24sedam istražuje: Kako je Putin postao glavni akter u "slučaju Navaljni" i da li iza svega stoji CIA

Slučaj sa navodnim trovanjem Alekseja Navaljnog, opozicionara aktuelnoj ruskoj vlasti, još uvek je u žiži medija, ali i bilateralnih odnosa zemalja Zapada sa Rusijom. Mediji se od 20. avgusta bave uplitanjem ruskih vlasti u ovaj slučaj, odmah pošto je Navaljni primljen u bolnicu u Omsku, da bi kasnije priča dodatno dobila na značaju kada su objavljeni, takođe navodni, nalazi laboratorije nemačke vojske da je Navaljni otrovan novičokom. A da slučaj bude još intrigantniji potrudio se i sam Navaljni, koji je u međuvremenu otpušten iz bolnice, rekavši da je naređenje za njegovo trovanje dao niko drugi nego ruski predsednik Vladimir Putin.

Interesantno je da su optužbe na račun ruske vlasti počele još u momentu kada se o bolesti Navaljnog ništa nije ni znalo. Podsetimo se da lekari u berlinskoj klinici u kojoj se lečio Navaljni nisu pronašli nikakve otrovne suptance, a nisu ih pronašli ni ruski lekari prethodno u Omsku. Zanimljivo, pronašli su ih samo u nemačkoj vojnoj laboratoriji. Navodni dokazi vojne laboratorije nisu dostavljeni na uvid javnosti, a Rusija je do sada četiri puta zatražila da se oni objave.

Profesor međunarodnog prava dr Srđan Perišić za 24sedam kaže da ovo režiranje “slučaja Navalnji” ne bi bilo kompletno da predsednika Putina nisu optužili da je lično naredio navodno trovanje.

– Postavljamo pitanje, zašto bi Putin ili ruska vlast trovali Navaljnog, a posle ga veoma brzo transportovali za Nemačku da bi se to “trovanje” otkrilo? Da li režiseri “slučaja Navaljnog” stvarno misle da su Rusi toliko naivan narod da u takvu režiju poveruju?, pita se naš sagovornik.

On tvrdi i da su ove režije proizvod specijalnih službi sa ciljem da se Rusiji uvedu nove sankcije.

– Ovakve režije, bez obzira što su bizarne, isključivi su proizvod specijalnih službi. Moskva je direktno to i saopštila. U pitanju je CIA. Inače, poznato je da CIA kontroliše nemačku vojsku (Bundesver), u čijoj su laboratoriji izmišljeni dokazi o trovanju. CIA kontroliše i nemačke tajne službe (civilnu BND i vojnu MAD). Naročito je vojna služba pod kontrolom, još od formiranja 1956. godine. Ona deluje u Nemačkoj i u inostranstvu. Inače, u poznatoj aferi američkog prisluškivanja Angele Merkel, pre devet godina, isplivalo je da nemačkim tajnim službama ne upravalja nemačka vlada, već upravo američke službe. S tim u vezi, “slučaj Navaljni” je režiran na liniji CIA – BND i MAD. Svako ima svoju ulogu. Cilj su nove sankcije kako bi se stvorio što veći front država protiv Rusije, a ona time blokirala u svoj spoljnoj i ekonomskoj politici.

Rusi bez dokaza optuženi i za trovanje Skripalja

Situacija sa Navaljnim podseća na slučaj iz 2018. godine, kada je po istoj matrici unapred ruska država optužena da je otrovala dvostrukog špijuna Sergeja Skripalja, koji je bio pod zaštitom Velike Britanije. Tada je Boris Džonson optužio Rusiju da je “zla i destruktivna sila”, a britanski državni sekretar za bezbednost je rekao da je odgovornost isključivo na Putinu. To je bio okidač da mnoštvo zapadnih zemalja stane uz Veliku Britaniju i krene u svoj rat protiv Rusije proterivanjem ruskih diplomata. Iako je prošlo više od dve godine kako su Sergej Skripalj i njegova kćerka pronađeni bez svesti na jugu Engleske, još nema epiloga o tome da li je i kako ruska država umešana u ovaj slučaj.

Ko je Aleksej Navaljni?

Aleksej Navaljni dugo je najistaknutiji opozicionar u Rusiji i veliki protivnik predsednika Vladimira Putina. On se istakao u protestima koji su organzovani protiv vlasti širom Rusije, ali ipak nije uspeo da ostvari svoj najveći san – da bude Putinov protivnik na izborima.

Navaljnom je 2018. zabranjena kandidatura jer je pred ruskim sudom proglašen krivim za malverzacije i ta presuda ga je automatski diskvalifikovala. On je više puta oštro negirao optužbe, rekavši da iza njih stoji Kremlj kojem smetaju oštre kritike.

Njegov politički uspon počeo je 2008. kada je počeo da piše blog o navodnim zloupotrebama i korupciji u nekim od velikih državnih kompanija. Jedna od njegovih taktika bila je da postane manjinski akcionar u velikim naftnim kompanijama i bankama, a onda bi postavljao pitanja o nepravilnostima u državnim finansijama.

Način na koji je koristio društvene mreže da širi poruke najbolje opisuju njegov stil političke borbe.

Pokušavao je da dopre uglavnom do mlađih ljudi koristeći oštru terminologiju i ismevajući establišment veran predsedniku Putinu, a prvi čovek Rusije uvek je odbijao da pominje ime Navaljnog.

Kada je u julu 2013. Navaljni nakratko boravio u zatvoru zbog optužbi za malverzacije u gradu Kirovu, mnogi su na presudu o petogodišnjoj kazni gledali kao na političku odluku. Ali njemu je, potpuno neočekivano, bilo dozvoljeno da izađe iz zatvora i učestvuje u izbornoj trci za mesto gradonačelnika Moskve.

Zauzeo je drugo mesto sa 27 odsto glasova, iza Putinovog saradnika Sergeja Sobjanjina. Na ponovljenom suđenju 2017, Navaljni je drugi put osuđen i dobio je uslovnu kaznu od pet godina zatvora.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi