Nikola Sterdžen ima revolucionarni plan za referendum za nezavisnost Škotske: Ako je u Londonu sabotiraju, vratiće im na izborima

Škotska premijerka Nikola Sterdžen odlučila je da borbu za nezavisnost ove britanske teritorije izloži na sudu i već se priprema za neuspeh.

U govoru, koji su čak i saveznici koji je privatno podržavaju opisali kao rizičan, škotska premijerka je u utorak iznela planove za donošenje zakona za neobavezujući drugi referendum o nezavisnosti, koji će se održati 19. oktobra 2023.

Na pitanja o zakonitosti takvog poteza, Sterdžen je rekla da će njena vlada prvo pokušati da utvrdi svoju moć na saslušanju u Vrhovnom sudu Ujedinjenog Kraljevstva, kao i da ima „plan B" u rukavu u slučaju da izgubi.

Ona je ovaj govor održala u trenutku kad su iz Velike Britanije stizale poruke da nije trenutak da se priča o referendumu i da je sve odlučeno pre osam godina.

Smatralo se da je ustavna debata Škotske dospela u ćorsokak, pri čemu je premijerkina izborno dominantna Škotska nacionalna partija (SNP) redovno tražila mandat za još jedan referendum, dok je vlada Ujedinjenog Kraljevstva više puta ukazivala na nacionalistička obećanja da će prvo glasanje 2014. biti događaj „jedinstven događaj“.

Pravni put za referendum iz 2014. omogućen je kroz privremeni prenos ovlašćenja iz Londona u Edinburg, poznat kao naredba Sekcije 30, koju je potpisao tadašnji premijer Dejvid Kameron. Aktuelni britanski lider Boris Džonson u više navrata je rekao da neće pristati da uradi isto.

Ni unionisti ni nacionalisti ne veruju da postoji realna perspektiva da se ta pozicija promeni, čak i ako Džonsona u Dauning stritu zameni drugi konzervativac.

Pod rastućim pritiskom nacionalističkog pokreta da napravi neku vrstu napretka nakon godina zastoja, Sterdžen se obavezala da će doneti zakon za referendum u okviru trenutnog škotskog parlamentarnog mandata, uprkos odbijanju Vestminstera da da ovlašćenje za to.

AP Photo/Markus Schreiber

Očekivalo se da će se svaki pokušaj koji je uložila da napreduje suočiti sa neposrednim pravnim izazovom, bilo od strane advokata britanske vlade ili građana koji su za jedinstvo sa Britanijom.

Stoga je premijerkin veliki govor u utorak bio pokušaj da se eliminiše takav izazov saopštavanjem da je najviši pravni službenik škotske vlade pisao Vrhovnom sudu Ujedinjenog Kraljevstva tražeći od njega da donese odluku o tome da li Škotska ima ovlašćenja da održi konsultativni referendum.

Njen najuži krug smatra da bi utvrđivanje zakonitosti referenduma pre donošenja zakona o njemu poslalo važnu poruku ključnim biračima, dok bi napadi opozicije bili ugušeni.

Cilj je da se pokaže da Sterdženova, kvalifikovani advokat i strogi tehnokrata, preferira oprezan i strogo legalan put do nezavisnosti.

Međutim, malo je verovatno da će samo opreznost utabati put ka drugom referendumu, a kamoli ka potpunoj nezavisnosti.

Niz poraza škotske vlade na Vrhovnom sudu u prethodnim bitkama oko Holirudovog (škotski parlament) autoriteta doprinosi optimizmu sindikata da će sudije presuditi protiv Sterdženove, s obzirom na to da su ovlašćenja u vezi sa ustavnim pitanjima jasno rezervisana za Vestminster.

Prošlog oktobra sud je presudio da su dva predložena dela zakona škotske vlade izvan zakonodavne nadležnosti parlamenta. Sudije su takođe ranije odbacile argumente da bi Škotska trebalo da ima učešća u pokretanju formalnog procesa Bregzita.

AP Photo/Jacquelyn Martin, File

Čak i ako sud presudi u korist škotske vlade i počnu pripreme za referendum sledeće godine, neki će nastojati da dovedu u sumnju njegov legitimitet. Daglas Ros, lider škotskih konzervativaca, rekao je da njegova stranka neće učestvovati ni u kakvom "kvazireferendumu" koji nije pravno obavezujuć.

- Sterdženova ignoriše ključnu tačku da bi njen predlog zakona, u zavisnosti od presude Vrhovnog suda, mogao da bude isti kao iz 2014, ali da je politički potpuno drugačiji od njega - rekao je Džejms Mičel, profesor javne politike na Univerzitetu u Edinburgu.

Plan B

Druga ključna taktika nove strategije Sterdženove jeste da se pripremi u slučaju da njen pokušaj na sudu propadne.

Sterdženova je rekla da poraz na Vrhovnom sudu „neće biti kraj“, obećavajući da će, ako „zakoniti, ustavni referendum“ ne bude moguć, sledeći opšti izbori u Velikoj Britaniji, koji se očekuju 2024, postati „defakto referendum“.

Šta to u praksi znači ostaje donekle nejasno, ali se očekuje da će SNP zasnovati kampanju u suštini na jednom pitanju - da Škotska treba da postane nezavisna nacija - i da će tretirati pobedu sa više od 50 odsto glasova kao da se na referendumu za nezavisnost glasalo za otcepljenje o Britanije.

To bi zahtevalo najbolji izborni rezultat SNP-a ikada, koji bi morao da nadmaši čak 49,97 odsto glasova obezbeđenih 2015.

Iako takav ishod ne bi bio pravno obavezujući za vladu Ujedinjenog Kraljevstva, unutar tima Sterdženove uvereni su da će Vestminster na kraju pokleknuti pod težinom njenog demokratski izvojevanog mandata.

AP Photo/Virginia Mayo, Pool, File

Sterdžen je rekla novinarima nakon govora da ne vidi drugi put ka nezavisnosti.

- Ako Vrhovni sud, a nadam se da to nije ishod, kaže da zakon nije pravni način da škotski parlament održi referendum bez saglasnosti Vestminstera, Škotska mora da ima neki način da izrazi svoje mišljenje - rekla je premijerka.

Njen plan su pozdravili oni iz pokreta za nezavisnost, koji su bili frustrirani zbog njene prethodne opreznosti.

Angus Maknil, poslanik SNP i povremeni kritičar Sterdženove koji je ranije predlagao slične planove, rekao je da je „presrećan“.

- Plan B je sada veoma aktivan. Može se koristiti kao štap za osiguranje plana A ili se može koristiti sam po sebi ako plan A održavanja referenduma propadne - rekao je on.

Čak je i prethodnik Sterdženove na mestu premijera, njen mentor koji je kasnije postao neprijatelj Aleks Salmond, u velikoj meri pozdravio njenu izjavu.

Sterdženova je, ako ništa drugo, na ovaj način naglo ponovo ujedinila pokret za nezavisnost koji je postao gorko podeljen oko najboljeg puta do drugog referenduma.

Predizborna kampanja

Vestminsterske partije mogle bi da budu ozbiljno uzdrmane ukoliko bi SNP odlučio da se na sledećim opštim izborima bori pod gorenavedenim uslovima.

Ukrainian Presidential Press Office via AP

Sterdženova je odmah rekla da bi, ukoliko sudovi ponište njene planove za referendum, to bila „greška vestminsterskog zakonodavstva“, zapravo okrivljujući zakone o ograničenoj decentralizaciji usvojene u Londonu za odbacivanje onoga što ona naziva „demokratskom voljom Škotske“.

SNP se nada da bi takva retorika mogla da ohrabri njenu bazu i da ubedi neodlučne birače da se okrenu protiv unionističkih partija.

Suočeni sa izborima koji se vode na takvom terenu, prounijatski mislioci veruju da se mora odmah fokusirati na reformu Ujedinjenog Kraljevstva kako bi se umanjili nacionalistički argumenti o potrebi za nezavisnošću.

- Unionisti treba da budu hrabriji, ne da se suprotstavljaju, već da se tiho reformišu nabolje - rekao je Luk Grejem, bivši Džonsonov savetnik za Uniju.

Za opozicionu Laburističku partiju, istaknutost nezavisnosti i SNP nose sopstveni izborni rizik. Veruje se da su posteri kampanje torijevaca iz 2015. na kojima je tadašnji lider stranke Ed Miliband u Sterdženinom džepu ubedio mnoge engleske glasače da umesto toga glasaju za Kameronove torijevce.

Dok se Sterdžen ponovo trudi da perspektivu škotske nezavisnosti učini centralnim pitanjem na sledećim izborima, članovi tima lidera laburista Kira Starmera plašiće se da se napadi na tom planu ne ponove.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi