Tenzije došle do tačke ključanja: Kako je Amerika mesecima unazad huškala i pripremala Tajvan za sukob sa Kinom

Iako je Kina najavila da će biti „veoma ozbiljnih događaja i posledica“ ako Nensi Pelosi bude posetila Tajvan, predsedavajuća Predstavničkog doma američkog Kongresa sletela je danas na aerodrom Songšan u Tajpeju.

Neposredno posle sletanja na ostrvo Pelosijeva se oglasila na Tviteru, gde je napisala da poseta delegacije američkog Kongresa Tajvanu „ni na koji način nije u suprotnosti” sa dugogodišnjom američkom politikom prema ostrvu.

Kako je napisala u objavi, Vašington nastavlja da se protivi svim jednostranim naporima da se promeni status kvo.

- Poseta naše delegacije iz Kongresa pokazatelj je nedvosmislene američke podrške demokratiji Tajvana - poručila je Pelosijeva na Tviteru, i dodala da će se u razgovorima sa liderima Tajvana ponoviti podrška američkim partnerima i promovisati zajednički interes, uključujući napredak slobodnog i otvorenog regiona Indo-Pacifika.

- Naša poseta nije prva, i ranije su delegacije Kongresa dolazile u Tajpej. Ovo ni na koji način nije kontradiktorno sa politikom SAD, koja se vodi Zakonom o odnosima sa Tajvanom iz 1979. godine - napisala je predsedavajuća američkog Predstavničkog doma u nizu tvitova.

Nakon što je najavljeno da će Pelosijeva prilikom posete Aziji otići na Tajvan, ostrvo koje Kina smatra svojom teritorijom, iz Pekinga su stigla upozorenja da Narodnooslobodilačka armija neće mirno gledati narušavanje teritorijalnog integriteta i politike "jedne Kine", koju Vašington priznaje.

Čak je i kineski predsednik Si Đinping u razgovoru sa američkim liderom Džozefom Bajdenom naglasio da je njegova politika prema Tajvanu opasna i da će se obiti Vašingtonu o glavu.

- Onaj ko se igra vatrom, sam će se opeći - naveo je kineski lider.

Skoro iste reči ponovio je i kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, koji je u ponedeljak kazao da pojedini američki političari, koji se "igraju vatrom" po pitanju Tajvana, "neće dobro završiti".

Tom prilikom on nije izgovorio ime nijednog američkog političara, odnosno, nije precizirao na koga misli, a danas, neposredno pošto je avion sa Pelosijevom sleteo u Tajpej, uputio je protestnu notu SAD, rekavši da poseta šalje "pogrešne signale separatističkim snagama" koje traže "nezavisnost Tajvana" i da njen dolazak na ostrvo "krši princip jedne Kine".

Pojačana vojna aktivnost

Tenzije između Tajvana i Kine su na najvišem stepenu u poslednjih 40 godina, rekao je tajvanski ministar odbrane Čiju Kuo Čeng, ne isključujući ni mogućnost sukoba.

Taiwan Ministry of Defense via AP, File

Četiri borbena aviona Narodnooslobodilačke vojske Kine ušla su juče u samoproglašenu zonu identifikacije protivvazdušne odbrane Tajvana, saopštilo je danas tajvansko ministarstvo odbrane, precizirajući da je reč o četiri kineska lovca tipa "šenjang J-16".

Ratni avioni kineske Narodnooslobodilačke armije u poslednje vreme redovno ulaze u zonu identifikacije protivvazdušne odbrane Tajvana i neprekidno intenziviraju svoje manevre u regionu.

Ministarstvo odbrane Tajvana pojačalo je nivo borbene gotovosti od danas do četvrtka po podne, uoči posete američke zvaničnice, a prema navodima britanskih novinskih agencija, kineski borbeni avioni leteli su jutros u blizini središnje linije, koja deli Tajvanski moreuz, što je neuobičajen potez koji je izvor opisao kao "veoma provokativan".

Neposredno pre dolaska Pelosijeve, svetski mediji su pisali da su kineski borbeni avioni Su-25 krenuli u pravcu Tajvanskog moreuza, što je potvrdila i kineska Centralna televizija, koja je izvestila da su letelice Narodnooslobodilačke armije poletele večeras po lokalnom vremenu u smeru Tajvana.

Tajvanski aerodrom Songšan, sa druge strane, uklonio je maskirne poklopce sa protivavionskih topova koji se nalaze u blizini piste, pisao je tajpejski list "Liberti tajms".

Taiwan Ministry of Foreign Affairs via AP

U pitanju su protivavionski topovi zemlja-vazduh kalibra 35 milimetara koji se mogu koristiti za obaranje neprijateljskih bespilotnih letelica i leteće vazdušne municije. List prenosi i da su radarski sistemi u blizini aerodroma takođe stavljeni u stanje visoke pripravnosti.

U regionu Tajvanskog moreuza napeto je od početka oktobra, kada su vazduhoplovne snage kineske armije upadale u zonu dejstva tajvanske PVO sa oko 150 aviona tokom četiri uzastopna dana.

Tada se oglasio i kineski lider Si Ðinping, koji je obećao da će se ostvariti "ponovno ujedinjenje" sa tim ostrvom koje Peking smatra otcepljenim delom Kine, ali prilikom obraćanja nije direktno pomenuo upotrebu sile.

„Poseta je osmišljena da se pokrene konflikt"

Visoki američki zvaničnici odbacili su posetu predsedavajuće Predstavničkog doma Tajvanu kao beznačajnu i naveli da će, ako Kina bude delovala da joj se suprotstavi, za sukob koji bi usledio biti kriv Peking. Međutim, istraživač Tim Anderson rekao je za RT da se čini da je taj potez unapred planirana provokacija koja treba da izazove veliku konfrontaciju sa Kinom.

- Oni kažu „ovo je rat Kine", kao što su rekli da je u Ukrajini „rat Rusije“ - rekao je on, misleći na neuspeli pokušaj Moskve da dobije bezbednosne garancije od SAD pre nego što je krajem februara pokrenula specijalnu vojnu operaciju u susednoj zemlji.

Taiwan Ministry of Foreign Affairs via AP

Anderson, koji vodi istraživački centar koji promoviše antiimperijalistička istraživanja pod nazivom Centar za kontrahegemonističke studije, smatra posetu Pelosijeve očiglednim američkim trikom. Neki američki političari „ljubomorni" su na uspon Kine i spremni su da žrtvuju sve koristi koje Amerika ima od trgovine sa tom zemljom kako bi pokušali da potkopaju Peking, rekao je on.

Pelosijeva „ide tamo sa vojnom pratnjom, sa njom ide više velikih ratnih brodova“, primetio je on, misleći na prijavljeno raspoređivanje američke mornarice kako bi osigurala bezbednost delegacije Kongresa.

S obzirom na to da je Vašington formalno priznao Tajvan kao deo Kine, ovaj potez se može smatrati „vojnim upadom“ na kinesku teritoriju, sugerisao je Anderson.

- Zamislite da kineska vojska dođe u Portoriko ili neki drugi deo teritorije SAD. To je neprihvatljivo i ne mogu da kažem da bi iz toga proizašlo nešto dobro - rekao je on.

Amerika još prošle godine počela da priprema Tajpej za sukob sa Pekingom

Još u oktobru 2021. tenzije su se naglo pojačale kada je "Volstrit žurnal" izvestio da jedinica za specijalne operacije i kontingent američkih marinaca na tajnim vežbama pripremaju tajvanske vojnike za potencijalnu invaziju Kine, što je potvrdio i Pentagon.

Taiwan Presidential Office via AP, File

Oko tridesetak elitnih vojnika trenira tajvanske kopnene trupe, dok marinci sarađuju sa tamošnjom mornaricom, navedeno je u izveštaju.

Kineski ministar spoljnih poslova na to je rekao da američke trupe moraju da se povuku sa ostrva i pozvao Vašington da poštuje sporazum sa Pekingom.

Kineski državni mediji su upozorili da će Pekingu ostati malo izbora i da će morati da "Tajvan odvede na ratište".

Citirajući određene kineske stručnjake, novine "Global tajms" optužile su tajvansku predsednicu da pojačava tenzije i da njeno "odbijanje ujedinjenja upotrebom sile može samo da donese propast mnogo brže".

Naoružavanje Tajvana

Početkom aprila ove godine američki Stejt department odobrio je Tajvanu potencijalnu prodaju opreme, obuku i druge stavke vezane za podršku sistemu protivvazdušne odbrane "Patriot" u vrednosti do 95 miliona dolara, saopštio je Pentagon.

AP Photo/Wally Santana, File

Ovaj paket obuhvatao bi obuku, planiranje, postavljanje, raspoređivanje, rad i održavanje sistema protivvazdušne odbrane "Patriot" i prateće opreme, saopštilo je Ministarstvo odbrane SAD.

Usred ukrajinske krize otvoren je novi, opasniji front između dve vodeće svetske ekonomije. Iz Vašingtona su stizala upozorenja Pekingu da ne koristi usredsređnost SAD na istok Evrope da napadne Tajvan, dok su u Vašnigtonu bili sve glasniji zvaničnici koji su zagovarali pripreme za "odbranu Tajvana".

Vojne vlasti u Tajpeju istog meseca su objavile priručnik za civilnu odbranu, dajući građanima smernice za preživljavanje u slučaju ratnog scenarija.

Tajvanski priručnik detaljno opisuje kako pronaći javna skloništa u slučaju bombardovanja putem aplikacija za pametne telefone, kao i zalihe vode i hrane, i daje savete za razlikovanje sirena za vazdušnu opasnost i pripremu kompleta za hitnu pomoć.

Kako se navodi, zvaničnici Ministarstva odbrane pojasnili su da je reč o informacijama kako građani treba da postupaju u slučaju moguće vojne krize ili katastrofe, kao i da će priručnik, rađen po ugledu na slične vodiče koje su izdali Švedska i Japan, biti dodatno ažuriran lokalnim informacijama kao što su lokacije skloništa, bolnica i prodavnica za svakodnevne potrebe.

Youtube/Rti中央廣播電臺

Planiranju priručnika prethodila je specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini, što je izazvalo debatu u Tajpeju o mogućim uticajima ukrajinske krize na Tajvan i načinima za jačanje spremnosti, kao što su reforme u obuci rezervista i produženje obaveznog služenja vojnog roka.

Bajdenove pretnje

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je krajem maja da bi bio spreman da koristi silu kako bi odbranio Tajvan i da Sjedinjene Američke Države stoje čvrsto uz druge države kako bi onemogućile Kinu da koristi silu na tom području.

Bajden je kazao da Kina "flertuje sa opasnošću" po pitanju Tajvana, jer ima dolete aviona blizu ovog ostrva.

Ubrzo posle njegove izjave oglasila se Bela kuća, koja je saopštila da nema promene u američkoj politici prema Tajvanu.

- Kako je predsednik rekao, naša politika se nije promenila - rekao je zvaničnik Bele kuće, koji je odbio da bude imenovan.

AP Photo/Susan Walsh

- Bajden je ponovio našu politiku "jedne Kine'' i našu posvećenost miru i stabilnosti širom Tajvanskog moreuza. On je, takođe, ponovio našu posvećenost Tajvanskom sporazumu kojim se Tajvanu obezbeđuju vojna sredstva da se brani - kazao je zvaničnik.

Kontradiktorna Amerika

Uzrok tajvanskog problema, kao i niza drugih pitanja koja se tiču NR Kine, u velikoj meri potiče od odnosa između te države i SAD. To su trenutno najvažniji bilateralni odnosi u međunarodnoj zajednici, u domenu politike, ekonomije, oružanih snaga, diplomatije, i oni će u narednim decenijama da određuju u kom pravcu će se kretati međunarodna zajednica, objasnio je za portal 24sedam spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.

Još pre nekoliko meseci naš sagovornik je istakao da je situacija između Tajavana i SAD sa jedne strane i Kine sa druge prilično nestabilna.

- Kada je reč o samom Tajvanu, treba se vratiti u 1949, kada su se na to ostrvo sklonile poražene trupe Čan Kaj Šeka, tadašnjeg vladara Kine, pošto je izgubio građanski rat u borbi sa Crvenom armijom Mao Cedunga. Situacija u tom delu Kine je nestabilna, razmenjuju se optužbe između Tajvana i Pekinga. Tajvan navodi da on samostalno vlada, a Peking insistira da se radi o pobunjenoj pokrajini, delu teritorije NR Kine, i obećava da će ostrvo sa maticom biti ujedinjeno mirnim putem, što je ponovio i predsednik Si Đinping govoreći na godišnjici proglašenja originalne Republike Kine 1910. godine, koju je proglasio tvorac kineske republikanske državnosti Sun Jatsen, rekavši da njegovog koncepta obnavljanja državnosti i podmlađivanja kineske nacije nema bez ujedinjenja sa Tajvanom, ali da se nada da će se to ostvariti mirnim putem - rekao nam je Korkodelović i dodao:

Profimedia

- U Evropi počinje jedan novi talas zagovaranja uspostavljanja odnosa sa Tajvanom, čemu se Kina izuzetno protivi jer ističe da je ona jedini zastupnik velike kineske nacije i da je to pitanje rešeno kada je Tajvan proteran iz Ujedinjenih nacija 1971, a na njegovo mesto je došla delegacija Kine. Tada su i odnosi između SAD i Kine bili u usponu. Postoje tri sporazuma koja regulišu odnos Vašingtona prema Tajvanu - u njima SAD primaju k znanju da je Tajvan deo Kine i Peking se poziva na ta tri dokumenta. Tajvan će biti veoma prisutan u budućim odnosima između SAD i Pekinga zbog svog strateškog značaja i zbog činjenice da se radi o jednoj visokorazvijenoj zajednici od 25 miliona ljudi sa naprednom industrijom.

Kako je sve počelo?

Prvi poznati doseljenici na Tajvan su bili pripadnici austronezijskih plemena, za koje se veruje da su došli sa teritorije današnje južne Kine.

Ostrvo se prvi put pominje u kineskim spisima još pre nove ere, kada je jedan car poslao istraživače da prouče more, što je nešto što Peking koristi da potvrdi da su oni ti koji imaju pravo na ovu oblast. U 17. veku Tajvan je bio i holandska kolonija, a od 1683. do 1895. bio je pod rukovodstvom kineske dinastije Ćing.

U 17. veku počinje značajno doseljavanje migranata iz Kine, a većina ih je bila iz provincija Fuđen i Guangdong. Potomci ove dve migracije čine danas najveću demografsku grupu na ostrvu.

Profimedia

Japan je 1895. prezeo vlast na Tajvanu, a predao se posle Drugog svetskog rata i odrekao se kontrole nad ostrvom.

Republika Kina, jedna od pobednica rata, počela je da vlada ostrvom, uz saglasnost SAD i Velike Britanije.

Međutim, narednih nekoliko godina izbio je građanski rat i snage Mao Cedunga potukle su trupe Čang Kaj Šeka.

Čang je sa ostacima svoje vlade (KMT) pobegao na Tajvan 1949. godine. Grupa, koja se označava kao kopnena Kina i koja je brojala kasnije i do 1,5 miliona ljudi, dominirala je tajvanskom politikom godinama, iako su činili svega 14 odsto stanovništva.

Čangov sin, Čang Čing Kuo, nakon godina diktature, dozvolio je proces demokratizacije. Li Teng Hui, tajvanski otac demokratije, vodio je promene ka više demokratskom političkom modelu, što je, naposletku, dovelo do izbora 2000. na kojima je prvi put izabran predsednik koji nije bio iz KMT.

Osamdesetih su odnosi Kine i Tajvana bili poboljšani. Kina je predstavila formulu "jedna zemlja, dva sistema", po kojoj bi Tajvanu bila data značajna autonomija ukoliko bi prihvatio ideju ponovnog ujedinjenja.

Profimedia

Sistem je uspostavljen u Hongkongu kako bi se predstavio kao model koji bi privoleo Tajvance da počnu da se vraćaju na kopno.

Tajvan je odbio ponudu, ali je popustio pravila koja su se ticala poseta i investiranja u Kini. Godine 1991. Tajvan je rat sa Kinom proglasio gotovim.

Kada je 2000. godine Čen Šui Bijan izabran za predsednika, u Pekingu su bili na nogama. Čen je otvoreno zagovarao nezavisnost.

Nakon što je Čen reizabran za predsednika, Kina je donela zakon koji zabranjuje secesiju i po kome ima pravo da koristi "nemiroljubiva sredstva" ukoliko bi Tajvan pokušao da se otcepi.

Naredni lider, Ma Jing Džeou, želeo je da unapredi odnose sa Kinom kroz ekonomske sporazume.

Pre šest godina, 2016, izabrana je aktuelna predsednica Cai Ing Ven koja vodi Demokratsku naprednu partiju (DPP) koja se oslanja na eventualnu nezavisnost od Kine.

Iako nemaju zvaničnih veza, Amerika se obavezala da će snabdevati Tajvan odbrambenim oružjem, a više puta su napomenuli da bi svaki napad Kine izazvao "veliku zabrinutost".

Peking je potom pritiskao međunarodne kompanije da navedu Tajvan kao deo Kine na svojim veb-stranicama i pretio je da će im blokirati poslovanja ako to ne učine.

Profimedia

Cai Ing Ven je reizabrana 2020. godine na mesto predsednice, a u međuvremenu su u Hongkongu besneli protesti i neredi zbog "rastućeg uticaja kopnenog dela Kine".

Kina je potom donela zakon o nacionalnoj bezbednosti u Hongkongu, što je viđeno kao znak da se Peking ne šali.

Istovremeno, Tajvan dobija sve više podrške od Zapada, konkretno Sjedinjenih Američkih Država.

Kina gleda na Tajvan kao na provinciju koja joj je izmakla iz ruku, zbog čega se obavezala da je vrate natrag, ako treba i silom. Tajvan tvrdi da je mnogo više od provincije i da je suverena država.

Imaju sopstveni ustav, demokratski izabrane lidere i oko 300.000 aktivnih vojnika u svojim redovima.

Iako su politički sukobi veliki, veze između dva naroda i njihovih ekonomija su rasle. Tajvanske kompanije su uložile oko 60 milijardi dolara u Kini, a oko milion Tajvanaca živi tamo, često rukovodeći tajvanskim fabrikama.

Mnogi Tajvanci veruju da njihova ekonomija sada zavisi od Kine, a drugi veruju da bliže poslovne veze smanjuju mogućnost da se Peking vojno aktivira jer bi to bio udarac i za kinesku ekonomiju.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi