Zemlja se okreće brže nego ikada: Zabeležen je najkraći dan u istoriji, a evo kakve posledice bi to moglo da ima po sve nas
Nekada je dan trajao manje od 19 sati
Naša planeta je zabeležila najbržu rotaciju do sada, a to se dogodilo 29. juna, kako su utvrdili naučnici. Zemlja se obrnula oko svoje ose za 1,59 milisekundi manje.
Iako se smatra da se Zemlja oko ose obrne za tačno 24 sata, to nije baš tako.
Šta je sa prestupnim sekundama?
Naučnici su šezdesetih godina počeli da mere rotaciju preciznim atomskim satovima. Do pre nekoliko godina se verovalo da Zemljina rotacija usporava.
Međunarodna služba za rotaciju i referentne sisteme povremeno bi dodavala jednu sekundu kako bi se nadoknadilo usporavanje rotacije, pa je tako 31. decembar 2016. godine trajao sekund duže.
Pročitajte još:
Dugoročno gledano, to bi i dalje mogao da bude slučaj - Zemljina rotacija bi zaista mogla da usporava. Na kraju krajeva, usporava je Mesec.
AP Photo/ Focke Strangmann
Koliko se brzo Zemlja okreće oko svoje ose?
Međutim, atomski časovnici su poslednjih godina pokazali da se Zemljina rotacija ubrzava. Zapravo, postoji mogućnost da ulazimo u period od 50 godina kada ćemo beležiti kraće dane.
U 2020. godini naučnici su zabeležili 28 najkraćih dana od 1960. Prošle godine se taj trend nije ponovio.
Ipak, 29. juna ove godine naša planeta je doživela najbržu rotaciju, a nakon toga je usledio 26. jul kada je dan bio za 1,50 milisekundi kraći. Prethodni rekord je bio 19. jula 2020, kada je Zemljina rotacija bila brža za 1,46 milisekundi.
Inače, prva prestupna sekunda je dodata 1972. godine, a sledeća prilika je u decembru 2022.
Šta je atomski sat?
Atomski sat je vrsta sata koji koristi standardnu rezonantnu frekvenciju atoma kao brojač. Rani atomski satovi bili su mejzeri (aparati koji proizvode koherentne elektromagnetne talase) s dodatnom opremom. Današnji najbolji standardi atomske frekvencije (ili satovi) zasnovani su na mnogo naprednijoj fizici koja uključuje hladne atome i atomske izvore.
Nacionalne agencije za standarde određuju tačnost od 10-9 sekundi na dan i preciznost jednaku frekvenciji radio-transmitera koji pokreće mejzer. Satovi održavaju kontinuiranu i stabilnu vremensku skalu - međunarodno atomsko vreme (TAI), a za civilnu upotrebu koristi se druga vremenska skala - koordinisano univerzalno vreme (UTC).
Prvi atomski sat napravljen je 1949. u američkom Nacionalnom birou za standarde (NBS). Prvi precizan atomski sat, zasnovan na promenama atoma cezijuma-133, napravio je Luis Esen 1955. u Nacionalnoj fizičkoj laboratoriji u Velikoj Britaniji. Tada je nastala međunarodno priznata definicija sekunde zasnovana na atomskom vremenu.
U avgustu 2004. naučnici Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST) prikazali su atomski sat sa integralnim kolom koji je bio sto puta manji od ostalih. Takođe se tvrdilo da mu je dovoljno samo 75 mW, tako da je mogao biti napajan baterijom.
Moderni radio-satovi su povezani s atomskim satovima i omogućuju vrlo tačno određivanje vremena uz korišćenje jeftine opreme, međutim, radio-satovi nisu dovoljno precizni za naučni rad.
Zašto se Zemlja ubrzava?
Razlozi za različite brzine Zemljine rotacije su nepoznati, ali postoji nekoliko teorija.
Na proces mogu uticati: topljenje glečera, što znači da je manji pritisak na polovima; pokreti u jezgru naše planete; seizmičke aktivnosti ili kretanje geografskih polova preko površine Zemlje.
Primera radi, zemljotres koji je pokrenuo cunami u Indijskom okeanu 2004. godine je skratio dan za skoro tri milisekunde.
Profimedia/James Bell/Alamy Live News
Sa druge strane, jači vetrovi koje je doneo fenomen "El Ninjo" mogu da uspore rotaciju dodajući delove milisekunde. "El Ninjo" se odnosi na povećanje temperature mora koje se događa svakih nekoliko godina.
Bilo šta što se kreće ka centru Zemlje ubrzaće njenu rotaciju, kao kada se klizačica ubrzava kada su joj ruke uz telo. Geološka aktivnost koja gura objekte dalje od centra imaće suprotan efekat.
Zanimljivo je da je pre 1,4 milijardi godina dan trajao manje od 19 sati. Tada su dani prosečno postajali duži za 74.000 delova sekunde svake godine.
Zašto je brzina rotacije važna?
Ubrzanje ima posledice jer atomski časovnici, koji se koriste u GPS satelitima, ne uzimaju u obzir promene u rotaciji.
Ukoliko se Zemlja okreće brže, onda u istu poziciju dolazi malo ranije. Polovina milisekunde jednaka je vrednosti od 26 centimetara na ekvatoru. GPS sateliti bi onda ubrzo postali neupotrebljivi.
Profimedia
Posledice bi mogli da osete i pametni telefoni, kompjuteri i komunikacioni sistemi koji su sinhronizovani sa serverima NTP. To je važno za računanje vremena.
Da bi se problem rešio, ukoliko se nastavi trend kraćih dana, stručnjaci za računanje vremena bi morali da oduzmu jednu prestupnu sekundu. Iako se Zemlja možda već sada pomera brže nego ikada, usporavanje će biti neizbežno.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari