"Dobio sam sve što sam hteo": Zašto je Erdogan odjednom spustio loptu i omogućio Finskoj i Švedskoj ulazak u NATO?

29.06.2022

21:13

0

Autor: N. Pavlović

Ankara potpisivanje memoranduma proglasila trijumfom

"Dobio sam sve što sam hteo": Zašto je Erdogan odjednom spustio loptu i omogućio Finskoj i Švedskoj ulazak u NATO?
Kenny Holston/Pool Photo via AP

"Pobeda predsednika Erdogana u Madridu", samo je jedan od naslova kojim su turski mediji opisali događaje sa samita NATO

Podsetimo, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je blokirao ulazak Finske i Švedske u Alijansu, ali je u utorak saopšteno da su tri države postigle sporazum i da neće više biti nikakvih prepreka proširenju vojnog saveza.

Sporazum je, ipak, iznenadio mnoge, a njime se okončao višenedeljni spor.

- Erdoganova odlučnost i vizija liderstva su doveli do toga da budu prihvaćeni svi argumenti Turske u borbi protiv terorizma - naveo je portal Sabah.

AP Photo/Manu Fernandez
 

Sa druge strane, predsednica turske opozicione partije IYI, Meral Aksener, rekla je da je dogovor neprihvatljiv.

- Potpis turske vlade je, bez ikakvih konkretnih poteza Švedske i Finske, nažalost, kompromis koji nije u interesu naše zemlje - poručila je.

Šta piše u sporazumu?

Turska će od Švedske i Finske zatražiti izručenje 33 pripadnika pokreta Radničke partije Kurdistana (PKK) i Feto, koje Ankara smatra teroristima, objavio je ministar pravde Bekir Bozdag. 

Prethodno su tri države potpisale memorandum koji otvara put Helsinkiju i Stokholmu prema članstvu u NATO.

- U sklopu novog dogovora, od Finske ćemo tražiti izručenje šest članova PKK-a i šest članova Feto-a, a od Švedske deset članova Feto-a i jedanaest članova PKK-a - dodao je ministar, a prenose turski mediji.  

Podsetimo, PKK je proglašena terorističkom organizacijom u Turskoj, Evropskoj uniji i SAD, a
Feto je pokret propovednika Fetulaha Gulena, nekadašnjeg saveznika, a danas ljutog protivnika predsednika Erdogana. Turski lider upravo Fetulaha smatra organizatorom državnog udara u julu 2016. godine. 

AP Photo/Susan Walsh, Pool
Erdogan, Džo Bajden i Boris Džonson na samitu u Madridu

Erdogan se u utorak, uoči otvaranja samita NATO u Madridu, na nekoliko sati sastao s finskim kolegom Saulijem Niinistom i švedskom premijerkom Magdalenom Anderson. 

Turska je blokirala ulazak dve države u NATO jer ih je optužila da kriju militante dva pomenuta pokreta. 

- Turska je dobila ono što je htela - saopštio je kabinet turskog predsednika, govoreći pritom o "potpunoj saradnji" država u borbi protiv terorizma. 

7 tačaka sporazuma

1. Finska i Švedska neće pružiti podršku PKK-u i Feto-u, a Turska će zauzvrat pružiti punu podršku zemljama u borbi s pretnjama njihovoj nacionalnoj bezbednosti. Finska i Švedska su se složile da će najoštrije osuditi terorizam u svim njegovim oblicima i manifestacijama. 

2. Finska i Švedska su se obavezale da će potvrditi da je PKK zabranjena teroristička organizacija i da će sprečiti aktivnosti grupe i svih drugih terorističkih entiteta, kao i aktivnosti pojedinaca u povezanim grupama ili mrežama. 

3. Finska je istakla nekoliko nedavnih izmena svog krivičnog zakona kojima se proširio opseg kažnjivih terorističkih zločina, od kojih je poslednji stupio na snagu 1. januara 2022. godine. Švedska je sa svoje strane potvrdila da će 1. jula da stupi na snagu novi, oštriji zakon o krivičnim delima terorizma i da se vlada priprema dodatno da pooštri protivterorističko zakonodavstvo.

AP Photo/Olivier Matthys
Švedska premijerka Magdalena Anderson i Jens Stoltenberg

4. Turska, Finska i Švedska potvrdile su da između njih više ne postoji nacionalni embargo na oružje. Švedska menja svoj nacionalni regulatorni okvir za izvoz oružja u odnosu na NATO saveznike.

5. Turska, Finska i Švedska su se obavezale na sledeće konkretne korake:

Složile su se da uspostave zajednički, strukturisani mehanizam dijaloga i saradnje na svim nivoima vlasti. Finska i Švedska će se boriti protiv terorizma odlučno i u skladu s odredbama relevantnih dokumenata i politika NATO, obavezujući se da će preduzeti sve potrebne korake za dalje pooštravanje domaćeg zakonodavstva u tu svrhu.

Finska i Švedska će brzo i temeljno rešavati zahteve Turske za deportacijom ili izručenjem osumnjičenih za terorizam, uzimajući u obzir informacije, dokaze i obaveštajne podatke koje je dostavila Ankara. Finska i Švedska će istražiti i zabraniti sve aktivnosti finansiranja PKK i svih drugih terorističkih organizacija i njihovih ogranaka.

AP Photo/Bernat Armangue
 

Turska, Finska i Švedska su se obavezale na borbu protiv dezinformacija i sprečavanje zloupotrebe njihovih domaćih zakona u korist ili promomovisanja terorističkih organizacija, uključujući aktivnosti koje podstiču nasilje protiv Turske. 

Finska i Švedska će osigurati da njihovi odgovarajući nacionalni regulatorni okviri za izvoz oružja omoguće nove obaveze prema saveznicima i odražavaju njihov status članica NATO.

6. Za sprovođenje ovih koraka Turska, Finska i Švedska uspostaviće stalni zajednički mehanizam, uz učestvovanje stručnjaka iz ministarstava spoljnih poslova, unutrašnjih poslova i pravosuđa kao i obaveštajnih službi i bezbednosnih institucija. 

7. Turska je takođe potvrdila svoju dugogodišnju podršku NATO-ovoj politici otvorenih vrata, pristajući da podrži poziv Finske i Švedske da postanu članice NATO.

I Bajden ublažio stav?

Administracija američkog predsednika, Džoa Bajdena, pružila je danas podršku potencijalnoj prodaji borbenih aviona F-16 Turskoj.

Pomoćnica sekretara odbrane za međunarodnu bezbednost u Pentagonu, Seleste Valander, izjavila je da će jake turske odbrambene sposobnosti ojačati odbranu NATO.

- Sjedinjene Države podržavaju tursku modernizaciju borbene flote, jer je to doprinos bezbednosti NATO, a time i bezbednosti Amerike - poručila je ona.

Kako je dodala, ti planovi su u izradi i treba ih razraditi kroz njihove procese ugovaranja.

Turska je u oktobru prošle godine uputila zahtev SAD za kupovinu 40 američkih borbenih aviona F-16 kompanije "Lokhid Martin" i skoro 80 kompleta za modernizaciju vazduhoplovnih snaga.

Proširenje NATO biće jedna od najvećih promena ovog vojnog saveza poslednjih decenija posebno jer se radi o dve zemlje koje su uvek insistirale na svojoj vojnoj neutralnosti.

Zašto je Turska udarila veto?

U strahu od Rusije, Finska i Švadska su zatražile da uđu u NATO, ali su naišle na neobičnu prepreku u vidu Turske. Ankara je zahtevala da dve skandinavske zemlje prestanu da naoružavaju kurdske militante i da im više ne pružaju utočište. Takođe, zatražili su da se podigne zabrana prodaja oružja Turskoj. 

NATO odluke donosi konsenzusom, tako da je Erdogan imao mogućnost da blokira ulazak Helsinkija i Stokholma ukoliko se ne uspune njegovi zahtevi.

Šta je PKK?

Radnička partija Kurdistana je pokrenula oružani sukob protiv turske države 1984. godine. Proglašena je terorističkom organizacijom ne samo u toj zemlji nego i u EU i SAD. Desetine hiljada ljudi su do sada izgubile život u krvavom konfliktu, a PKK je izveo brojne napade na vojsku, policiju, ali i civile. Turska je sprovodila operacije na jugoistočnim delovima zemlje ciljajući snage PKK. Zbog toga je ušla i na sirijsku teritoriju jer za velike neprijatelje smatra i YPG - Narodne zaštitne jedinice, što je naziv za vojne snage Zapadnog Kurdistana u Siriji. One se bore protiv bilo koga ko želi da preuzme kontrolu nad tim područjem, a Turska je do sada sprovela nekoliko vojnih operacija sa ciljem da uništi njihove položaje.

Pre nekoliko nedelja, Erdogan je najavio i novu operaciju na veliko negodovanje Sirije.

AP Photo, File
 

Kakav je dogovor između NATO i Turske?

Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, kazao je da će Švedska pojačati rad na izručenju osumnjičenih kurdskih boraca, a da će Finska pooštriti krivični zakonik kada je o tome reč. Osim toga, Švedska i Finska će podići zabranu prodaje oružja Turskoj.

Ankara je dogovor proglasila trijumfom, a Erdogan je više puta naglasio da je dobio šta je hteo. Viši zvaničnik američke administracije je istakao da Turska, tokom rada na sporazumu, nije pominjala svoju dugogodišnju želju za kupovinom borbenih aviona F-16. Podsetimo, Vašington je prethodno zabranio Turskoj da kupi lovce jer je pazarila protivraketni sistem S-400 od Rusije.

Ipak, pre nego što se zaputio u Madrid, Erdogan je rekao da će pritisnuti američkog predsednika Džoa Bajdena da postignu dogovor o kupovini F-16.

Kada je reč o aktuelnoj ukrajinskoj krizi, NATO je i zvanično poslao Finskoj i Švedskoj poziv za pridruženje u vojni savez.

Ipak, biće potrebni meseci pre nego što se dve zemlje i zaista nađu u Alijansi jer ceo proces treba da ratifikuju sve države članice.

Rusija se protivi dodatnom širenju NATO.

Stoltenberg je dodao da su saveznici Alijanse spremni da dugoročno podrže Ukrajinu i najavio dodatnu vojnu podršku Kijevu.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti