Za 48 sati ubijeno više od 20 ljudi: Zašto se povećao broj masovnih pucnjava u SAD?

Kalifornija je ove sedmice za samo 48 sati imala četiri masovne pucnjave. Naoružani napadač je u ponedeljak otvorio vatru na dva rasadnika biljaka u Half Mun Beju, ubivši sedam i ranivši jednu osobu. Istog dana dve učenice su ubijene, a jedan nastavnik je ranjen nakon pucnjave u blizini škole u ​​Ajovi.

Nekoliko sati kasnije, drugi napadač je otvorio vatru 65 kilometara dalje na benzinskoj stanici u Ouklandu, ranivši sedam i ubivši jednu osobu.

Četrdeset osam sati ranije, u subotu je 11 ljudi ubijeno u plesnoj dvorani u kojoj su su se okupili uoči proslave lunarne Nove godine u Monterej Parku u blizini Los Anđelesa.

Ova tri slučaja pokazajuju da su masovne pucnjave sve češća pojava u Sjedinjenim Američkim Državama nego što su ranije bile.

Postoje različite definicije za ono što predstavlja masovnu pucnjavu, a neprofitna organizacija Arhiva oružanog nasilja - koja broji one pucnjave u kojima je četvoro ili više ljudi ubijeno ili povređeno, isključujući napadača - zabeležila je 40 takvih incidenata u SAD od početka godine.

To je najveći zabeležen broj masovnih pucnjava u januaru, prema navodima organizacije koja javno prati smrtne slučajeve i povrede izazvane oružjem u SAD.

AP Photo/Jae C. Hong

Prethodni rekord postavljen je prošle godine - 34. Između 2014. i 2022. godine zabeleženo je u proseku 25 masovnih pucnjava u januaru.

Porast nasilja ponovo je podstakao poznatu i politizovanu debatu u SAD o pravima na posedovanje oružja i zakonodavstvu.

Oružano nasilje svih vrsta je u porastu

Podaci pokazuju da su sve vrste nasilja iz vatrenog oružja, od ubistava, preko samoubistav,a do masovnih pucnjava, uglavnom u porastu u SAD.

Ukupan broj smrtnih slučajeva povezanih sa oružjem u SAD 2019. je iznosio 33.599. U 2022. broj umrlih je porastao na 44.290, što je povećanje od 31 odsto. Većina ovih smrti su samoubistva iz vatrenog oružja, a zatim ubistva.

Iako masovne pucnjave često izazivaju uzbunu, one čine mali deo smrtnih slučajeva izazvanih oružjem. Godine 2020. žrtve masovnih pucnjava činile su 1,1 odsto od ukupnog broja nastradalih iz vatrenog oružja.

Ipak, broj incidenata sa napadačima naglo je porastao poslednjih godina – devet od 10 najsmrtonosnijih masovnih pucnjava u SAD dogodilo se posle 2007.

Tanjug/AP Photo/Jae C. Hong)

Stručnjaci kažu da je teško odrediti tačne uzroke tog porasta, jer su masovne pucnjave često nepredvidive prirode, ali postoji nekoliko faktora koji bi mogli da utiču na njihovu sve veću učestalost.

Sve više Amerikanaca poseduje oružje

Jedan od glavnih faktora koji su uticali na povećanje broja incidenata jesta to što Amerikanci sada imaju više oružja nego što su imali ranije. Prodaja oružja u SAD dostigla je rekordna 23 miliona komada 2020, što je povećanje od 65 odsto u odnosu na 2019, i ostala je na visokom nivou i 2021.

FBI je sprovodio znatno više provera kupaca vatrenog oružja, što je propisano zakonom kada neko kupi oružje, u vremenima neizvesnosti, kao što su prvo zatvaranje zbog kovida 19 u martu 2020, nemiri nakon ubistva Džordža Flojda i neredi na američkom Kapitolu u januara 2021.

Džoš Horvic, kodirektor Centra „Džon Hopkins“ za rešavanje oružanog nasilja, rekao je da je veća prodaja povezana sa idejom da oružje čuva pojedinca, posebno u neizvesnim vremenima.

Horvic je dodao da porast nasilja, posebno na javnim mestima kao što su benzinske pumpe, plesni studiji i noćni klubovi, podstiče strah, koji neke ljude navodi da nabave vatreno oružje.

Pixabay

- Ljudi se plaše i žele da uguše taj strah kupovinom pištolja - rekao je on.

Zabrinutost, zakon i društveni trendovi kao uzroci

Neki stručnjaci takođe ukazuju na porast životnih stresora, kako uopšte, tako i zbog pandemije, posebno teškoća u vezi sa finansijama, zaposlenjem ili porodicom i odnosima u okviru nje.

Ova pitanja mogu da navedu neke ljude da „deluju ili reaguju nasilno“, rekla je Džeklin Šildkraut, privremena izvršna direktorka Regionalnog konzorcijuma za istraživanje nasilja vatrenim oružjem, na nestranačkom Rokfelerovom institutu upravljanja.

Ovo se ogleda u analizi američke tajne službe o 173 masovna napada sa žrtvama - od kojih su otprilike tri četvrtine izvršene vatrenim oružjem.

Izveštaj, objavljen u utorak, pokazuje da je skoro 93 odsto napadača imalo lični problem pre napada, bilo da se radi o razvodu, zdravstvenim problemima ili problemima u školi ili na poslu, i da je 10 odsto napadača između 2016. i 2020. umrlo tako što je izvršilo samoubistvo.

Šildkrautova takođe ističe da bi „toksična muškost" mogla da utiče na to: skoro svi masovni napadači (98 odsto) jesu muškarci.

Profimedia

- Ako pokušavamo da razumemo osnovne uzroke nasilja vatrenim oružjem, moramo da shvatimo zašto ljudi uopšte uzimaju vatreno oružje da bi naneli štetu, bez obzira na cilj te štete - rekla je Šildkrautova.

Zakoni o tome ko može da kupi oružje u SAD takođe bi mogli da budu važni, kažu neki stručnjaci - iako Kalifornija ima neke od najstrožih zakona o oružju u zemlji.

Međutim, Horvic je rekao da savezni zakon trenutno ne zahteva da se vrše provere nečije prošlosti prilikom privatne prodaje oružja, uključujući i izložbe oružja ili onlajn kupovine.

Zakoni o bezbednom skladištenju vatrenog oružja takođe su slabi u nekim državama, rekao je on, uprkos istraživačkim dokazima koji pokazuju da bezbedno odlaganje oružja smanjuje ukupan broj smrtnih slučajeva od vatrenog oružja.

- Kada uporedite ono što se dešava u Sjedinjenim Američkim Državama sa drugim zemljama, jedina stvar koju one ne moraju nužno da imaju jeste tako lak pristup vatrenom oružju - rekao je Horvic.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi