Sudar titana bez jasnog epiloga: Šta su Tramp i Si postigli sastankom u Pekingu?

Sastanak američkog predsednika Donalda Trampa sa njegovim kineskim kolegom Sijem Đinpingom, bio je prepun pompe, hvalospeva i obećanja, ali šta su zapravo njih dvojica uradili na samitu u Pekingu.

Tramp je napustio Peking u petak, nakon trodnevne posete kineskoj prestonici. Sastanci su se odvijali usred dva zaustavljena sukoba, Trampovog trgovinskog rata sa Pekingom i njegovog pravog rata protiv Irana, koji direktno utiču na Kinu, i iako su oba lidera pozdravila pozitivan razvoj događaja u njihovim odnosima, različite izjave dve strane sugerišu da ova i druga pitanja ostaju nerešena.

Kraljevski doček za Trampa

Od vojnih počasti i crvenog tepiha koji su dočekali Trampa u sredu, do obilaska bašte Sijevog kompleksa Džongnanhaj u petak ujutru, kineski predsednik je bio ljubazan domaćin sve vreme.

Na raskošnom banketu u četvrtak Si je izjavio da "veliko podmlađivanje kineske nacije i ponovno stvaranje Amerike velikom mogu ići ruku pod ruku".

Tramp je uzvratio komplimet, rekavši Siju da je ceremonija dobrodošlice bila "čast kakvu je malo ko ikada ranije video" i da su ruže u baštama Džongnanhaja "najlepše ruže koje je iko ikada video". Svoju zahvalnost pokaza je i time što je otpio gutljaj šampanjca nakon govora na banketu, iako alkohol ne pije.

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein

Pre bilateralnih razgovora u petak Tramp je tvrdio da su on i Si "rešili mnogo različitih problema koje drugi ljudi ne bi mogli da reše i da je odnos veoma jak".

Da li su Tramp i Si našli rešenje za pitanje Tajvana?

Malo posmatrača je očekivalo bilo kakav napredak oko Tajvana, najduže nerešenog pitanja između Vašingtona i Pekinga. Si tvrdi da je ponovno ujedinjenje Tajvana sa kineskim kopnom "neizbežno", dok SAD slede politiku strateške dvosmislenosti od 1970-ih. Prihvataju to, ali ne podržavaju potencijalnu vojnu akciju Pekinga.

Prema kineskom Ministarstvu spoljnih poslova, Si je upozorio Trampa da je "pitanje Tajvana najvažnije pitanje u odnosima Kine i SAD" i da bi "ako se pogrešno reši, dve nacije mogle da se sukobe".

Obraćajući se novinarima u avionu "Air Force One" u petak, Tramp je rekao da su on i Si "mnogo razgovarali" o Tajvanu i o planiranoj prodaji američkog oružja Tajpeju ove godine.

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein, Pool

- Nisam se obavezao ni na jedan način - istakao je tada Tramp.

Američki predsednik je potom rekao da ga je Si pitao da li bi koristio američku vojsku za odbranu Tajvana. U skladu sa američkom politikom dvosmislenosti, Tramp je rekao da je odgovorio: "Ne pričam o tome".

- Ne želim da neko postane nezavisan. I, znate, trebalo bi da putujemo 9.500 milja da bismo vodili rat? To neću. Želim da se ohlade. Želim da se Kina ohladi - rekao je Tramp u intervjuu za Foks njuz emitovanom u petak.

Šta su rekli o Iranu?

Tramp je nakon razgovora sa Sijem proglasio pobedu po pitanju Irana, sa sopstvenim komentarima i izjavama Bele kuće koje sugerišu da bi Peking pomogao da se Iran navede na mirovni sporazum koji ide u korist SAD.

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein, Pool

- Razgovarali smo o Iranu. Veoma slično razmišljamo o tome kako želimo da se ovo završi. Ne želimo da imaju nuklearno oružje. Želimo da se moreuz otvori - kazao je Trampo po odlasku iz Kine.

Saopštenje Bele kuće je otišlo dalje, tvrdeći da je "predsednik Si takođe jasno stavio do znanja da se Kina protivi militarizaciji moreuza i svakom pokušaju naplate putarine za njegovo korišćenje, i izrazio je interesovanje za kupovinu više američke nafte kako bi se smanjila zavisnost Kine od moreuza u budućnosti".

Međutim, u saopštenju kineske vlade ne pominje se nuklearno oružje, putarine ili bilo kakve kupovine američke nafte.

- Nema smisla nastavljati ovaj sukob koji uopšte nije trebalo da se dogodi. Pronalaženje brzog načina za rešavanje situacije u interesu je ne samo SAD i Irana, već i zemalja regiona i ostatka sveta - saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova u petak.

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein

Kina uvozi oko 12 odsto nafte iz Irana. Dok je Islamska Republika dozvolila nekim kineskim brodovima da prođu kroz Ormuski moreuz, predlog Kine i Pakistana od pet tačaka za rešavanje sukoba pozvao je sve strane da što pre obezbede "normalan prolaz" brodova kroz plovni put.

Kao signal da je napredak postignut, Tramp je u petak rekao da razmatra ukidanje sankcija kineskim kompanijama koje kupuju iransku naftu.

Da li su Tramp i Si rešili trgovinski rat?

Trgovinski rat SAD sa Kinom ostaje u stanju primirja, a Trampove povećane carine na kinesku robu su pauzirane do novembra. Tramp je napustio Peking tvrdeći da je osigurao "fantastične trgovinske sporazume" sa Sijem, uključujući kupovinu 200 putničkih aviona Boinga. Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir takođe je rekao da očekuje da će Kina kupiti "dvocifrene milijarde" vrednosti američkog poljoprivrednog izvoza "tokom naredne tri godine".

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein

Međutim, Boing nije potvrdio ugovor o kupovini aviona, a čak i ako to učini, kupovina 200 aviona je znatno manja od 500 koliko su predvideli tržišni insajderi pre putovanja. Kineska vlada nije potvrdila nikakve trgovinske sporazume, poljoprivredne ili bilo koje druge.

Nakon sastanka sa američkim poslovnim rukovodiocima koji su pratili Trampa u Peking, uključujući izvršnog direktora Tesle Ilona Maska i šefa Nvidije Džensena Huanga, Si je "primetio da su ekonomske i trgovinske veze između Kine i SAD obostrano korisne po prirodi", navodi se u dvosmislenom saopštenju kineskog Ministarstva spoljnih poslova.

Droga i retki zemni elementi

Tramp je više puta optuživao Kinu da olakšava protok fentanila i njegovih prekursora u SAD, uvodeći carinu od 10 odsto Kini zbog navodne neaktivnosti po tom pitanju prošle godine. Peking tvrdi da su optužbe politički motivisane.

Tanjug/Brendan SmialowskiPool Photo via AP

Bela kuća je u petak tvrdila da su se Tramp i Si složili oko "potrebe da se nadogradi napredak u okončanju protoka prekursora fentanila u Sjedinjene Američke Države", iako kineska strana nije pomenula fentanil ni u jednoj od svojih izjava nakon samita.

Gotovo monopol Kine na retke zemne minerale, vitalne za proizvodnju motora za električna vozila, vođenih raketa i niza visokotehnoloških komponenti, jedan je od najjačih aduta Pekinga u trgovinskom sporu sa SAD. Kina je prošle godine uvela kontrolu izvoza ovih minerala, ali je popustila i dozvolila njihovu prodaju SAD kada je trgovinski rat obustavljen u oktobru.

Činjenica da ni Tramp ni kineska vlada nisu pomenuli retke zemne minerale nakon samita sugeriše da je pitanje i dalje nerešeno.

Zaključak

Iako najhitnija pitanja između SAD i Kine ostaju nerešena, obe strane su sastanke predstavile kao pozitivne. Tramp je rekao da je njegovo putovanje bilo "veoma uspešno", dok ga je Si opisao kao "istorijsku i prekretničku" posetu.

Možda najznačajniji ishod putovanja bio je Trampov poziv Siju da poseti Belu kuću u septembru, a kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji u petak je potvrdio da je Si to prihvatio.

Si je poslednji put posetio Belu kuću 2015. godine. Činjenica da će putovati u Vašington pre nego što se Trampove carine ponovo primene ukazuje na to da i Vašington i Peking veruju da se može postići trgovinski sporazum i neki dogovor o drugim pitanjima.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi