Kako je povlačenje iz Avganistana i u 2022. nastavilo da proganja Ameriku?
03.01.2023 | 08:14
Korupcija, glad, siromaštvo... samo su neke od posledica američke invazije Avganistana
Copyright Lance Cpl. Nicholas Guevara/U.S. Marine Corps via AP, File
Američka vojska se sa saveznicima povukla iz Avganistana u avgustu 2021. godine pred naletom talibana.
Više od godinu dana kasnije, iz ove zemlje i dalje stižu nepovoljne vesti.
Smeštanje izbeglica u američkim vazdušnim bazama prouzrokovalo je štetu od skoro 350 miliona dolara na opremi i u postrojenjima, sumiralo se u izveštaju Pentagona.
To, naravno, nije jedina stvar koja ukazuje na bezbroj propusta i nedela koja su se dešavala u Avganistanu tokom američke okupacije, ali i nakon nje.
Potvrđena ogromna korupcija
Nekadašnji avganistanski predsednik, Hamid Karzai, u decembru je potvrdio da ulazak američkih trupa u tu zemlju nikada nije bio zarad izgradnje države i demokratije već kako bi se područje koristilo za pranje novca iz poreskih baza u SAD i Evropi.
- Preuzimam punu odgovornost za korupciju i podmićivanje u službama... Ali, poređenja radi, velika korupcija, izvršena u stotinama miliona dolara, bila je očigledno američka stvar... Da, bilo je korupcije, ali kriviti avganistansku vladu ili Avganistance za to je pogrešno. Mi preuzimamo odgovornost. Nikada neću reći da nije bilo korupcije. Ali ko je bio odgovoran za to? Avganistanci ili naši inostrani partneri? Uglavnom naši inostrani partneri, i oni to znaju - rekao je Karzai.
Podsetimo, Karzai je ostao u Avganistanu, za razliku od predsednika Ašrafa Ganija koji je uoči dolaska talibana u Kabul, pobegao.
Prema podacima projekta "Troškovi rata" Univerziteta Braun, sukob u Avganistanu je američke poreske obveznike koštao više od 2,3 biliona dolara, što znači da je trošeno oko 300 miliona dolara dnevno tokom 20 godina, koliko je okupacija trajala.
Trgovina oružjem
Amerikanci su u Avganistanu ostavili naprednu vojnu opremu vrednu desetine milijardi dolara.
Toliko toga je ostalo u zemlji da je teško pratiti kretanje oružja, a bivši predsednik SAD Donald Tramp je naveo da se radi o cifri od 85 milijardi dolara. Pentagonov izveštaj iz aprila je pominjao sumu od 7 milijardi dolara, a radi se o letelicama, vozilima, opremi za komunikaciju i hiljadama tona municije i oružja.
Ipak, studija američkog specijalnog inspektora za Avganistan je navela da je Pentagonov izveštaj pružio samo ograničenu, ali i netačnu informaciju o tome šta je vojska ostavila za sobom, i da u realnosti, Vašington nema pojma koliko je naoružanja poklonjeno talibanima.
Nakon toga su kolale priče da oružje počinje da kruži po regionu, a indijski mediji su preneli da malo naoružanje, municiju i opremu za noćno osmatranje koriste militanti u Kašmiru.
Time je trgovina oružjem postala unosan biznis u Avganistanu što znači da bi oružje moglo da završi u rukama brojnih terorističkih ili kriminalnih grupa.
Zamrznuta sredstva i sankcije
Uprkos svemu, Vašington je zamrznuo avganistanska sredstva u vrednosti od oko 7 milijardi dolara, a prošle godine je bilo sve većih poziva međunarodne zajednice da se taj novac preda onome kome i pripada - avganistanskom narodu koji gladuje.
Bajdenova administracija je 7 milijardi dolara Centralne banke Avganistana podelila na dva dela, pa je 3,5 milijardi stavila u "humanitarni fond", a 3,5 milijardi je namenila žrtvama terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. godine. To je izazvalo bes kod talibana i Avganistanaca koji su Vašington optužili da pustoše bogatstvo zemlje dok se sam narod nalazi usled velike humanitarne krize.
Karzai je napomenuo da običan narod nema nikakve veze sa 11. septembrom.
Kina, Rusija i UN su, takođe, pozvale na odmrzavanje sredstava. Vašington je sve predloge ignorisao, a potom je 3,5 milijardi dolara prebacio u "Fond za avganistanski narod", sa sedištem u Švajcarskoj.
Osim toga, na snazi su velike sankcije, a UN procenjuju da 95 odsto Avganistanaca nema pristup hrani, i da hiljade dece umire usled siromaštva i nedovoljne medicinske nege.
Sudbina avganistanskih žena
Slom proameričke vlade i povratak talibana na vlast je značio i povratak u mračno doba, posebno za žene koje pod njihovim tumačenjem islama nemaju skoro nikakva prava.
Talibani su ženama zabranili pravo na obrazovanje i rad, a već je poznato da se često primoravaju na brak. Obavezno je i da pokrivaju lica, a ukoliko prekrše strogi kodeks oblačenja, mogu biti kažnjene.
7.300 dana rata
Američki rat u Avganistanu je trajao gotovo 7.300 dana, a tokom tog perioda je stradalo 100.000 civila, 92.000 pripadnika avganistanskih bezbednosnih službi, desetine hiljada talibanskih boraca, više od 3.500 američkih i savezničkih vojnika i 4.000 plaćenika. Povređeno je više od 20.700 američkih vojnika. Tokom 20 godina, tamo je služilo više od 775.000 Amerikanaca, a oko 50.000 je kasnije patilo od posttraumatskog poremećaja ili ozbiljne depresije.
Prema jednom izveštaju iz 2021. godine, 30.177 pripadnika američke vojske je od 11. septembra izvršilo samoubistvo, a među njima je bilo i onih koji su služili u Avganistanu.
Mnogi ratni veterani i njihove porodice se danas pitaju da li je to sve vredelo.
Opijum - najunosniji posao
Osim trgovine oružjem, poznato je da je u Avganistanu najunosniji posao uzgajanje opijuma, odnosno, proizvodnja narkotika.
Talibani su prošlog aprila najavili potpunu zabranu uzgajanja opijumskog maka, od koga se dalje prave sintetički opiodi, uglavnom heroin.
Zemlja je decenijama važila za tzv. narko-državu, a smatra se da se ulaskom američkih trupa taj problem samo povećao. Većina heroina proizvedenog u Avganistanu završi u Centralnoj Aziji i Istočnoj Evropi.
Ukoliko talibani zaista uspeju da iskorene ili u značajnoj meri suzbiju ovaj biznis, možda će mnogi životi biti spaseni. Ipak, veruje se da će i oni želeti svoj deo kolača, pa je nemoguće trgovinu drogom potpuno zaustaviti.
BONUS VIDEO