Danas se obeležava Dan ukidanja roblja, ali 50 miliona ljudi i dalje živi u paklu: Koji su sve primeri modernog ropstva?

Međunarodni dan ukidanja ropstva obeležava se svakog 2. decembra, a tom prilikom se podseća koliko i danas ima žrtava modernog robovlasništva.

Moderno ropstvo se definiše kao situacija u kojoj se osoba eksploatiše zbog lične ili komercijalne koristi.

Prema podacima britanskog Ministarstva unutrašnjih poslova, u toj zemlji oko 13.000 živi u uslovima ropstva.

24sedam/Ivan Pavlović

Međunarodna organizacija rada (ILO) procenjuje da širom sveta postoji oko 50 miliona žrtava modernog ropstva, poput 28 miliona prinudnih radnika i 22 miliona ljudi koji su bili primorani na brak.

Nažalost, većina ovih krivičnih dela se ne prijavljuje. Osim toga, više od 150 miliona dece je podvrgnuto teškom radu.

24sedam/Ivan Pavlović

 

Inače, Međunarodni dan ukidanja ropstva obeležava dan kada su UN 1949. godine donele Konvenciju o suzbijanju trgovine ljudima i eksploatacije prostitucije drugih osoba.

Pod modernim ropstvom se podrazumevaju dečja radna snaga, prisilni rad i trgovina ljudima.

Dečja radna snaga

Pod ovim terminom se misli na rad kojim se deca ostavljaju bez prava na detinjstvo i dostojanstvo, a koji je štetan po njihov fizički i mentalni razvoj.

U Africi se nalazi najveći broj ovakve dece, pogotovo u njenom podsaharskom delu. Oko 26 odsto dece stare između pet i 17 godina primorano je da bude radna snaga.

Profimedia/Mohammad Shajahan / Anadolu Agency/ABACAPRESS.COM

Deca se prodaju, regrutuju u oružanim sukobima, primoravaju na rad, teraju na prostituciju ili proizvodnju pornografskog sadržaja, koriste za trgovinu drogom i slično.

Trgovina ljudima

Trgovina ljudima ostaje veliki međunarodni problem. Prema procenama, od 2013. godine između 25 miliona i 40 miliona ljudi je bačeno u roblje, a većina tih brojki je zastupljena u Aziji.

Odrasli i deca se prodaju radi prostitucije ili korišćenja kao radna snaga. Mnoge žrtve rade u građevinskoj industriji, poljoprivredi, seks-industriji i mestima poput salona za lepotu, auto-perionicama i plantažama kanabisa. Deca se mogu pronaći u svim ovim situacijama.

Prisilni rad

Većina slučajeva prisilnog rada, 86 odsto, može se naći u privatnom sektoru. Prinudna komercijalna seksualna eksploatacija čini 23 odsto čitavog prisilnog rada. Četiri od pet osoba prinuđenih na ovakav rad su žene i devojčice. 

Četrnaest odsto prinudnog rada nametnula je država.

Profimedia

Prisilni brak

Oko 22 miliona ljudi širom sveta živi u prinudnim brakovima, procene su iz 2021. godine. To je bio porast od 6,6 milona u odnosu na 2016. godinu.

Brojke su, pritom, zasnovane na grubim procenama, i smatra se da žrtava ima mnogo više, pogotovo dece mlađe od 16 godina. Dečji brakovi se smatraju prisilnim jer vlada uverenje da deca ne mogu zakonito da pristanu na brak.

Prisilni brakovi su usko povezani sa društvima u kojima vladaju stroga patrijarhalna načela i odgovaraju specifičnom kontekstu. Oko 85 odsto njih se zasniva na pritisku porodice, a dve trećine ovakvih brakova su zastupljene u Aziji i Pacifiku. Ipak, sudeći prema veličini regionalne populacije, najviše su zastupljeni u arapskim zemljama, gde na svakih 1.000 ljudi njih 4,8 bude primorano na brak.

Mnogi primeri nisu vidljivi

Veliki broj dece širom Evrope, Azije, Afrike, Južne Amerike i Bliskog istoka kriminalci primoravaju da prose.

- Iako prosim, ništa nisam plaćen. Moram sve da im dam. Nemam dovoljno hrane i sna. Ne dobijam platu, već sam radna snaga - rekla je jedna žrtva za BBC.

Većina primera modernog ropstva nije vidljiva u javnosti. Može se odigravati u domovima ili na privatnim imanjima. To je posebno zapaženo na farmama kanabisa. Primera radi, u Velikoj Britaniji na takvim mestima rade Albanci, Nigerijci, Vijetnamci ili Rumuni. BBC je pre nekoliko godina izveštavao da je samo oko 3.000 dece iz Vijetnama radilo na britanskim plantažama kanabisa.

Mnogim radnicima se preti da će im porodice stradati ukoliko napuste svoj posao.

Veliki broj modernih robova se može naći i na ribarskim brodovima, gde mogu provesti godine a da ne stupe na kopno. Oni koji pokušju da pobegnu, ubijaju se ili se bacaju preko palube.

Tajland, treći najveći svetski izvoznik morskih plodova, optuživan je da građane Mjanmara i Kambodže koristi kao roblje na ribarskim brodovima. Mnogi su postali žrtve trgovine ljudima nakon što im je obećan posao u fabrici, ali su prekasno otkrili da su nasamareni.

Migrantski radnici su u tri puta većem riziku da će se naći na prisilnom radu nego drugi radnici.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi