„Najstariji obrok na svetu" otkriven u fosilu starom 550 miliona godina: Šta je jela jedna od prvih životnja na planeti

Međunarodni tim naučnika kaže da ima novi uvid u to kako su najranije životinje preživele nakon što su u fosilu starom 550 miliona godina pronađeni tragovi onoga što su opisali kao „najstariji obrok na svetu".

Istraživači sa Australijskog nacionalnog univerziteta (ANU) analizirali su drevne fosile iz edijakarskog perioda nakon njihovog otkrića u Rusiji 2018. Nalazi su objavljeni u časopisu „Current Biology" ove nedelje.

Neki od najstarijih životnih oblika na Zemlji nazivaju se edijakaranski bioti. Ova grupa je zasnovana na najranije otkrivenim fosilima, koji pružaju dokaze o kompleksnim, višećelijskim organizmima.

U fosilizovanom primerku kimberele nalik pužu tim je otkrio molekule fitosterola sačuvane u crevima stvorenja. Hemijski proizvod koji se nalazi u biljkama sugeriše da je jeo alge i bakterije sa dna okeana.

Koautor studije Džoken Broks, profesor na Australijskom nacionalnom univerzitetu, rekao je da su alge bogate nutrijentima možda doprinele rastu kimberele.

- Hrana bogata energijom može objasniti zašto su edijakaranski bioti bili tako veliki. Skoro svi fosili otkriveni pre njih bili su jednoćelijski i mikroskopske veličine - naveo je Broks u saopštenju za medije.

Profimedia

Paleontolozi su sugerisali da je kimberela verovatno bilo jedno od najnaprednijih stvorenja edijakarske ere sa ustima i crevima i mehanizmom varenja hrane koji je isti kao onaj kod modernih životinja.

- Naučnici su već znali da je kimberela ostavila tragove hranjenja tako što je sastrugala alge koje su prekrivale morsko dno, što je sugerisalo da životinja ima creva. Ali tek nakon analize molekula creva mogli smo da utvrdimo šta tačno jede i kako vari hranu - rekao je Broks.

Drugi organizam, po imenu dikinsonija, jedna od najranijih životinja na Zemlji, bio je manje napredno stvorenje, bez usta i creva. Prema istraživačima, narastao je do 1,4 metra i imao je telo koje je bilo sastavljeno od nečega što je ličilo na rebra.

Fosile kimberele i dikinsonije sakupio je sa litica u blizini Belog mora na severozapadu Rusije 2018. godine glavni autor studije, doktor Ilja Bobrovski iz Nemačkog istraživačkog centra za geonauke GFZ. Rad je završio u okviru doktorske teze na ANU.

Bobrovski je rekao da otkrića pomažu naučnicima da prate evoluciju najranijih životinja i način na koji je ona uticala na njihove potomke danas.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi