Pre 23 godine Putin je postao predsednik Rusije: Ubrzo je, u samo nekoliko poteza, pokazao da se sa njim ne treba šaliti

Na današnji dan pre 23 godine, 7. maja 2000. godine, Vladimir Putin je prvi put preuzeo dužnost predsednika Rusije nakon što je 26. marta iste godine pobedio na izborima. Neposredno pre toga bio je privremeni predsednik od 31. decembra 1999. godine, posle ostavke Borisa Jeljcina.

Putin je bio predsednik 18 godina, a premijer pet, preživeo je uspone i padove, međunarodne sukobe, ekonomske krize, prirodne katastrofe i sve vreme vodio Rusiju napred.

Iako se često viđa u javnosti, ljubomorno čuva svoj privatni život, a u njegovoj biografiji stoji da ima dve odrasle ćerke, da je razveden, kao i da ima unuke.

Rusija u 21. veku poznaje samo Putina kao svog lidera. Nakon što je bio premijer (1999), izabran je za predsednika 2000. godine i na toj funkciji je bio do 2008, kada ga je na izborima pobedio Dmitrij Medvedev. Potom se vratio na mesto premijera, da bi 2012. ponovo pobedio na predsedničkim izborima i na tom mestu ostao do danas.

Politički uspon

Odmah nakon diplomiranja, Putin je primljen u Komitet za državnu bezbednost (KGB), a revolucija 1989. zatekla ga je kao niskog agenta KGB-a u Drezdenu, u Istočnoj Nemačkoj.

Profimedia

Tamo je Putin bio svedok masovnih protesta koji su doveli do pada Berlinskog zida i Gvozdene zavese, a kada je rulja u decembru 1989. opkolila sedište KGB-a u Drezdenu, Putin je pozvao u pomoć, ali Moskva, pod Mihailom Gorbačovim, nije reagovala.

Vrativši se u rodni Lenjingrad (koji će ubrzo ponovo dobiti staro ime Sankt Peterburg), preko noći je postao desna ruka novog gradonačelnika Anatolija Sobčaka. Uspeo je da preživi Sobčakov politički pad i nastavio je uzlaznom putanjom. Preselio se u Moskvu, napredovao u Federalnoj službi bezbednosti (FSB, naslednik KGB-a) i završio na poslu u Kremlju.

U to vreme predsednik Rusije je bio Boris Jeljcin. Biznismeni poput Borisa Berezovskog bili su ključne pristalice Jeljcina i postali su uticajni u oblikovanju javnog mnjenja kada su se izbori vratili u Rusiju.

Jeljcin je imenovao Putina za premijera 16. avgusta 1999. godine i na toj funkciji je ostao do kraja 1999. godine, kada je Jeljcin neočekivano podneo ostavku.

Drugi predsednik Rusije

Ramil Sitdikov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Putin je postao privremeni predsednik do 31. decembra 1999. uz podršku Berezovskog i drugih moćnika, a potom ga je narod krajem marta 2000. izabrao za svog predsednika, da bi dužnost preuzeo 7. maja.

Oligarsi i reformatori koji su bili bliski Jeljcinu u početku su bili zadovoljni što Rusija ima takvog predsednika, do tada nedovoljno istaknutog i naizgled povodljivog, ali se ispostavilo da su ga pogrešno procenili.

U roku od tri meseca od stupanja na dužnost Putin je preuzeo kontrolu nad medijima, u vreme kada je stara garda Kremlja bila nespremna na takav potez. Na ovaj način novi predsednik je istovremeno uklonio moćne kritičare i preuzeo kontrolu nad zvaničnom verzijom državne priče, od rata u Čečeniji do terorističkih napada u Moskvi.

Tako je njegova popularnost počela da raste, a Rusija i njen vođa stekli su nove neprijatelje zbog svog značaja među svetskim silama.

Putin je postepeno uspeo da preuzme kontrolu nad 83 administrativne jedinice u Rusiji, postavljajući političare od poverenja za guvernere, a regionalne izbore za guvernere ukinuo je 2004, kada je uveo spisak od tri kandidata sa kog su regionali poslanici mogli da biraju narednog guvernera.

Sergei Karpukhin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Mnogi su ga optuživali da je “ukinuo demokratiju”, a regionalni izbori vratili su se nakratko 2012. godine, posle niza protesta, da bi u aprilu 2013. godine Putinova direktna kontrola bila vraćena donošenjem novih restriktivnih zakona.

Masovni protesti održavali su se u Moskvi i na drugim mestima između 2011. i 2013. godine, a demonstranti su zahtevali fer izbore i demokratsku reformu. To su bili najveći protesti koji su od devedesetih godina viđeni u Rusiji. U to vreme bilo je protesta i u drugim zemljama, a Putin je ove nemire doživeo kao sredstvo kojim zapadne vlade žele da se uvuku u Rusiju.

Zbog toga je on naizgled promenio stil, pozvao je na političku decentralizaciju i obećao regionima više kontrole nad ekonomijom. Ipak, čim je pretnja prošla, od ovoga se odustalo.

Četvrti predsednik Rusije

Posle četiri godine na mestu premijera, Putin ponovo postaje predsednik 2012. godine. Nakon još jednog trijumfa nastavlja da jača Rusiju, a brza okupacija Krima u februaru 2014. bila je njegova najveća pobeda do sada i najveći udarac za Zapad. Rusija je pokazala da sme i može da preuzme deo susedne zemlje na oči celog sveta, koji nije uspeo da je zaustavi.

Od tada je predsednik Rusije uspevao da diktira tempo Zapada i NATO i da odlučuje koliko želi da im izađe u susret u složenim diplomatskim igrama.

Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Nedostatak jedinstvenosti Zapada Putin je iskoristio najbolje što je mogao i okrenuo je njegovu slabost u svoju korist. Intervenišući u Siriji i podržavši proasadovske snage, osigurao se da niko nema potpunu kontrolu nad teritorijom koja je ključna za stabilnost Bliskog istoka, a dobio je i priliku da isproba novo naoružanje i vojnu taktiku.

Iako niko nije očekivao da će se Putin povući sa mesta predsednika kad mu istekne drugi mandat, nego da će naći način da ostane na toj poziji bez obzira na ograničenje, mnoge je izenadio zakon koji je ruska Državna duma donela u martu 2021. godine. Prema njemu predsedniku Putinu će biti dozvoljeno da se još dva mandata zadrži na mestu predsednika.

Prema jednoj od novih odredbi Ustava Rusije, ograničavanje broja mandata tokom kojih jedno te isto lice može vršiti dužnost predsednika Rusije odnosi se na aktuelnog lidera zemlje, bez uzimanja u obzir njegovih prethodnih predsedničkih mandata. Prema tome, ovo pravilo omogućava aktuelnom lideru da tokom još dva šestogodišnja mandata obavlja dužnost predsednika Rusije.

U okviru ovog mandata Putin je krajem februara 2022. odlučio da pokrene i specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini sa ciljem denacifikacije i demilitarizacije zemlje nakon što je Zapad odbio da da Rusiji bezbednosne garancije koje je tražila nedeljama pre nego što je bila prisiljena da odbrani narod Donbasa koji je u to vreme trpeo pojačano granatiranje ukrajinske vojske. Od tada se u rat protiv Rusije uključio ceo Zapad na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje podstiču finansiranje režima Vladimir Zelenskog i produženje sukoba u nadi da će iscrpeti Rusiju u kojoj je popularnost Vladimira Putina ostala na zavidnom nivou pošto je odlučio da odbrani otadžbinu pre nego što bude napadnuta.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi