Opsednuti oružjem: Amerikanci se nemilosrdno ubijaju iz godine u godinu, a i dalje brane svoje "sveto pravo"

Sveprisutno oružano nasilje u Sjedinjenim Američkim Državama obeležilo je hiljade gradova koji su postali poznati po tregedijama u njima, dok je mnoge vratilo nekoliko decenija unazad. Ipak, veliki broj Amerikanaca smatra svoje pravo na nošenje oružja, sadržano u Ustavu SAD, svetim. S druge strane, kritičari Drugog amandmana kažu da to pravo ugrožava drugo: pravo na život.

Odnos Amerike prema posedovanju oružja jedinstven je na globalnom nivou, bez obzira na to što broj smrtnih slučajeva povezanih sa oružjem svakodnevno nastavlja da raste.

SAD ubedljivo na prvom mestu po broju komada oružja po glavi stanovnika

Sjedinjene Američke Države su jedina nacija na svetu u kojoj je broj civilnog oružja veći od broja ljudi.

Na svakih 100 Amerikanaca dolazi 120 komada oružja, prema švajcarskom istraživanju o malokalibarskom oružju (Small Arms Survey, skraćeno SAS). Nijedna druga nacija nema više civilnog oružja od njih.

Foklandska ostrva, britanska teritorija u jugozapadnom Atlantskom okeanu, na koju pravo polaže Argentina i u kojoj je rat vođen 1982. godine, druga je na listi, sa procenjena 62 komada oružja na 100 ljudi, što je skoro upola manja stopa od one u SAD.

Jemen, zemlja u kojoj već sedam godina bukti sukob, ima treću najvišu stopu posedovanja oružja, sa 53 komada oružja na 100 ljudi.

Pixabay

Dok je tačan broj vatrenog oružja u vlasništvu civila teško izračunati zbog niza faktora, uključujući neregistrovano oružje, ilegalnu trgovinu i globalni sukob, istraživači SAS-a procenjuju da Amerikanci poseduju 393 miliona od 857 miliona dostupnih civilnih oružja, što je 46 odsto svetskih zaliha civilnog oružja.

Prema istraživanju Galupa iz oktobra 2020, 44 odsto odraslih u SAD živi u domaćinstvu sa oružjem, a otprilike jedna trećine ga ima lično.

Neke nacije poseduju velike količine oružja zbog ilegalnih zaliha iz prošlih sukoba ili slabih ograničenja, a SAD su jedna od samo tri zemlje na svetu u kojima je nošenje (ili posedovanje) oružja ustavno pravo, kaže Zahari Elkins, vanredni profesor na Univerzitetu Teksasa u Ostinu i direktor Projekta uporednih ustava. Ipak, druge dve, Gvatemala i Meksiko, imaju tek deseti deo onoga što poseduju SAD.

Debata o oružju u tim zemljama manje je politizovana, objasnio je Elkins. Za razliku od SAD, ustavi Gvatemale i Meksika olakšavaju regulaciju, a zakonodavcima je lakše da ograniče posedovanje oružja, posebno imajući u vidu zabrinutost zbog organizovanog kriminala. U Meksiku postoji samo jedna prodavnica oružja u celoj zemlji i nju kontroliše vojska.

Profimedia

U SAD je proizvodnja vatrenog oružja u porastu, a i sve više Amerikanaca kupuje oružje. Samo 2018. proizvođači oružja proizveli su devet miliona komada vatrenog oružja u zemlji, što je više nego dvostruko u odnosu na količine proizvedene 2008. godine, prema navodima američkog Biroa za alkohol, duvan, vatreno oružje i eksploziv (ATF).

Samo u martu 2021. kupljeno je dva miliona komada oružja, što je taj mesec, prema navodima Nacionalne federacije streljačkih sportova, trgovinske grupe za industriju vatrenog oružja koja upoređuje broj provera FBI sa stvarnim podacima, smestilo na drugo mesto liste meseci u kojima je prodata najveća količina oružja.

SAD imaju najveću stopu ubistava vatrenim oružjem u razvijenom svetu

U 2019. broj ubistava po glavi stanovnika u SAD bio je četiri na 100.000 ljudi. To je 18 puta više od prosečne stope u drugim razvijenim zemljama. Više studija pokazalo je da pristup oružju utiče na povećanje stope ubistava vatrenim oružjem.

Skoro trećina odraslih Amerikanaca veruje da bi bilo manje kriminala kada bi više ljudi posedovalo oružje. Međutim, višestruke studije pokazuju da su tamo gde ljudi lako dolaze do vatrenog oružja smrtni slučajevi povezani sa oružjem obično češći, uključujući samoubistva, ubistva i nenamerne povrede.

Stoga nije iznenađujuće što SAD imaju više smrtnih slučajeva povezanih sa vatrenim oružjem nego bilo koja druga razvijena zemlja po glavi stanovnika. Stopa u SAD osam puta je veća nego u Kanadi, koja ima sedmu najvišu stopu posedovanja oružja u svetu, a 22 puta veća nego u Evropskoj uniji i 23 puta veća nego u Australiji, prema podacima Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju (IHME) iz 2019.

Profimedia

Stopa ubistava počinjenih vatrenim oružjem u Vašingtonu najveća je u odnosu na bilo koju američku državu ili okrug i blizu je nivoa u Brazilu, koji je na šestom mestu u svetu po ubistvima počinjenim vatrenim oružjem, prema podacima IHME.

Na globalnom nivou, zemlje Latinske Amerike i Kariba imaju najviše stope ubistava vatrenim oružjem, a na vrhu liste su Salvador, Venecuela, Gvatemala, Kolumbija i Honduras.

Aktivnosti narko-kartela i prisustvo vatrenog oružja iz starih sukoba, faktori su koji tome mnogo doprinose, utvrdila je studija "Global Mortality From Firearms" iz 2018, koja je obuhvatila peirod od 1990. do 2016. godine.

Nasilje povezano sa oružjem u Latinskoj Americi i na Karibima takođe se pogoršalo zbog oružja koje dolazi iz SAD. Oko 200.000 komada vatrenog oružja iz Amerike pređe granicu Meksika svake godine, prema izveštaju Kancelarije za odgovornost američke vlade iz februara 2021, koji se poziva na meksičku vladu.

Tokom 2019. godine 68 odsto komada vatrenog oružja koje je zaplenila policija u Meksiku poticalo je iz SAD, a oko polovine oružja koje je ATF proverio nakon što je zaplenjeno u Belizeu, Salvadoru, Hondurasu i Panami proizvedeno je ili zvanično uvezeno u SAD.

SAD su dom za četiri odsto svetske populacije, ali je na globalnom nivou u Americi izvršeno 44 odsto samoubistava vatrenim oružjem u 2019.

Zemlja je beležila najveći broj samoubistava vatrenim oružje u svetu svake godine od 1990. do 2019. godine.

Profimedia

Dok je lična bezbednost na vrhu liste razloga zbog kojih američki vlasnici oružja kažu da poseduju vatreno oružje, 63 odsto smrtnih slučajeva povezanih sa oružjem u SAD su zapravo samoubistva.

Više od 23.000 Amerikanaca umrlo je 2019. godine od prostrelnih rana koje su sami sebi naneli. Taj broj čini 44 odsto samoubistava iz vatrenog oružja u svetu i premašuje ukupan broj samoubistava u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu.

Sa šest samoubistava vatrenim oružjem na 100.000 ljudi, stopa samoubistava u SAD je u proseku sedam puta veća nego u drugim razvijenim zemljama. Globalno, stopa u SAD je samo niža u odnosu na Grenland, autonomnu dansku teritoriju sa relativno visokom prisutnošću oružja (22 komada oružja na 100 ljudi).

Više studija pokazalo je povezanost između posedovanja oružja i samoubistava. Jedna od tih studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Stanford, otkrila je da su muškarci koji poseduju pištolje pod skoro osam puta većim rizikom da umru od prostrelnih rana koje su sami sebi naneli nego muškarci koji ne poseduju pištolj. Žene koje su posedovale pištolje bile su pod 35 puta većim rizikom da izvrše samoubistvo vatrenim oružjem, u poređenju sa onima koje ih nisu imale, prema navodima studije iz 2020.

Nijedna druga razvijena nacija nema toliko učestale masovne pucnjave kao SAD

Polovina razvijenih zemalja sveta imala je najmanje jednu javnu masovnu pucnjavu između 1998. i 2019. Ali nijedna druga nacija nije imala više od osam incidenata tokom 22 godine, dok su Sjedinjene Američke Države imale više od 100, sa skoro 2.000 ubijenih ili povređenih ljudi.

Pixabay

Redovne masovne pucnjave su jedinstveni američki fenomen. SAD su jedina razvijena zemlja u kojoj su se masovne pucnjave dešavale svake godine u poslednjih 20 godina, prema rečima Džejsona R. Silva, docenta sociologije i krivičnog pravosuđa na Univerzitetu Vilijam Paterson.

Da bi uporedio SAD sa drugim zemljama, Silva koristi konzervativnu definiciju masovne pucnjave: događaj u kom strada četvoro ili više ljudi, isključujući ubicu, i koji ne spada u kriminalne aktivnosti vođene profitom, porodične tragedije i nasilje koje sponzoriše država. Koristeći ovaj pristup, utvrdio je da je 68 ljudi ubijeno, dok je 91 osoba povređena u osam javnih pucnjava u SAD samo tokom 2019.

Šira definicija masovnih pucnjava dovodi do još većih brojki.

Arhiva oružanog nasilja, neprofitna organizacija sa sedištem u Vašingtonu, definiše masovnu pucnjavu kao incident u kojem su najmanje četiri osobe mrtve ili povređene, isključujući napadača, i ne pravi razliku između žrtava na osnovu okolnosti u kojima su pogođene.

Oni su izbrojali čak 417 masovnih pucnjava u 2019, dok je 2021. zabeležen 641 incident.

Čini se da državna politika prema oružju takođe igra veliku ulogu. Studija iz 2019. objavljena u časopisu "British Medical Journal" pokazala je da su američke države sa labavijim zakonima o oružju i većim brojem komada oružja imale veće stope masovnih pucnjava.

Administracija predsednika Džoa Bajdena obnovila je pozive za reformu zakona o oružju nakon masovnih pucnjava u Koloradu, Južnoj Karolini i Teksasu ove godine. U martu prošle godine Predstavnički dom je usvojio zakon koji će od nelicenciranih i privatnih prodavaca, kao i od svih licenciranih prodavaca, zahtevati da obave federalne provere pre svake prodaje oružja i da budu sigurni da su kupci u potpunosti provereni pre prodaje.

Profimedia

Zakoni su sada stali u Senatu, gde, uprkos naporima nekih demokrata da izgrade dvostranačku podršku, nema naznaka da će biti dovoljno glasova da se prevaziđe filibaster od 60 glasova. Decenijama su političke blokade sabotirale takve pokušaje u SAD, a stranačka podela odražava se i na populaciju, sa 80 odsto republikanaca i 19 odsto demokrata koji kažu da su zakoni o oružju u zemlji ili dobri ili da bi trebalo da budu manje strogi.

Na sve to, masovne pucnjave i dalje podstiču potražnju za dodatnim oružjem, kažu stručnjaci, a aktivisti za kontrolu oružja tvrde da je vreme za reformu odavno isteklo.

Organi Ujedinjenih nacija izrazili su zabrinutost, ukazujući na američke „istrajne" zakone koji dozvoljavaju vlasnicima oružja u najmanje 25 država da ih koriste u bilo kojoj situaciji u kojoj veruju da im preti neposredna opasnost, a da prethodno ništa ne urade u smeru smirivanja situacije. U izveštaju Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava iz 2019. navodi se da zakon može da podstakne ljude da na situacije reaguju smrtonosnom silom, umesto da je koriste kao poslednje sredstvo.

U eseju iz 2020. koji je objavio Centar za američki progres, liberalni istraživački centar iz Vašingtona, zagovornica kontrole oružja Rukmani Batija rekla je da je američki lobi za oružje prigrabio narativ zasnovan na pravima „kako bi opravdao opasno pravo posedovanja i korišćenja vatrenog oružja“.

- Držite se svog temeljnog zakonodavstva, iskrivljujete razumevanje ljudi o njihovim pravima na bezbednost i, u najgorim slučajevima, ovlašćujete ih da drugoj osobi oduzmu pravo na život - rekla je ona.

Broj smrtnih slučajeva smanjio se posle donošenja strožih zakona u određenim zemljama

Nedugo nakon masovne pucnjave u Tasmaniji, Australija je zabranila puške i sačmarice i pooštrila pravila za izdavanje dozvola. Tokom naredne decenije broj smrtnih slučajeva povezanih sa oružjem opao je za 51 odsto.

Profimedia

Porast broja smrtnih slučajeva u Južnoj Africi tokom decenije podstakla je vladu da donese nove zakone koji zabranjuju određeno vatreno oružje, nalažu proveru korisnika i pooštravaju uslove za izdavanje dozvola, čime je ograničen broj vlasnika oružja.

Masovna pucnjava 1996. podstakla je britanski parlament da dodatno pooštri zakone o oružju i zabrani privatnu kupovinu oružja. Broj smrtnih slučajeva povezanih sa oružjem pao je za četvrtinu tokom decenije koja je usledila.

Tri masovne pucnjave u tri godine navele su Finsku da revidira svoje zakone o oružju 2011. Broj smrtnih slučajeva od oružja već je bio opao, ali je između 2011. i 2019. godine došlo do pada od dodatnih 17 osto.

Nakon pucnjave 19-godišnjaka 2002. godine nemački parlament je usvojio ograničenja vezana za oružje za mlade ljude, uključujući zabranu prodaje oružja velikog kalibra i zahtevanje psihološke procene pre kupovine. Kasnije je naložio registraciju oružja i bezbednosne provere skladištenja nakon još jedne masovne pucnjave.

Na Novom Zelandu zakoni o oružju su brzo izmenjeni nakon pucnjave u džamiji u Krajstčerču 2019. Samo 24 sata nakon napada, u kojem je ubijena 51 osoba, premijerka Džasinda Ardern najavila je da će se zakon promeniti. Parlament Novog Zelanda skoro jednoglasno je glasao za promenu zakona o oružju posle manje od mesec dana, zabranjujući sve poluautomatsko oružje vojnog tipa.

Mnoge zemlje širom sveta uspele su da se suoče sa nasiljem uzrokovanim vatrenim oružjem. Ipak, uprkos hiljadama izgubljenih života u SAD, samo polovina odraslih Amerikanaca podržava strože zakone o oružju, prema nedavnom istraživanju Peva, a politička reforma je u zastoju.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi