Još jedan uspeh za Kinu: Rat u Iranu ispunjava veliku želju Si Đinpinga

Kineski juan nedavno je dobio novu ulogu: ulogu izvora utehe za zemlje i kompanije koje su zabrinute zbog američkog upravljanja globalnim finansijskim sistemom, prema analizi časopisa "Ekonomist" objavljenoj ovog četvrtka.

Publikacija opisuje nedavno povećanje korišćenja kineske platne infrastrukture, i konvencionalne i digitalne, i povezuje deo ovog porasta sa ratom sa Iranom i poremećajima u Ormuskom moreuzu.

U tom kontekstu tvrdi se da kineski lideri pokazuju obnovljeni optimizam u pogledu međunarodne budućnosti juana, sa namerom da smanje zavisnost od dolara u međunarodnim transakcijama. Predsednik Si Đinping, napominje publikacija, rekao je da Kina mora imati "moćnu valutu".

Iako je juan još daleko od toga da to postigne, naglašava nedeljnik, on može poslužiti kao alternativa u okruženju u kom se doživljava da se dolarom upravlja nepravilno.

S obzirom na ove izglede, Džoš Lipski iz Atlantskog saveta primetio je da su se podaci poboljšali poslednjih nedelja.

Dakle, centralni indikator, CIPS, kineski sistem prekograničnih međubankarskih plaćanja, obrađivao je oko 920 milijardi juana dnevno (134 milijarde američkih dolara) u martu, u poređenju sa dnevnim prosekom od 680 milijardi juana (oko 99 milijardi američkih dolara) prošle godine, a 2. aprila je premašio 1,2 biliona juana (175 milijardi američkih dolara).

"Nije samo slučajnost"

"Ekonomist" ističe da tačan razlog za nagli rast nije jasan. Iako su nova pravila koja su stupila na snagu u februaru učinila sistem fleksibilnijim, Lipski veruje da je rat sa Iranom možda igrao ulogu zbog vremena povećanja trgovine ovom valutom. Podaci "se tačno poklapaju sa krizom", objasnio je, naglašavajući da "to ne može biti samo slučajnost".

S druge strane, kineske banke su u martu zabeležile 712 milijardi dolara u prekograničnim transakcijama koje uključuju kupovinu i prodaju obveznica, akcija i drugih portfolio investicija, što je 40 procenata iznad mesečnog proseka za 2025. godinu. U međuvremenu, udeo juana u međunarodnim transakcijama Kine (trgovina robom i uslugama i transakcije imovinom) porastao je na preko 56 odsto u martu, nakon stagnacije tokom većeg dela 2025. godine.

Još jedna prednost koju je istakao časopis "Ekonomist" jesu niske kamatne stope Kine: slabi krediti i potrošnja doveli su do toga da je centralna banka smanjila svoju referentnu stopu na 1,4 odsto, što je više od dva procenta ispod američke stope, a pretnja deflacije je takođe smanjila dugoročne prinose, pa otuda i povećano interesovanje za finansiranje u juanima.

U spoljnoj trgovini, članak dodaje da je juan prošlog meseca činio više od 8 odsto globalnog trgovinskog finansiranja, prema podacima SWIFT-a: drugi po veličini, odmah posle dolara, koji prelazi 80 odsto.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi