"Belo mučenje", tajni podzemni zatvori i tišina koja ubija: Mračna istorija ozloglašenog iranskog kazamata

Iranski zatvor “Evin”, izgrađen 1971. godine na brdima na severu Teherana, prvi put je dospeo u žižu javnosti u vreme vladavine Muhameda Reze Pahlavija, kada se saznalo da je hiljade političkih zatvorenika mučeno i pogubljeno pod naredbama šahove tajne policije.

Posle revolucije 1979. godine, nova vlada je sve koji su bili povezani sa monarhijom utamničila, a u godinama koje su usledile i oni koji su podržali revoluciju su kasnije viđeni kao neprijatelji Islamske republike, pa su odvođeni u “Evin”.

Pročitajte još

Hakeri objavili snimke iz zloglasnog zatvora u Iranu: Sada ceo svet zna za užase koji se tamo događaju (VIDEO)

Najmračniji period u istoriji zatvora bilo je u kasno leto 1988. kada su hiljade političkih zatvorenika pogubljene.

Veruje se da u objektu postoje posebne jedinice za zatvorenike koji su osumnjičeni da su povezani sa Zapadom, a “Evinom” rukovodi Iranska revolucionarna garda kao i Ministarstvo bezbednosti.

Politički zatvorenici imali su drugačiji tretman nego oni koji su izdržavali kazne zbog “običnih” krivičnih dela.

Kako je preneo Hjuman rajts voč, vlasti bi ih mučile, kao i njihove porodice, ponižavali bi ih na razne načine, a dnevna ispitivanja bi trajala i do 6 sati. Medicinska nega i posete su im bili onemogućeni.

“Belo mučenje”

U Iranu intelektualci, pisci, aktivisti, ali i sami zatvorenici, koriste termin “belo mučenje” za samice. Tu su uslovi toliko loši da treba potpuno da slome zatvorenike posle čega će oni pristati da budu snimljeni, potpisaće priznanja i davaće informacije o svojim saradnicima.

Zatvorenici se drže u tajnim pritvornim centrima, često podzemnim, sa neprestanim veštačkim svetlom. Nije im dozvoljena komunikacija sa drugim robijašima niti advokatima i članovima porodice. Nekadašnji zatvorenici su za “Hjuman rajts voč”, organizaciju koja se bavi ljudskim pravima, posvedočili da je boravak u samici bio mnogo gori nego bilo koji vid fizičkog ili verbalnog nasilja. Gubili bi razum, a najviše ih je obuzimao strah da će im svaki novi dan bez kontakta sa drugim ljudima slomiti duh.

Ovakav vid torture je upozorenje svima koji misle da se upuste u bilo kakav politički angažman.

– Ušao sam kao jedan osoba, izašao kao druga – bile su reči jednog Iranca.

– Otkad sam izašao iz Evina, ne mogu da spavam bez pilula za spavanje. Samoća vas nikada ne napušta, čak i dugo nakon što ste “slobodni”. Svaka vrata koja se zatvore ostave traga na vama. Zato to zovemo belo mučenje. Dobiju šta žele, a da vas ne udare. Znaju dovoljno o vama da kontrolišu informacije koje će doći do vas, mogu da vas nateraju da pomislite da je predsednik dao ostavku, da su uhapsili vašu ženu, da je neko kome ste verovali lagao o vama. Počinjete da se lomite, a kada se to konačno desi, imaju potpunu kontrolu nad vama. I tada počinjete sa priznanjima – opisao je jedan pisac.

Od svih bivših zatvorenika sa kojima je pričala organizacija “Hjuman rajts voč” samo jedan je imao priliku da ga poseti neki član porodice. Međutim, njegovu ženu je poseta izuzetno istraumirala jer je videla da joj je muž značajno omršaveo, a i drugačije se ponašao.

– Prvih nekoliko sati je veoma teško. Nikada u životu niste bili toliko blizu zidova. Ne možete da sednete jer je pod poput krede. Stojite. Pravite nekoliko koraka, zavrti vam se u glavi, naslonite se na zid. Posle tri ili četiri sata, zabole vas noge, pa sednete. A onda vrištite, ali vas niko ne čuje. Osećate se kao da vas drže, kao da vas fizički drže. Kosa i nokti vam rastu brže. Mnogi se osećaju kao da su u kovčegu jer smo svi čuli one priče da kada umrete kosa i nokti nastavljaju da vam rastu. Ukoliko bi mi dali nešto da čitam, ne bi mi dali i naočare. Ako bih imao i naočare nije bilo dovoljno svetla. Nema zvuka. S vremena na vreme čujete poziv na molitvu. Posle tri dana, postaje veoma teško. Ljudi se slome na razliite načine. Nekima bi se to desilo posle nekoliko dana, neki bi izdržali mnogo duže – sećanje je još jednog bivšeg zatvorenika.

Ispitivanja su, takođe, bila veoma mučna. Vređali bi ih, navodili da pišu i priznaju nešto što nisu učinili, a to bi trajalo satima. Bili su uskraćeni za bilo kakve informacije iz spoljnog sveta tako da je potpuna kontrola bila u rukama ispitivača i sudija.

Tokom boravka u samici ispitivanja bi se pojačavala, a kada bi se zatvorenik slomio, morao bi pred kamerama da “prizna”, a mnogi su to činili samo da bi mučenje prestalo.

Manjak hrane i gubitak težine bio je najmanja briga. Tišina ih je ubijala.

Ispitivanjem do “priznanja”

Cilj svakog ispitivanja bio je da zatvorenik prizna svoje prestupe, tačnije, da prizna i ono što nije učinio.

Informacije koje bi dobijale vlasti bi koristile za pretnje svima iz zatvorenikove okoline, od porodice do prijatelja i kolega.

Počeli bi sa pitanjima iz privatnog života, a onda bi se fokusirali na političke stavove i mišljenja.

Pojedinci bi bili držani u zatvoru bez ikakve optužbe ili suđenja.

– Držali su me tamo oko 24 sata, a da mi nisu rekli zašto. Uporno su me pitali zašto sam bio u vezi sa ženom jednog mučenika. Govorio sam da ne znam o čemu govore, ali kao da me nisu čuli, stalno bi postavljali isto pitanje. Ispitivač bi mi rekao da ne govorim kako ne znam, ili nisam nešto uradio, nego da samo potpišem dokument i onda će me pustiti – rekao je jedan bivši zatvorenik.

Ipak, bio bi to deo strategije. Početna saslušanja bila su samo pregršt nelogičnih i suvišnih pitanja, a onda bi se ispitivači promenili. Pojavili bi se oni “malo pametniji” koji bi započeli priču o političkim ubeđenjima.

– Ispitivanja bi ponovo počela. Tamo bi bili ljudi koji su očigledno pročitali sve što sam napisao. Saslušanja su bila sofisticiranija, sa fokusom na moja politička ubeđenja. Svakih nekoliko dana pitali bi me sa kim sam se sastajao. Jedan bi rekao: ‘Ajde, da ga pustimo danas’, a drugi bi rekao da će sačekati još malo. Tako bi pričali među sobom, a onda bi uključili kameru i rekli: ‘ Reci da reformiste kontroliše Zapad i druge sile’. Ja bih odgovarao da sam samo pisac. Govorili bi da imaju snimak koji dokazuje da sam uradio to i to, a kada sam zatražio da mi pokažu video, rekli bi da to može da traje mesecima – samo je jedan od primera.

Mreža paralelnih institucija

U Iranu je dobro poznato da postoji mreža različitih obaveštajnih službi, koje deluju van Ministarstva informisanja, i tajnih zatvora i istražnih centara.

Nije poznat tačan broj zatvora koji ne nalaze pod kontrolom “zvaničnih” nadležnih službi. Nisu formalno označeni kao zatvori, nema zapisnika, popisa zatvorenika, informacija o budžetu i rukovodstvu i drugih detalja. Veruje se da ih ima dosta u Teheranu i njegovoj okolini.

Početkom 2001. godine, članovi parlamenta su saznali da postoje podzemni zatvori koji se koriste za kažnjavanje političkih zatvorenika. Tada je nekoliko poslanika zahtevalo da i sami vide ta postrojenja, a debata koja je usledila bila je tračak nade da će možda ti zatvori biti zatvoreni, ali to se nije dogodilo.

Tajni istražni centri su povezani sa agentima u civilu. Te snage redovno napadaju opozicione medije, studente i demonstrante, a političke zatvorenike ispituju u pritvorima.

Tokom godina, milicije su postajale sve sofisticiranije, poboljšale su organizaciju, vidljivost, resurse i koordinaciju.

Možda najjasnija veza između paralelnih snaga i Vlade leži upravo u tajnim istražnim centrima. Svaki nekadašnji zatvorenik je istakao da je tretman u tajnim zatvorima bio daleko mučniji od bilo kog sektora u “Evinu”. Do tajnih objekata se ljudi prevoze sa povezima na očima, nakon što ih na silu uguraju u zadnji deo automobila. Potom kruže Teheranom najmanje 45 minuta kako bi zbunili zatvorenika i njegov osećaj za orijentaciju. To je trenutak kada porodica gubi svaki kontakt sa osumnjičenim, a tek kada ga prebace u regularni zatvor čuće ponovo vesti o njemu.

U tajnim centrima bi bili držani u samicama, u toalet bi uz pratnju i sa povezom išli triput dnevno, a bila bi im dozvoljena i molitva u istim uslovima. Jedino što su mogli da vide je da osoblje tajnih zatvora nije nosilo uniforme već su bili u “običnoj” odeći.

Hakeri obelodanili sve

Nesvakidašnja scena se dogodila ove nedelje u “Evinu” kada je čuvar u kontrolnoj sobi shvatio da je ceo sistem hakovan.

Monitori su jedan po jedan počeli da trepću, a onda se pojavila poruka: “Generalni protest sve do slobode političkih zatvorenika”.

یک گروه هکری که خود را با نام «عدالت علی» معرفی کرده است مدعی است که دوربین‌های مداربسته اوین را هک کرده و مدارک محرمانه آن را خارج کرده‌اند و تصاویر آن را در شبکه‌های اجتماعی منتشر کرده‌اند. pic.twitter.com/lOLnV7IDe4

— تلویزیون منوتو (@manototv) August 22, 2021

Grupa hakera je snimke njihove konfuzije i panike objavila na internetu, ali najvažniji deo, koji su zatvorske vlasti želele da sakriju, takođe je završio u javnosti.

“Evin” slovi za jedan od najzloglasnijih zatvora u Iranu u kome kaznu izdržavaju politički zatvorenici, a procurili snimci nadzornih kamera pokazuju sa kakvim užasima se suočavaju.

Hakeri su saopštili da žele da pokažu mračne uslove koji vladaju u “Evinu”.

Materijal su podelili sa agencijom AP sa naloga “Alijina pravda”, što je asocijacija na Aliju ibn Abi Taliba, rođaka proroka Muhameda, koga šiiti smatraju prvim imamom i prvim pravim halifom. Nalog je poznat i po kritici i izrugivanju iranskog vođe Ali Hamneija.

CCTV footage leaked by an anti Iranian Regime hacker group (believed to be Unit 8200 of #IDF) from #Evin security prison of #Iran's Islamic Regime in #Tehran shows an example of mistreatment of political prisoners & detainees by prison guards there.pic.twitter.com/WYy1nV9mhS

— Babak Taghvaee – Μπάπακ Τακβαίε – بابک تقوایی (@BabakTaghvaee) August 24, 2021

Navodno, kažu da imaju stotine gigabajta podataka.

U jednom od snimaka može se videti kako muškarac razbija ogledalo kako bi sekao ruku, dok drugi prikazuju maltretiranja zatvorenika. Čuvari se često iživljavaju nad njima, iako ih snimaju kamere.

Iranske vlasti priznale su nešto kasnije da su snimci koje je prikupila navodna hakerska grupa verodostojni.

This is Hamid Mohammadi, the head of #Evin prison, home of half of #Iran's political prisoners. He can be seen shocked over having CCTV cameras of his entire prison hacked by the Unit 8200 of #Israel Defense Force. On his order hundreds of political prisoners have been tortured. pic.twitter.com/fG5EJIwaWd

— Babak Taghvaee – Μπάπακ Τακβαίε – بابک تقوایی (@BabakTaghvaee) August 24, 2021

Iranski zvaničnik zatvorske uprave Muhamed Mehdi Hajmohamadi se zarekao da će izbeći ponavljanje incidenata koji su izazvali ogorčenje, kao i da će se suočiti s počiniocima.

Pročitajte još

Iz Avganistana poleteo skoro prazan avion: Marinci nisu puštali na aerodrom, žena se odlučila na očajnički potez

– Izvinjavam se svemogućem Bogu, dragom vrhovnom vođi, našoj velikoj naciji i plemenitim zatvorskim oficirima čiji napori neće biti zanemareni zbog pogrešnih postupaka drugih – napisao je na Tviteru.

Hajmohamadi, međutim, nije ponudio nikakav plan kako će se vlasti izboriti sa zloupotrebama u “Evinu”, u kome se od izgradnje, 1971. godine, pod iranskim šahom dešavao niz incidenata, koji su se nastavili i u Islamskoj Republici.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi