska uvesti stroge zakone slične Erdoganovim, posebno kada su u pitanju Kurdi. U ovom trenutku jedina odluka bi mogla biti da Erdogan tvrdi da su promene koje je Švedska već napravila u svojim zakonima o terorizmu njegova lična pobeda i da spusti loptu.

Osim toga, Turska nije jedini problem - Mađarska se takođe protivi ulasku Švedske u NATO.

Ova dva pitanja na nekom nivou su u međusobnoj interakciji: ako bi Erdogan prihvatio švedske zakone o borbi protiv terorizma kao dovoljne, samo bi Mađarska blokirala celu stvar, čime bi Erdogan rizikovao da u poređenju sa njom izgleda slabo, strahuju evropski zvaničnici.

Sa druge strane, prošvedski saveznici, uključujući Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo, verovatno dve najuticajnije članice NATO-a, vide 11. jul kao siguran datum i privatno nude Švedskoj uveravanja da je to njihov prioritet, bez obzira na to šta Turska uradi.

Ulazak Švedske u NATO bio bi poslednji korak u jačanju i širenju Alijanse, za šta je izgovor bila vojna operacija Rusije u Ukrajini, koja je bila povod i opravdanje za povećanje potrošnje na odbranu.

Rusija je počela svoj rat pre svega delom zbog širenja NATO-a, a Ukrajina sada takođe želi da se pridruži Alijansi. Čak se i Japan okreće NATO-u, a ministar spoljnih poslova te zemlje rekao je za CNN da pregovara o otvaranju prve kancelarije za vezu NATO-a u Aziji.

Ipak, po svemu sudeći, Švedska još dugo neće biti deo ovog vojnog bloka formiranog za suprostavljanje Rusiji.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi