Stoltenberg otkrio kada bi Švedska mogla da uđe u NATO i koliko je članstvo zapravo samo formalnost
Stokholm je prošlog maja podneo zahtev za ulazak u Alijansu, ali mu Ankara stoji na putu
Put Švedske ka članstvu u NATO-u mogao bi postati jasniji nakon predstojećih izbora u Turskoj, koji predstavljaju pretnju rukovodstvu predsednika Redžepa Tajipa Erdogana posle više od dve decenije, izjavio je za „Politiko" generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.
- Moj cilj ostaje da posle turskih izbora, ali pre samita u Vilnjusu, imamo i ratifikaciju Švedske - rekao je šef NATO-a u komentarima koje je „Politiko" objavio u četvrtak, misleći na godišnji sastanak lidera alijanse u Litvaniji ovog jula.
Švedska je prošlog maja podnela zahtev za ulazak u NATO zajedno sa svojim skandinavskim susedom Finskom, ali dok je finsku aplikaciju ovog meseca ratifikovala Erdoganova vlada u Ankari, kandidatura Stokholma je i dalje bez rešenja. Situaciju komplikuje tekući spor oko podrške Švedske kurdskim grupama koje Turska označava kao terorističke organizacije.
Prošle godine Švedska je takođe obustavila prodaju oružja Ankari nakon pokretanja turske ofanzive protiv kurdskih militanata u severnoj Siriji. Mađarska takođe do sada nije odlučila da ratifikuje članstvo Švedske u NATO.
Pročitajte još:
Međutim, s obzirom na to da zapadne zemlje navijaju za to da se Erdoganova stolica ljulja zbog navodno neizvesnih izbora u maju, Stoltenberg je sugerisao da bi ovo mogla biti priliku da se očisti velika prepreka na putu Švedske ka NATO-u.
AP Photo/Susan Walsh
Stoltenberg je, međutim, upozorio da ne može da pruži „nikakve garancije“ u ime „suverenih nacionalnih parlamenata“. On je dodao da ratifikacija Finske za pristupanje Alijansi dokazuje da „vrata NATO-a ostaju otvorena“.
Ukoliko bi članstvo Švedske u NATO-u bilo potvrđeno, to bi značilo da bi oko 96 odsto ljudi u Evropskoj uniji živelo u nekoj zemlji NATO-a, ističući da bez obzira na stopiran proces ova nordijska zemlja već „sada sedi za stolom NATO-a“, što govori o tome da je članstvo u Alijansi samo formalnost.
Ankete u Turskoj pokazuju da je Erdoganovo rukovodstvo ugroženo zbog nezadovoljstva javnosti na reakciju vladajuće partije na februarske zemljotrese, u kojima je poginulo najmanje 45.000 ljudi. Oko 1,5 miliona ljudi ostalo je bez krova nad glavom, a procenjuje se da je sada potrebno oko 500.000 novih domova za njihov smeštaj, prema procenama UN.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari