Migranti prolaze kroz opasnu džunglu da bi dostigli američki san: Mnogi zauvek ostanu u blatu, a "kojoti" samo trljaju ruke (VIDEO)

Darijenski rascep, prirodna i veoma opasna granica između zapadne Kolumbije i južne Paname, postao je prometna ruta migrantima koji putuju ka SAD.

Kriminalne grupe vrebaju na svakom koraku kako bi unovčile svaki njihov korak.

Između januara i oktobra 2022. godine, više od 220.000 ljudi je ilegalno prešlo kroz ovaj jaz, što je svojevrsni rekord. To je jedna od najprometnijih migrantskih ruta na svetu, ali i jedan od omiljenih krijumčarskih puteva kolumbijskih narko-kartela.

U pitanju je zbijen, planinski predeo od oko 100 kilometara u kome obiluje i veliki broj močvara i prašuma. Stotine su stradale pokušavajući da pređu ovo područje.

AP Photo/Arnulfo Franco

Iako ima migranata iz svih krajeva sveta, najbrojniji su Venecuelanci. Oko 134.000 ih je prešlo rascep ove godine, a desetine su izgubile život.

Za mnoge, čitavo putovanje je besmisleno. Američke vlasti zatežu imigrantsku politiku, pogotovo kada je reč o Venecuelancima, tako da se uzaludno upuštaju u toliki poduhvat.

Opasno, skupo i teško

U Darijenskom rascepu se mogu videti i stariji i deca, a prekriveni su blatom i gotovo da su ostali bez odeće. Na toj trasi je postalo uobičajeno viđati leševe. Ipak, pre nego što krenu na putovanje, migranti prvo moraju da pređu Kolumbiju.

Na prelazu sa Kolumbijom se nalaze "kojoti", krijumčari ljudima. Kada se nađu u Kolumbiji, migranti putuju u Nekokli, priobalnu opštinu na zapadu zemlje, i zatim plaćaju oko 30 dolara da pređu čamcem mali deo Karipskog mora ka Akandiju, poslednjem mestu pre nego što se zapute kroz šume i močvare Darijena.

AP Photo/Fernando Vergara

Dok čekaju trajekt ka Akandiju, sklonište traže u hotelima ili improvizovanim kampovima na plaži. Sa sobom nose mali broj potrepština, a novac koji im preostane troše na hranu ili opremu za kampovanje, koju kupuju od uličnih prodavaca. Često se nedeljama čeka na trajekt.

Čim se stigne u Akandi, planira se put za džunglu koji može trajati 10 i više dana.

Kako bi prešli rascep, migranti često unajmljuju tzv. čilinguerose - lokalne vodiče sa dobrim poznavanjem terena koji im obećavaju zaštitu tokom puta. Izbor dobrog vodiča može biti presudan.

Oni svoje usluge naplaćuju od 70 do 150 dolara po osobi, zavisno od rute koju nude. Prema istraživanju mreže Insajt krajm, prosečna cena u oktobru je bila 130 dolara. Seksualne usluge su takođe vid plaćanja.

Postoje i odmorišta na kojima migranti mogu "napuniti baterije" pre nego što nastave put. Iako i to mora da se plati, odmarališta su prilično bezbedna, jer se putnici mogu u svakom trenutku naći na meti oružanih grupa.

AP Photo/Arnulfo Franco, File

Osim toga, u džungli ima divljih životinja i neugodnih insekata, a voda nije sigurna za piće.

Deca ostaju bez roditelja ili se razdvajaju, a ponekad i sama umiru.

Darijenski rascep je jedan od regiona sa najvećom vlažnošću na svetu, pa česte padavine mogu pokrenuti klizišta. Temperature mogu biti 35 stepeni, što dodatno pojačava žeđ i glad.

Većina migranata stiže u Panamu u južnoj pokrajini Darijen, u gradić San Visente. Odatle, za 40 dolara po osobi, mogu autobusom stići do granice sa Kostarikom.

AP Photo/Fernando Vergara, File

Međutim, putovanje nije nezapaženo, jer ih pod budnim okom prate i brojne kriminalne grupe, poput Zalivskog klana ili ACG-a koji su lokalno poznati kao Demonios (demoni). Navodno, oni traže 50 dolara za svakog vodiča.

Postoje i drugi, bezbedniji, ali dosta skuplji prelazi ka Panami. Jedna tura kreće sa aerodroma u kolumbijskom Medeljinu i ide ka luci u Buenaventuri, odakle se potom teretnim brodom putuje ka Panami. Može se i avionom putovati ka San Andresu i Kolumbijskim ostrvima u Karipskom moru, pa potom u Panamu i Nikaragvu.

Da bi se stiglo do SAD, mora se preći još graničnih prelaza, a na svakom migrantima preti deportacija. Čak i ako stignu do južne granice SAD, mnogi budu vraćeni natrag, prema Članu 42.

Profimedia

Iskorišćavanje migranata

Na ruti kroz Darijenski rascep seksualno nasilje je postalo sistematsko.

Oko 14 odsto migranata koji stignu u prihvatne centre u Panami pretrpelo je određeni vid seksualnog nasilja, a žene i deca su najviše na meti. Osim toga, veliki broj slučajeva ostaje neprijavljen pošto se žrtve plaše ili nisu ni svesne šta su preživele jer se radi o uceni.

Primetno je i krijumčarenje ljudi zbog seksualne i radne eksploatacije, uključujući prinudni rad dece, prosjačenje i slično.

Kriminalci često siluju žene ukoliko više ništa ne mogu da im ukradu.

Trgovina drogom

Panamske vlasti su u oktobru uhapsile najmanje 10 ljudi u Darijenu zbog umešanosti u trgovinu drogom sa Kolumbijom. Tri meseca ranije su kod 80 ljudi pronađeni paketi sa drogom.

Profimedia

Gerilska grupa Revolucionarne oružane snage Kolumbije (FARC) kontrolisala je isporuke droge preko granice, tako što je članovima lokalnih indijanskih zajednica plaćala i do 300 dolara dnevno da prenose narkotike u Panamu. Nakon što je 2016. potpisan mirovni sporazum, narko-biznis je ostao bez pravog vođe.

Međutim, od 2018. su počeli da se pojavljuju izveštaji da oružane grupe koriste migrante ili domoroce da prenose kokain kroz Darijen. Od 2018. do 2022. više od 13 tona kokaina je zaplenjeno u Akandiju.

Oružane grupe su navodno bile iza krijumčarskog lanca koji je započet u Ekvadoru, a išao je preko Darijena. Migranti koji nisu mogli da plate 400 dolara za prolaz bili su primoravani da prenose drogu.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi