Vukovi se posle 100 godina vratili u evropsku zemlju, ali nisu svi oduševljeni (VIDEO)

Vukovi su posle više od 100 godina ponovo viđeni u Belgiji.

Jan Gouvi, sa Flamanskog instituta za prirodu i istraživanje šuma, pratio je tragove u provinciji Limburg, na istoku zemlje.

Nije prošlo mnogo pre nego što je uočio vučje tragove, koje obični ljudi ne bi ni primetili.

Otisak prednje šape, blago ocrtan u blatu, najverovatnije je star nekoliko dana.

Prvi put, posle više od 100 godina, manja grupa vukova ponovo se nastanila na ovim prostorima.

Lov na vukove je nekada bio veoma raširen u Evropi. Prema lokalnim pričama, poslednjeg vuka je u Belgiji ustrelio kralj Leopold II u poslednjoj deceniji 19. veka.

Procene variraju, ali se pretpostavlja da od 15 do 20 vukova trenutno boravi u zemlji, pri čemu se jedan čopor nalazi u Flandriji, a drugi u južnom delu Valonije.

Brojevi su mnogo veći u Francuskoj i Nemačkoj, primera radi, gde ima nekoliko stotina ovih životinja. Sa druge strane, britanska vlada je odbacila plan da ponovo uvede populaciju vukova na tim prostorima.

Međutim, povećanje broja vukova ne nailazi na oduševljenje svih zajednica, iako konzervacionisti pozdravljaju te planove.

- Jedan od razloga zašto su se vratili je zakonska zaštita - rekao je Jan.

Vukovi su zaštićeni prema Bernskoj konvenciji i Direktivi o staništima EU iz 1992. godine, čime je zabranjeno ubijanje ili namerno hvatanje ovih životinja, iako postoje određeni izuzeci.

- Od početka devedesetih, svašta se dogodilo u Evropi, pa su vukovi počeli da se rasipaju po kontinentu - objasnio je Jan.

Profimedia

Veruje se da u 27 zemalja članica EU obitava oko 19.000 vukova.

Analize iz Belgije su pokazale da se vukovi uglavnom hrane srndaćima i divljim svinjama.

Farmeri zabrinuti

Međutim, 15 odsto njihove hrane čini stoka, tako da su lokalni farmeri prilično zabrinuti.

- Vukovi su nam uvek na pameti. Mogli bismo da stavimo još žičanih ograda, još stubova, ali ograda koja vas štiti od vukova ne postoji. Oni su veoma pametni, pređu svaku prepreku - rekao je Johan Šouteden, uzgajivač ovaca.

Kako je rekao, desetine njegovih ovaca je stradalo od 2018. godine, kada su vukovi ponovo počeli da se vraćaju u Belgiju.

Situacija se u međuvremenu pogoršala, zbog čega je oko 3.000 meštana 2021. godine održalo i protest. Iako vlasti nude određenu kompenzaciju za izgubljene životinje i novac za podizanje ograda pod električnim naponom, to nije dovoljno.

Profimedia/ANP JILMER POSTMA

- Želim da živim sa vukovima, ukoliko budemo plaćeni za dodatan rad koji moramo da obavljamo - rekao je.

Drugi se zalažu za radikalnije metode, a u pojedinim zemljama EU poslanici pokreću i glasanja da se ukine zaštićeni status vukova. Veruje se da se ne može dozvoliti da se populacija vukova povećava bez strožih kontrola.

U Švedskoj je 57 vukova ubijeno u januaru i februaru u lovu koji je odobrila vlada, iako su protivnici kritikovali ovaj potez.

Posebnu pažnju je privukao prošlogodišnji slučaj kada je vuk ubio Doli, ponija predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lejen.

Dozvoljeno je da vuk, sada označen kao GW950m, bude ubijen, jer je povezan i sa drugim napadima.

Profimedia

Jan Gouvi smatra da, posle čitavog veka bez vukova, nije iznenađujuće što je njihov povratak izazvao paniku.

- Ljudi moraju da prilagode svoje ponašanje. Moraju da izgrade čvrste ograde. Ukoliko to učine, moguće je živeti sa vukovima - rekao je.

Kada je reč o pozitivnim stranama povratka vukova u Evropi, stručnjak kaže da ove životinje smanjuju nivoe zaraza jer love bolesne i mlade.

- Morate da se zapitate da li sve stvari imaju pozitivne efekte, na način na koji to posmatramo kao ljudi. Možda neke životinje jednostavno imaju pravo da žive, a ne da žive samo zato što su nam korisne - poručio je.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi