Osam ljudi stradalo u požaru u zloglasnom iranskom zatvoru: Kakve tajne krije Evin? (VIDEO)

Iransko pravosuđe saopštilo je danas da se broj poginulih u požaru u zatvoru Evin u Teheranu popeo na osam.

Agencija Mizan navela je da su zatvorenici podlegli povredama od incidenta koji se dogodio u subotu.

Dodaje se da su svi koji su izgubili život, izržavali kazne zbog krađe.

Vatra i gust dim iz zatvora Evin mogao je da se vidi u subotu uveče u skoro celom Teheranu, u vreme kada su trajali antivladini protesti koji su počeli nakon smrti  devojke Mahse Amini u pritvoru 16. septembra.

Agencija AP navodi da su se pucnji i eksplozije čule iz zatvorskog kruga.

Vatra je ugašena nakon nekoliko časova, a niko od zatvorenika nije pobegao, dodali su državni mediji.

Vlasti su saopštile da događaji iz zatvora nemaju vezu sa uličnim protestima.

U nedelju, novinska agencija IRNA objavila je da je došlo do sukoba čuvara i zatvorenika u jednom zatvorskom krilu.

Neimenovani visoki bezbednosni zvaničnik rekao je da su robijaši zapalili skladište puno zatvorskih uniformi, što je izazvalo požar.

Profimedia

Mračna istorija ozloglašenog iranskog zatvora

Iranski zatvor “Evin”, izgrađen 1971. godine na brdima na severu Teherana, prvi put je dospeo u žižu javnosti u vreme vladavine Muhameda Reze Pahlavija, kada se saznalo da je hiljade političkih zatvorenika mučeno i pogubljeno pod naredbama šahove tajne policije.

Posle revolucije 1979. godine, nova vlada je sve koji su bili povezani sa monarhijom utamničila, a u godinama koje su usledile i oni koji su podržali revoluciju su kasnije viđeni kao neprijatelji Islamske republike, pa su odvođeni u “Evin”.

Najmračniji period u istoriji zatvora bilo je u kasno leto 1988. kada su hiljade političkih zatvorenika pogubljene.

Veruje se da u objektu postoje posebne jedinice za zatvorenike koji su osumnjičeni da su povezani sa Zapadom, a “Evinom” rukovodi Iranska revolucionarna garda kao i Ministarstvo bezbednosti.

Politički zatvorenici imali su drugačiji tretman nego oni koji su izdržavali kazne zbog “običnih” krivičnih dela.

Profimedia

Kako je preneo Hjuman rajts voč, vlasti bi ih mučile, kao i njihove porodice, ponižavali bi ih na razne načine, a dnevna ispitivanja bi trajala i do 6 sati. Medicinska nega i posete su im bili onemogućeni.

“Belo mučenje”

U Iranu intelektualci, pisci, aktivisti, ali i sami zatvorenici, koriste termin “belo mučenje” za samice. Tu su uslovi toliko loši da treba potpuno da slome zatvorenike posle čega će oni pristati da budu snimljeni, potpisaće priznanja i davaće informacije o svojim saradnicima.

Zatvorenici se drže u tajnim pritvornim centrima, često podzemnim, sa neprestanim veštačkim svetlom. Nije im dozvoljena komunikacija sa drugim robijašima niti advokatima i članovima porodice. Nekadašnji zatvorenici su za “Hjuman rajts voč”, organizaciju koja se bavi ljudskim pravima, posvedočili da je boravak u samici bio mnogo gori nego bilo koji vid fizičkog ili verbalnog nasilja. Gubili bi razum, a najviše ih je obuzimao strah da će im svaki novi dan bez kontakta sa drugim ljudima slomiti duh.

Ovakav vid torture je upozorenje svima koji misle da se upuste u bilo kakav politički angažman.

– Ušao sam kao jedna osoba, izašao kao druga – bile su reči jednog Iranca.

– Otkad sam izašao iz Evina, ne mogu da spavam bez pilula za spavanje. Samoća vas nikada ne napušta, čak i dugo nakon što ste “slobodni”. Svaka vrata koja se zatvore ostave traga na vama. Zato to zovemo belo mučenje. Dobiju šta žele, a da vas ne udare. Znaju dovoljno o vama da kontrolišu informacije koje će doći do vas, mogu da vas nateraju da pomislite da je predsednik dao ostavku, da su uhapsili vašu ženu, da je neko kome ste verovali lagao o vama. Počinjete da se lomite, a kada se to konačno desi, imaju potpunu kontrolu nad vama. I tada počinjete sa priznanjima – opisao je jedan pisac.

Od svih bivših zatvorenika sa kojima je pričala organizacija “Hjuman rajts voč” samo jedan je imao priliku da ga poseti neki član porodice. Međutim, njegovu ženu je poseta izuzetno istraumirala jer je videla da joj je muž značajno omršaveo, a i drugačije se ponašao.

Ispitivanjem do “priznanja”

Cilj svakog ispitivanja bio je da zatvorenik prizna svoje prestupe, tačnije, da prizna i ono što nije učinio.

Informacije koje bi dobijale vlasti bi koristile za pretnje svima iz zatvorenikove okoline, od porodice do prijatelja i kolega.

Počeli bi sa pitanjima iz privatnog života, a onda bi se fokusirali na političke stavove i mišljenja. Pojedinci bi bili držani u zatvoru bez ikakve optužbe ili suđenja.

Mreža paralelnih institucija

U Iranu je dobro poznato da postoji mreža različitih obaveštajnih službi, koje deluju van Ministarstva informisanja, i tajnih zatvora i istražnih centara.

Nije poznat tačan broj zatvora koji ne nalaze pod kontrolom “zvaničnih” nadležnih službi. Nisu formalno označeni kao zatvori, nema zapisnika, popisa zatvorenika, informacija o budžetu i rukovodstvu i drugih detalja. Veruje se da ih ima dosta u Teheranu i njegovoj okolini.

Početkom 2001. godine, članovi parlamenta su saznali da postoje podzemni zatvori koji se koriste za kažnjavanje političkih zatvorenika. Tada je nekoliko poslanika zahtevalo da i sami vide ta postrojenja, a debata koja je usledila bila je tračak nade da će možda ti zatvori biti zatvoreni, ali to se nije dogodilo.

Profimedia

Tajni istražni centri su povezani sa agentima u civilu. Te snage redovno napadaju opozicione medije, studente i demonstrante, a političke zatvorenike ispituju u pritvorima.

Možda najjasnija veza između paralelnih snaga i Vlade leži upravo u tajnim istražnim centrima. Svaki nekadašnji zatvorenik je istakao da je tretman u tajnim zatvorima bio daleko mučniji od bilo kog sektora u “Evinu”. Do tajnih objekata se ljudi prevoze sa povezima na očima, nakon što ih na silu uguraju u zadnji deo automobila. Potom kruže Teheranom najmanje 45 minuta kako bi zbunili zatvorenika i njegov osećaj za orijentaciju. To je trenutak kada porodica gubi svaki kontakt sa osumnjičenim, a tek kada ga prebace u regularni zatvor čuće ponovo vesti o njemu.

U tajnim centrima bi bili držani u samicama, u toalet bi uz pratnju i sa povezom išli triput dnevno, a bila bi im dozvoljena i molitva u istim uslovima. Jedino što su mogli da vide je da osoblje tajnih zatvora nije nosilo uniforme već su bili u “običnoj” odeći.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi