Tajvan - američka "igračka" u ratu protiv Kine

Predsednik Kine Si Ðinping je pre nekoliko dana tokom posete vojnoj bazi u južnoj provinciji Guangdon pozvao vojnike da ulože svoj um i energiju u pripremu za rat i budu u stanju pripravnosti, preneo je CNN pozivajući se na navode kineske državne agencije Sinhue. U pomenutoj vesti nije tačno precizirano na kakav je to rat mislio predsednik Kine, ali se naslućuje da se radi o napetim odnosima sa Tajvanom, koji će, kako je saopštila Bela kuća, od Amerike kupiti tri kontigenta oružja.

Pod jakim uticajem Amerike

Zvanično, jedna od 23 pokrajine Narodne Republike Kine, Tajvan uvek je bila pod jakim uticajem Amerike. Odnosi SAD i Tajvana formalno su prekinuti 1979, kada je Vašington priznao vlasti u Pekingu, ali su se oni sve vreme nezvanično održavali.

Glavna svrha Sijeve posete Guangdongu bila je da održi govor povodom 40 godina postojanja specijalne ekonomske zone Šenžen, koja je osnovana 1980. godine kako bi privukla strani kapital i odigrala vitalnu ulogu u pomaganju kineskoj ekonomiji da postane druga po veličini u svetu. Ipak poseta Šenženu ostala je u senci govora predsednika Kine, a organizovana je baš u trenutku kada su tenzije između Kine i SAD na najvišoj tački u poslednjih nekoliko decenija.

U oštrom odgovoru iz Pekinga zbog prodaje tri kontigenta oružja Tajvanu, portparol Ministarstva spoljnih poslova Džao Liđian pozvao je Vašington da odmah otkaže sve planove prodaje oružja Tajvanu i prekine sve američko-tajvanske vojne veze.

Iako Tajvan nikada nije bio pod kontrolom kineske vladajuće Komunističke partije, vlasti u Pekingu insistiraju na tome da je demokratsko, samoupravno ostrvo sastavni deo njihove teritorije, s tim što je sam Si Ðinping odbio da isključi vojnu silu da ga zauzme ako to bude potrebno.

Uprkos neodobravanju kineske vlade, odnosi između Vašingtona i Tajpeja postali su bliži pod Trampovom administracijom.

“Odbeglo” ostrvo

Republika Kina, kolokvijalno poznata kao Tajvan, faktički je nezavisna država u istočnoj Aziji koju kao takvu priznaje samo dvadesetak država. Narodna Republika Kina sebe smatra naslednicom Republike Kine, a teritoriju koju kontroliše vlada sa Tajvana smatra svojom.

Pored Tajvana, Republici Kini “pripadaju” Peskadori, ostrva Matsu i ostrvo Kvemoj u Tajvanskom prolazu.

Republika Kina je nastala 1912. godine, a obuhvatala je Kinu i Mongoliju. U toku Drugog svetskog rata veliki deo Kine okupirao je Japan. Posle japanskog poraza u Kini je izbio građanski rat u kome je Republika Kina izgubila suverenitet nad kontinentalnom Kinom u korist novoosnovane Narodne Republike Kine. Od tada, Republika Kina ima suverenitet nad ostrvom Tajvan i nad nekoliko okolnih ostrva. Od kraja devedesetih godina 20. veka, Republika Kina se često spominje pod nazivom Tajvan, dok se od kraja 1970-ih naziv Kina upotrebljavao za Narodnu Republiku Kinu. Zbog političkih pritisaka NR Kine, za Republiku Kinu se u međunarodnim organizacijama ponekad koristi naziv Kineski Tajpej.

Republika Kina je bila jedan od osnivača Ujedinjenih nacija i jedna od 5 stalnih članica Saveta bezbednosti, dok to mesto nije 1971. zauzela NR Kina odlukom Generalne skupštine UN.

Stari duhovi u Tajvanskom moreuzu

Kineske vojne vežbe počele su krajem septembra u isto vreme kada u posetu Tajvanu došao Kit Krač, po rangu najviši zvaničnik Stejt departmenta koji posećuje Tajvan u poslednjih nekoliko decenija. Krač je stručnjak u oblasti ekonomije i tokom posete susreo se sa visokim zvaničnicima Tajvana. Iako SAD nemaju zvanične diplomatske odnose sa Tajvanom, veze sa ostrvom su bliske, i uključuju i prodaju oružja.

Otuda i ne čudi da je kao odgovor na posetu visokog predstavnika američke administracije kineska vojska poslala dva bombardera i 16 borbenih aviona blizu Tajvanskog moreuza, gde je održala vojne vežbe.

Amerika i Tajvan — saveznici u napadu na Kinu

Tajpej je u SAD uvek video najvažnijeg saveznika, pre svega u dobavljanju vojne opreme. U najnovijem “ratu” protiv Kine, Vašington je izgleda rešio da to obilato koristi.

Mediji u Pekingu su tokom dva dana detaljno izveštavali da su kineske vlasti u specijalnoj operaciji sprečile stotine slučajeva špijunaže u koje su umešani tajvanski špijuni. Oni su pod maskom akademske razmene i poslovnih aktivnosti prikupljali informacije i tražili nove saradnike sa kineskog kopna koji bi radili za njih, objavio je kineski ” Global tajms”.

Stručnjak za borbu protiv terorizma pri Kineskom institutu za savremene međunarodne odnose u Pekingu Li Vei rekao je da su koristeći zajednički jezik i kulturu putem međuljudskih kontakata regrutovali ljude, a da su glavna meta špijunaže fakulteti, istraživački instituti i nevladine organizacije.

U toj akciji otkrivene su i bliske veze između secesionističkih snaga u Hong Kongu i na Tajvanu, pri čemu je Tajvan bio sponzor hongkonških aktivista koji su izazvali veliki haos na ulicama tog grada.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi