Saudijci oduvali Bajdena: Američki predsednik morao zbog nafte da se okrene dojučerašnjem neprijatelju

Lideri Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata odbili su da razgovaraju sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom u jeku ukrajinske krize i rasta cena energenata.

Kako prenosi Volstrit žurnal, citirajući bliskoistočne i američke zvaničnike, saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman i šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan iz UAE, bili su nedostupni nakon što je Bajden zatražio da telefonski razgovara sa njima.

- Očekivalo se da će biti razgovora, ali se to nije dogodilo - rekao je jedan američki zvaničnik.

Prošle nedelje je Organizacija zemalja izvoznica nafte - OPEK, kojoj pripada i Rusija, odbila da poveća proizvodnju nafte uprkos molbama sa Zapada.

Profimedia

Pošto je američka administracija odlučila da zabrani uvoz ruske nafte i gasa i drugih energenata u SAD, Bajden je primoran da se okrene čelnicima zalivskih zemalja, ali i Venecueli.

- To znači da ruska nafta više neće pristizati u američke luke, a naši građani će zadati još jedan gadan udarac Putinovoj vojnoj mašineriji - poručio  je Bajden građanima.

Amerika se sada trudi da poveća zalihe nafte, što je dovelo do rasta cena - sada su najviše u poslednjih 14 godina.

Saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman prošle nedelje je rekao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u telefonskom razgovoru da je Rijad spreman da posreduje između Moskve, Kijeva i svih strana povezanih sa tekućom ukrajinskom krizom.

Princ je ponovio želju Saudijske Arabije da se održi stabilnost tržišta nafte i naglasio ulogu OPEK+ u održavanju ravnoteže, naglasivši da je neophodno da se poštuju sporazumi u okviru ove grupe.

Andrei Gorshkov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Putin je tada istakao da je neprihvatljivo politizovati pitanje globalnog snabdevanja energentima.

Kako prenosi Gardijan, odnosi između Rijada i Vašingtona su ohladneli otkad je Bajden na vlasti zbog američke politike prema zemljama Zaliva.

Tu se misli i na oživljavanje nuklearnog sporazuma sa Iranom, navodni manjak podrške Vašingtona saudijskim napadima na Jemen, a poseban problem predstavlja i sam princ Muhamed jer se smatra da je lično naredio ubistvo novinara Džamala Kašogija 2018. godine.

UAE i Saudijska Arabija važe za jedina dva dobavljača koja bi mogli da dostave toliko nafte kako bi se cene smirile.

Bajden se okreće Maduru

Zbog novonastale situacije, visoki američki funkcioneri otputovali su u Venecuelu na razgovore sa zvaničnicima vlade predsednika Nikolasa Madura, u pokušaju da, u jeku sukoba u Ukrajini, privole Karakas da se distancira od Moskve.

Vašington ruske saveznike u Južnom americi posmatra kao potencijalnu "bezbednosnu pretnju", a želja je da se Karakas udalji od Moskve u zamenu za kupovinu venecuelanske nafte, koja je pod američkom blokadom već godinama.

Ova poseta je kontakt na najvišem nivou između državnih delegacija Venecuele i SAD poslednjih godina i deo je napora koje ulažu SAD da izoluju ruskog predsednika Vladimira Putina.

Zanimljivo je da, posle toliko godina pokušavanja da se Huan Gvaido nametne kao legitimni lider Venecuele, SAD priznaju Madurovu vlast zbog čega su poslali delegaciju kako bi se pregovaralo o ukrajinskom pitanju.

AP Photo/Matias Delacroix

Podsetimo, dve zemlje prekinule su diplomatske odnose 2019. godine tokom kampanje američkih sankcija i diplomatskog pritiska koji su vršile SAD, s ciljem da se svrgne predsednik Nikolas Maduro, dugogodišnji Putinov saveznik.

Tada se venecuelanski političar, Huan Gvaido, uz podršku SAD, samoproglasio za predsednika.

Iako nikada nije uspeo da zaista preuzme vlast u zemlji, kao predsednika ga je prepoznao veći broj zemalja na čelu sa SAD, dok su Rusija i Kina stale uz Madura.

Ipak, američka delegacija je sada insistirala da razgovara isključivo sa Madurom, nazivajući ga predsednikom iako su to izbegavali prethodnih nekoliko godina.

Da su pregovori makar malo urodili plodom, pokazuje i to da je Venecuela oslobodila iz zatvora najmanje dva državljana SAD, u očiglednom gestu dobre volje nakon što je visoka američka delegacija tokom vikenda posetila Karakas.

AP Photo/Ariana Cubillos

Prema izvorima, jedan od oslobođenih zatvorenika je Gustavo Kardenas, uhapšen 2017. godine sa još petoricom direktora naftne kompanije Citgo i osuđen po optužbama za koje američka vlada kaže da su izmišljene, a drugi je Amerikanac kubanskog porekla, koji je uhapšen zbog optužbi koje nisu povezane sa ovim slučajem.

Vašington je tražio oslobađanje najmanje devetorice muškaraca, uključujući one poznate kao "Citgo 6", dvojicu bivših Zelenih beretki i bivšeg američkog marinca.

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Država za pitanja talaca, Rodžer Karstens, bio je deo pregovaračke grupe i veruje se da je ostao u Karakasu nakon sastanka da dovrši oslobađanje zatvorenika.

Sastanci predstavnika vlade u Karakasu i delegacije američke administracije tokom vikenda bili su fokusirani ne samo na sudbinu pritvorenih državljana SAD u Venecueli, već i na mogućnost ublažavanja naftnih sankcija Vašingtona za ovu zemlju, koja je bliska sa Rusijom, kako bi se popunio prekid u snabdevanju, pošto je predsednik Džozef Bajden zabranio uvoz ruske nafte kao odgovor na invaziju na Ukrajinu.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi