Iran izuzetno bogat naftom i gasom, ali ne može ništa da učini zbog sankcija: Evo koja je njihova strategija

19.07.2022

21:18

1

Autor: N. Pavlović

Da li je ovo zlatna prilika za Teheran?

Iran izuzetno bogat naftom i gasom, ali ne može ništa da učini zbog sankcija: Evo koja je njihova strategija
AP Photo/Vahid Salemi, File

Iran i Venecuela, koji se nalaze među zemljama sa najvećim rezervama nafte i gasa na svetu, mogli bi da pomognu u rešavanju aktuelne energetske krize.

Međutim, obe države su pod velikim sankcijama Zapada, a ukoliko bi imale produktivniju ulogu, mogle bi da doprinose sa dva ili 2,5 miliona barela nafte dnevno.

Podsetimo, američki lider Džo Bajden je pre nekoliko meseci krenuo u diplomatsku ofanzivu kako bi Saudijsku Arabiju i Venecuelu ubedio da učestvuju u rešavanja problema na tržištu.

Tada je bio spreman da se obrati i nekadašnjim neprijateljima, ali nije sve išlo po planu.

Visoki američki funkcioneri otputovali su u martu u Venecuelu na razgovore sa zvaničnicima vlade predsednika Nikolasa Madura, u pokušaju da, u jeku sukoba u Ukrajini, privole Karakas da se distancira od Moskve.

Bandar Aljaloud/Saudi Royal Palace via AP
Bajden se sastao sa saudijskim prestolonaslednikom

Međutim,lideri Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata odbili su da razgovaraju sa američkim predsednikom.

Kako je preneo "Volstrit žurnal", citirajući bliskoistočne i američke zvaničnike, saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman i šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan iz UAE bili su nedostupni nakon što je Bajden zatražio da telefonski razgovara sa njima.

Nedavna poseta Bliskom istoku imala je cilj da se taj propust reši. Rijad je obećao da će povećati proizvodnju nafte na 13 miliona barela dnevno, ali da nema kapacitete za dodatna pojačanja.

Lokalni izbori u SAD se održavaju u novembru, a Bajden će biti pod sve većim pritiskom da se obračuna sa rastućim cenama goriva, ali i sa delom javnosti koji ga kritikuje što želi da sarađuje sa "neprijateljima" poput Karakasa ili Rijada.

- Ukoliko Bajden ne preduzme dramatičan korak kako bi još više nafte poteklo, platiće političku cenu. Svaki diplomatski proces koji bi se završio ukidanjem sankcija Iranu i Venecueli bi verovatno bio vredan - rekao je Esfandjar Batmanghelidj, izvršni direktor ekonomskog tink-tenka "Bourse & Bazaar Foundation".

AP Photo/Martin Meissner, File
 

Ukratko, zapadne zemlje su se same uvalile u problem. Nametnule su Moskvi sankcije zabranivši tako uvoz ruskih energenata, dok sve vreme priznaju da će teško podneti predstojeću zimu i da su cene drastično skočile.

Iran je onda rešio da iskoristi priliku i počeo je da se hvali značajnim rezervama energenata koje je ponudio Evropi, ali zemlje EU ne žele ni da čuju jer je Teheran pod sankcijama.

Batmanghelidj kaže da, ukoliko bi sankcije bile ukinute, Iran bi mogao da udvostruči svoj izvoz sirove nafte koja bi slobodno tekla do rafinerija u Francuskoj, Španiji ili Italiji.

Ipak, to ne bi bilo dovoljno da se zameni dnevni nivo od 4,7 miliona barela sirove ruske nafte, ali bi bio dobar pomak.

Ukoliko bi se ukinula ograničenja, Teheran bi mogao da izvozi oko 1,5 miliona barela dnevno.

Kada je reč o sankcijama nametnutim Iranu, bilo je naznaka da bi mogle biti ublažene ukoliko Teheran prestane da jača svoj nuklearni program.

Profimedia
 

Multilateralni Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA) potpisali su 2015. godine tadašnji američki predsednik Barak Obama i potpredsednik Džo Bajden, kao i Kina, EU, Francuska, Nemačka, Rusija i Velika Britanija, ali su se SAD povukle iz sporazuma 2018. godine. Taj potez Donalda Trampa produbio je neprijateljstvo između dve zemlje.

Ono na šta Vašington nije računao jeste da će zemlje, pogođene sankcijama, početi da blisko sarađuju, što je dovelo i do toga da Iran pruži podršku Venecueli u vidu nafte.

Oproštaj od dolara

Nacionalna iranska naftna kompanija (NIOC) i "Gasprom" potpisali su u Teheranu memorandum o strateškoj saradnji, kojim se predviđaju višemilionske investicije u iransku industriju proizvodnje gasa.

Dve strane su se dogovorile da razviju gasna polja "Severni Pars", kao i ona na jednoj lokaciji u blizini ostrva Kiš, u šta će ruska strana uložiti 10 milijardi dolara.

Osim toga, Moskva i Teheran će odustati od plaćanja u dolarima.

- Svi znamo da su trgovinsko-ekonomski odnosi dveju zemalja prošle godine premašili četiri milijarde američkih dolara, iako je možda pogrešno računati to u američkim dolarima, a s vremenom ćemo se verovatno udaljavati od ove prakse kako razvijamo našu saradnju u bankarskom finansijskom sektoru - rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Iran ekstremno bogat naftom i gasom

Glavna strategija Irana je da privoli SAD da odustanu od uslova koji su potrebni za novi JCPOA i da se pozicionira kao veliki rezervoar nafte i gasa koji može da smanji globalne cene energenata.

Pošto zemlje OPEK-a, poput Saudijske Arabije, ne mogu mnogo da povećaju proizvodnju, Teheran je rešio da to iskoristi kao svoju prednost.

Iran je, tako, najavio veliko proširenje gigantskog naftnog rezervoara Azadegan, koji je podeljen na dva glavna naftna polja - severno i južno.

Polja se dele sa Irakom koji nije meta nikakvih sponzora, što je dodatni benefit za Irance.

Iran, prema sopstvenim podacima, ima 157 miliona barela rezervi sirove nafte, što čini 10 odsto ukupnih svetskih rezervi i 13 odsto onih koje poseduju države OPEK-a.

Rezerve gasa su im još veće, oko 29,6 biliona kubnih metara, odnosno 16 odsto svetskih rezervi, što ih stavlja na drugo mesto, odmah posle Rusije.

Azadegan je jedan od glavnih rezervoara u naftom bogatom regionu Zapadni Karun, a drugi leže u Jaranu i Jadavaranu.

Otkriće nafte na toj lokaciji datira još od šezdesetih godina prošlog veka, a procenjuje se da postoji oko 42 milijarde barela nafte u zalihama. Ne samo da je cena podizanja nafte na poljima Zapadnog Karuna jednaka onima na najboljim poljima Saudijske Arabije, već se za svaki procenat povećanja stope oporavka nadoknadive rezerve obnavljaju za 670 miliona barela. To znači da po prosečnoj ceni za naftu brent od 70 dolara po barelu, kolike su vrednosti bile uoči ruskog napada na Ukrajinu, to iznosi 47 milijardi dolara dodatnih prihoda za Iran.

Pre Trampovog povlačenja iz JCPOA u maju 2018, Iran je planirao da poveća proizvodnju u Zapadnom Karunu na najmanje 570.000 barela dnevno. Međutim, sve se promenilo pošto je Vašington vršio pritisak i na kompanije koje bi sarađivale sa Teheranom jer bi to predstavljalo kršenje sankcija.

AP Photo/Vahid Salemi, File
 

Kina i Rusija su potom tiho počele da učestvuju u razvoju iranskih naftnih polja.

Kao što smo već napomenuli, Iran i Irak dele određena naftna polja, a ne postoji način na koji bi Amerika, primera radi, mogla da razlikuje iransku od iračke nafte, čak i da postave svoje ljude na svaku moguću bušotinu.

Zbog svega toga, Teheran može lako da usmeri "crno zlato" tamo gde ide iračka nafta.

Kina već postala lojalan kupac

Kina je prošlog meseca primila novu pošiljku od skoro dva miliona barela iranske nafte u svoju luku na jugu zemlje, a jedan deo tovara će biti namenjen državnim rezervama.

I prethodne pošiljke su prevozili iranski tankeri ka luci Žanđijang.

To je bila četvrta isporuka iranske nafte Kini od decembra, što čini sedam odsto ukupnog kineskog uvoza nafte.

Iranska ekonomija je razorena višegodišnjim sankcijama Vašingtona, a trenutno je najveći kupac njene nafte Kina. 

Osim toga, pošto je i Moskva pod sankcijama, i ona se okrenula novim kupcima. Rusija se nada da će izvoz ka Aziji povećati tako što će smanjiti cenu sirove nafte za 30 dolara po barelu, što je, zapravo, za 10 dolara po barelu više nego što Iran nudi azijskim mušterijama. Borba za azijsko tržište tek počinje.

 

BONUS VIDEO

24sedam

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti