Angela dala veliki intervju i otkrila: Hoće li biti posrednik u sukobu i kakav je Putin čovek?

18.06.2022

12:03

0

Autor: N. Pavlović

Ukrajinska kriza je "prekretnica u evropskoj istoriji", smatra bivša kancelarka

Angela dala veliki intervju i otkrila: Hoće li biti posrednik u sukobu i kakav je Putin čovek?
Mikhail Metzel, TASS/Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Bivša nemačka kancelarka, Angela Merkel, prvi put od odlaska u penziju je dala za tamošnje medije nekoliko opširnih intervuja u kojima se osvrnula i na ukrajinsku krizu.

Kako prenosi RND, postoji mogućnost da bude posrednica u rešavanju konflikta između Rusije i Ukrajine, ali ne sada, već u kasnijoj fazi, dodavši da od nje "nije ni traženo da se umeša".

Prema njenim rečima, sukob u Ukrajini predstavlja "prekretnicu u evropskoj istoriji", a ruski predsednik Vladimir Putin se mora shvatiti ozbiljno.

Merkelova je priznala i sopstvenu nemoć na kraju mandata.

- Bilo je jasno da neću dugo biti na funkciji i zato jednostavno moram da konstatujem da razni pokušaji u protekloj godini nisu imali efekta - navela je.

Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
 

S obzirom na to da Putina poznaje dugo, upitana je kakav je on čovek.

- Trebalo bi ozbiljno shvatiti njegove reči - kratko je odgovorila.

Istakla je da je prošle godine pokušala da razgovara sa Putinom o evropskom bezbednosnom poretku, ali da ruski lider nije bio zainteresovan.

- Sa jedne strane, Putin nije više bio spreman za novi samit u stilu Normandijske četvorke, a sa druge strane nisam uspela da uz ovaj, pokrenem dodatni rusko-evropski format za diskusiju o poretku evropske bezbednosti - rekla je Merkelova misleći pritom na sastanke Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine koji su rezultirali sporazumima iz Minska 2014. i 2015. godine.

Ona je ponovila da stoji iza svoje odluke da blokira zahtev Ukrajine za ulazak u NATO 2008. godine, jer bi sličan postupak izazvao sukob sa Rusijom.

Istovremeno, podržala je svog naslednika Olafa Šolca (SPD).

- Smatram da je ispravno da Zapad radi na opstanku Ukrajine, a da ne postane deo direktnog vojnog sukoba - objasnila je.

AP Photo/Alexander Zemlianichenko, Pool
 

Na pitanje da li je znala da će početi sukob, rekla je da joj je američki predsednik Džo Bajden dao prve naznake o tome na samitu G20 u Rimu krajem oktobra prošle godine.

"Gas kao oružje"

Angela Merkel je ukazala da je Putin 24. februara napao Ukrajinu, u trenutku dok Severni tok 2 još nije proradio i da Putin u tom smislu gas nije mogao da koristi kao oružje.

Alexander Nemenov/Pool Photo via AP
 

- Postala sam kancelarka 2005. godine. Moj prethodnik Gerhard Šreder je na samom kraju mandata doneo odluku za gasovod Severni tok 1. Odluka u korist Severnog toka 2 doneta je 2015. Opravdano je pitanje zašto smo to nastavili da radimo nakon aneksije Krima. To nije bila laka odluka. Pre svega: čak i tokom Hladnog rata postojao je pouzdan izvoz gasa iz bivšeg Sovjetskog Saveza u Zapadnu Evropu. Nisam verovala u promene kroz trgovinu, već u vezu kroz trgovinu sa drugom po veličini nuklearnom silom na svetu. U tom kontekstu, nakon pregovora o Minskom sporazumu, smatrala sam da je Severni tok 2 opravdan, a ne prepreka podnošljivom razvoju Ukrajine - objasnila je.

- U trenutku kada se pregovaralo o Severnom toku 2, postojala je teza da, kada on bude operativan, da će Putin prestati da isporučuje gas preko Ukrajine ili je čak napasti. Međutim, pobrinuli smo se da se gas i dalje isporučuje preko Ukrajine i obezbedili da Ukrajina nastavi da prima naknade za isporuke ruskog gasa Zapadu. Putin je potom 24. februara napao Ukrajinu, iako kroz Severni tok 2 još nije protekao nijedan kubni metar gasa. U tom smislu, gas nije bio oružje - precizirala je.

Angela Merkel; Profimedia
 

Na pitanje zašto se Zapad nikada nije zapitao da li bi bilo bolje da se ne kupuje gas, bivša nemačka kancelarka je odgovorila: "Hajde da pogledamo situaciju u to vreme: Obim isporuke, na primer, kroz cevovode iz Velike Britanije, padao je iz godine u godinu. I tada smo imali veoma visoke cene energije zbog promocije obnovljivih izvora energije, postepenog gašenja nuklearne energije i početka postupnog izbacivanja uglja. Nemačka privreda se opredelila za cevovodni transport gasa iz Rusije jer je bio ekonomski jeftiniji od tečnog gasa iz Saudijske Arabije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, a kasnije i iz SAD. Dakle, trebalo je politički odlučiti da li da, umesto kupovine gasa od Rusije, da kupujemo znatno skuplji i, štaviše, ekološki kontroverzni tečni gas protiv želja privrede Nemačke. Bili smo voljni da novcem od poreza podržimo izgradnju dva LNG terminala u Nemačkoj".

Ipak, dogodilo se da nova savezna vlada sada gura LNG terminale.

- Tačno, jer se sada situacija iz temelja promenila, jer bez ruskog gasa nema dovoljno jeftinijeg gasa iz gasovoda - zaključila je Merkelova.

 

BONUS VIDEO

Tanjug

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti